Пређи на садржај

Лу Рид

С Википедије, слободне енциклопедије
Лу Рид
Рид 1977. године
Лични подаци
Пуно имеЛуис Алан Рид
Датум рођења(1942-03-02)2. март 1942.
Место рођењаБруклин, Њујорк, САД
Датум смрти27. октобар 2013.(2013-10-27) (71 год.)
Место смртиИст Хемптон, САД
Узрок смртитумор јетре
Занимањемузичар, певач и текстописац
Породица
СупружнициЛори Андерсон (в. 2008)
Музички рад
Активни период1958 - 2013
Жанрови
Инструментивокал, гитара, клавир

Луис Алан Рид (енгл. Lewis Allan Reed; Бруклин, 2. март 1942 — Ист Хемптон, 27. октобар 2013) био је амерички музичар, певач и текстописац. Био је водећи гитариста, певач и главни текстописац за рок групу Велвет андерграунд, а имао је и соло каријеру која је трајала пет деценија. Група Велвет андерграунд је остварила мали комерцијални успех током свог постојања, али данас се сматрају једном од најутицајнијих група у историји андерграунд и алтернативне рок музике.

Након што је напустио групу 1970. године, Рид је објавио двадесет соло студијских албума. Његов други албум, Transformer (1972), направио је Дејвид Боуи и уредио Мик Ронсон, а донео му је главно признање. Након њега, мање комерцијалан албум Berlin, дошао је на 7. место на UK Albums Chart. Rock n Roll Animal (лајв албум објављен 1974) се много продавао, а Sally Can't Dance (1974) појавио се на 10. месту на Billboard 200, али се неко време Ридова дела нису продавала, што га је водило дубље у зависност од дроге и алкохола. Рид се опоравио почетком осамдесетих година и повратио своју виђеност албумом New Sensations (1984), а критички и комерцијални врхунац своје каријере достигао је 1989. године албумом New York.

Рид је учествовао у обнови групе Велвет андерграунд деведесетих година прошлог века, те је направио неколико нових албума, укључујући албум признања свом ментору Ендију Ворхолу. Допринео је музици кроз две позоришне интерпретације писаца из 19. века, од којих је један развио у албум. Трећу жену оженио је 2008. године, а била је то Лори Андерсон. Снимио је албум Lulu са Металиком. Умро је 2013. године од болести јетре. Ридов препознатљив безизражајан глас, поетични текстови и експериментисање са гитаром били су му заштитни знакови током читаве његове каријере.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Младост (1942—1964)

[уреди | уреди извор]

Луис Алан Рид је рођен 2. марта 1942. године у Бет Ел болници у Бруклину, а одрастао је у Фрипорту, на Лонг Ајлeнду.[1] Његова породица била је јеврејска;[2] његов отац је променио презиме из Рабиновиц у Рид.[3] Рид је рекао да, иако је био Јевреј, његов прави бог био је рокенрол.[4][5]

Рид је похађао Аткинсон основну школу у Фрипорту, а завршио је Фрипорт средњу школу. Његова сестра Мерил, рођена као Елизабета Рид, рекла је да је, као адолесцент, Рид патио од паничних напада, постао социјално неспретан и "поседовао је фрагилан темперамент" али се јако фокусирао на ствари које је волео, пре свега музику.[6] Научио је да свира гитару уз помоћ радија, а развио је интерес у рокенрол и ритам и блуз, а током средње школе свирао је у неколико група.[7]

Са 16 година почео је да експериментише са дрогама.[6] Свој први снимак направио је као члан групе Џејдс. Његова љубав према свирању и жеља да свира на свиркама, довела га је у сукоб са његовим узнемиреним и непопустљивим родитељима.[6] Његова сестра се присетила да је током прве године факултета доведен кући, након што је имао нервни слом, након чега је неко време остао "депресиван, анксиозан и неспособан да друштвено одговара" и да њу му родитељи имали потешкоћа борећи се с тим. Посетивши психолога, Ридови родитељи су натерани да се осећају кривим као неадекватни родитељи и пристали су на електроконвулзивну терапију.[6] Рид је изгледао да криви свог оца за лечење којем је био подвргнут.[6] О овом искуству писао је у песми из 1974. године "Kill Your Sons".[8][9] Рид се касније присетио искуства као трауматичног и разлога који је водио до губитка памћења. Веровао је да је лечен како би изгубио осећаје хомосексуалности.[10] Након Ридове смрти, његова сестра је негирала да је електрокнвулзивна терапија имала за циљ сузбијање његових "хомосексуалних нагона", тврдећи да њихови родитељи нису хомофобични али су им доктори рекли да је ова терапија била неопходна за лечење Ридових менталних проблема и проблема са понашањем.[6]

Након његовог опоравка од болести и повезаног лечења, Рид је наставио своје образовање на Сиракуском универзитету 1960. године, студирајући новинарство, режију филмова и креативно писање.[6]

Пиквик и Велвет андерграунд (1964—1970)

[уреди | уреди извор]

Рид се преселио у Њујорк 1964. године како би писао песме за Пиквик рекордс. Исте године написао је и снимио сингл "The Ostrich", пародију на популарну денс песму тог времена, у којој су се налазили стихови као што је "put your head on the floor and have somebody step on it" ("стави главу на под и пусти неког да стане на њу"). Његови шефови су сматрали да ова песма има потенцијал и направили су групу која ће му помоћи да је промовише. Ad hoc група, названа "the Primitives", састојала се од велшког музичара Џона Кејла, који се скоро доселио у Њујорк како би студирао музику.

Рид и Кејл (који је свирао виолу, клавијатуру и бас гитару) живели су заједно на Ловер Ист Сајд, а позвали су Ридовог познаника са факултета, гитаристу Стерлинга Морисона и Кејловог комшију бубњара Ангуса Маклиза да се придруже групи, те су тако формирали Велвет андерграунд. Када се појавила прилика да одсвирају свој први свирку у Сумит средњој школи у Сумиту у Њу Џерзију, Маклиз је напустио јер је веровао да је прихватање новца за уметност "продаја" и није желео да учествује у структурисаној свирци. На месту бубњара заменила га је Мо Такер, која је требало да остане само за тај један наступ, али је ускоро постала пуноправни члан групе са својим бубњевима као саставни део звука групе, упркос Кејловим почетним приговорима. Иако је имала мали комерцијални успех, група се сматра једном од најутицајнијих у рок историји.[11][12][13] Рид је био главни певач и писац песама за групу.[14]

Групу је убрзо запазио Енди Ворхол. Један од првих Ворхолових доприноса био је да их укључи у Exploding Plastic Inevitable. Ворхолови сарадници инспирисали су многе Ридове песме како је улазио у успешну, дволичну уметничку сцену.[15][16] Рид је ретко давао интервјуе без одавања почасти Ворхолу као ментору. Ворхол је наговорио групу да прихвати немачког некадањег модела и певачицу Нико у бенд. Упркос његовом отпору у почетку, Рид је написао неколико песама за њу које је отпевала, а њих двоје су накратко били у вези.[17]

Смрт, наслеђе и почасти

[уреди | уреди извор]

Рид је патио од хепатитиса и шећерне болести неколико година. Вежбао је тајђићуен последњих година свог живота.[18][19] Лечен је интерфероном, али је развио тумор јетре.[19] Маја 2013. године отишао је на трансплантацију јетре у Кливленд Клинику.[20][21] Након тога, на својој интернет страници, написао је да се осећа "веће и јаче" него икад, али је 27. октобра 2013. године преминуо од обољења јетре[22] у својој кући у Ист Хемптону у Њујорку, у 71. години живота. Кремиран је, а пепео је дат породици.[23][24]

Његова удовица Лори Андерсон рекла је да је своје последње дане провео у миру, а описала га је као "принца и борца".[19] Дејвид Бирн,[25] Пети Смит,[26] Дејвид Боуи, Мориси, Иги Поп, Кортни Лав, Лени Кравиц, као и многи други, одали су почаст Риду.[27][28][29] Некадашњи чланови Велвет андерграунд Мо Такер[30] и Џон Кејл дали су изјаве поводом Ридове смрти,[31] а многе угледне личности које су далеко изван музичке индустрије одале су почаст, као што су кардинал Ђанфранко Равази.[32]

Перл џем је посветио своју песму "Man of the Hour" Риду на њиховом наступу у Балтимору, а затим су отпевали "I'm Waiting for the Man".[33] На дан његове смрти, Килерси су посветили своје извођење песме "Pale Blue Eyes" Риду на фестивалу Life is Beautiful у Лас Вегасу,[34] Мај морнинг џекет извели су кавер верзију "Oh! Sweet Nuthin" у Калифорнији,[35] док су Арктик манкиз извели "Walk on the Wild Side" у Ливерпулу.[36]

Ридова имовина процењена је на 30 милиона долара, од чега се 20 милиона накупило након његове смрти. Све је оставио својој жени и сестри.[37]

Ридово приступање Рокенрол кући славних као соло извођача објављено је 16. децембра 2014. године.[38] На церемонији у Кливленду 18. априла 2015. године представила га је Пети Смит.[39] Књига Lou Reed: A Life објављена је 2017. године од стране критичара Ентонија Декуртиса.[40]

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Оригиналан назив Улога
1980 One-Trick Pony Стив Канелијан
1983 Get Crazy Оден
Rock & Rule Моков глас кад пева
1988 Permanent Record себе
1993 Faraway, So Close! себе
1995 Blue in the Face човек са чудним наочарима
1997 Closure себе
1998 Lulu on the Bridge Онај Који Није Лу Рид
2001 Prozac Nation себе
2008 Berlin: Live at St. Ann's Warehouse себе
Palermo Shooting себе
2009 Arthur and the Revenge of Maltazard Емперор Малтазард (глас)
2010 Arthur 3: The War of the Two Worlds Емперор Малтазард (глас)
2010 Red Shirley директор, интервјуер
2016 Danny Says субјекат

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Lou Reed, ‘Walk on the Wild Side’ Rocker, Dies at 71”. 
  2. ^ Lee., Beeber, Steven (2006). The heebie jeebies at CBGB's : a secret history of Jewish punk. Chicago: Chicago Review Press. ISBN 9781556526985. OCLC 191953137. 
  3. ^ Anthony,, DeCurtis,. Lou Reed : a life. London. ISBN 9781444794595. OCLC 1012164045. 
  4. ^ „Interview with Lou Reed: The Gospel According to Lou (NY Rock)”. 31. 10. 2013. Архивирано из оригинала 31. 10. 2013. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  5. ^ „Lou Reed’s paradoxical Jewishness” (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  6. ^ а б в г д ђ е Weiner, Jeff (13. 04. 2015). „Lou Reed’s Sister Sets the Record Straight About His Childhood”. Medium. Приступљено 31. 10. 2018. 
  7. ^ „Sundance Channel : Film : Lou Reed and Julian Schnabel”. 15. 04. 2009. Архивирано из оригинала 15. 04. 2009. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  8. ^ „Lou Reed Lived and Died with a Broken Heart”. Fatherhood Channel (на језику: енглески). 28. 10. 2013. Приступљено 31. 10. 2018. 
  9. ^ „Lou Reed - Salon.com”. 07. 11. 2010. Архивирано из оригинала 07. 11. 2010. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  10. ^ Malraux, André; McNeil, Legs; McCain, Gillian (2006). Please Kill Me: The Uncensored Oral History of Punk (на језику: енглески). Grove Press. ISBN 9780802142641. 
  11. ^ „Recordings by Historical Figures and Musical Legends Added To the 2006 National Recording Registry”. The Library of Congress (на језику: енглески). Приступљено 05. 11. 2018. 
  12. ^ „Inductee Explorer | Rock & Roll Hall of Fame”. Rock & Roll Hall of Fame (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 11. 2018. г. Приступљено 05. 11. 2018. 
  13. ^ Kot, Greg. „The Velvet Underground: As influential as The Beatles?” (на језику: енглески). Приступљено 05. 11. 2018. 
  14. ^ „The Velvet Underground | Biography & History | AllMusic”. AllMusic. Приступљено 05. 11. 2018. 
  15. ^ Lou,, Reed,. Between thought and expression : selected lyrics of Lou Reed. Selby, Hubert, Jr., 1928-2004,, Havel, Václav, (1. изд.). New York. ISBN 978-1-56282-993-3. OCLC 23940611. 
  16. ^ 3-, Thompson, Dave, 1960 January (2009). Your pretty face is going to hell : the dangerous glitter of David Bowie, Iggy Pop, and Lou Reed. [United States]: Backbeat Books. ISBN 9781617134081. OCLC 974274164. 
  17. ^ Bockris, Victor (1994). Transformer : the Lou Reed story. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80366-1. OCLC 32275594. 
  18. ^ „Who Was the Real Lou Reed?” (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  19. ^ а б в Anderson, Laurie (06. 11. 2013). „Laurie Anderson's Farewell to Lou Reed: Exclusive”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 06. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  20. ^ Coleman, Miriam (01. 06. 2013). „Lou Reed Recovering From Liver Transplant”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 10. 2014. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  21. ^ „Cleveland Clinic confirms rock legend Lou Reed underwent liver transplant at hospital”. cleveland.com (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  22. ^ „Lou Reed's Cause of Death Confirmed”. Verbicide Magazine. Архивирано из оригинала 01. 04. 2019. г. Приступљено 28. 09. 2014. 
  23. ^ Ratliff, Ben (27. 10. 2013). „Outsider Whose Dark, Lyrical Vision Helped Shape Rock 'n' Roll”. The New York Times. Приступљено 28. 10. 2013. 
  24. ^ „Lou Reed, Velvet Underground Leader and Rock Pioneer, Dead at 71”. Rolling Stone. 27. 10. 2013. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2013. 
  25. ^ Stone, Rolling (28. 10. 2013). „David Byrne Remembers the 'Brave' Lou Reed”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 03. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  26. ^ Stone, Rolling (28. 10. 2013). „Patti Smith: 'Lou Was a Very Special Poet'”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 03. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  27. ^ „David Bowie leads tributes to 'master' Lou Reed”. BBC News. Приступљено 28. 09. 2014. 
  28. ^ „Just wild about Lou: Tributes pour in for rock pioneer Lou Reed”. The Independent. 28. 10. 2013. Приступљено 03. 12. 2013. 
  29. ^ Battan, Carrie (28. 10. 2013). „David Bowie, Morrissey, John Cale Release Statements on Lou Reed's Death”. Pitchfork Media. Приступљено 29. 10. 2013. 
  30. ^ Almasy, Steve; Smith, Matt (28. 10. 2013). „Rock legend Lou Reed dies at 71”. CNN. Приступљено 28. 10. 2013. 
  31. ^ „John Cale Remembers Friend Lou Reed: 'We Have the Best of Our Fury Laid Out on Vinyl'”. The Hollywood Reporter. 27. 10. 2013. Приступљено 28. 10. 2013. 
  32. ^ Runcie, Charlotte (October 28, 2013). "Vatican leads tributes to Lou Reed", The Daily Telegraph (London).
  33. ^ Sun, Wesley Case, The Baltimore. „After 23 years, Pearl Jam finally comes to Baltimore”. baltimoresun.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  34. ^ „The Killers cover Lou Reed's 'Pale Blue Eyes' at Las Vegas gig – watch - NME”. NME (на језику: енглески). 30. 10. 2013. Приступљено 31. 10. 2018. 
  35. ^ „See Pearl Jam, My Morning Jacket Pay Musical Tribute to Lou Reed”. Spin. 28. 10. 2013. Приступљено 31. 10. 2018. 
  36. ^ Ayers, Mike (29. 10. 2013). „Arctic Monkeys Honor Lou Reed”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 03. 2021. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  37. ^ music, Guardian (01. 07. 2014). „Lou Reed leaves $30m fortune”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  38. ^ „Green Day, Lou Reed among Rock Hall inductees”. USA TODAY (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 
  39. ^ Stone, Rolling (19. 04. 2015). „Watch Patti Smith's Poignant Lou Reed Rock Hall Induction”. Rolling Stone (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 10. 2017. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  40. ^ DeCurtis, Anthony (01. 10. 2017). „My brilliant and troubled friend Lou Reed”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 31. 10. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Лу Рид на Викимедијиној остави.
Викицитат има цитате везане за чланак Лу Рид.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лу_Рид&oldid=28692500”