Пређи на садржај

Мустанг

С Википедије, слободне енциклопедије
Симболични призор - Мустанзи у америчким преријама.

Мустанг је типичан „дивљи” северноамерички коњ, који води порекло од подивљалих домаћих коња које су довели у Америку шпански конкистадори. Реч Мустанг долази од шпанске речи mestengo (mesteño), што је означавало шпански цех који је узгајао стоку у Кастиљи. Мустанг је синоним америчког дивљег запада и представља грациозност, лепоту, брзину и независност, зато је данас тај синоним често употребљаван у производима високог разреда (мотори, аутомобили).

Године 1971. амерички конгрес признаје Мустанга као историјски симбол Запада.

Мустанг је био први домаћи коњ који је дошао у Америку са Шпанцима. До тада амерички континент га није познавао. Преци коња су живели у Америци у праисторији, а касније су изумрли.

Изумрли преци коња у Северној Америци

[уреди | уреди извор]

Породица коња (Equidae), потиче из Северне Америке, где је настала пре 55 милиона година.[1] На основу скорашње ДНК студије дошло се до закључка да је међу врстама коња које су живеле у Северној Америци и врста која је предак данашњег коња.[2][3][4] Крајем касног плеистоцена, постојале су две познате лозе из породице коња у Северној Америци: једну су чиниле врсте рода Equus, а другу род Haringtonhippus, који је садржао само једну познату врсту Haringtonhippus francisci.[5][3] Крајем последњег леденог доба, род Haringtonhippus је изумро, а Equus је локално изумро у Северној Америци.

Први мустанзи у Америци

[уреди | уреди извор]

Први коњи дошли су у Америку са Шпанцима око 1500. Били су андалузијског, арапског и магребског порекла. Приликом шпанских експедиција неки од њих су побегли или су их отели Индијанци (експедиција Ернанда де Сотоа, Франсиска Васкеза де Коронада). То је био разлог за брзо ширење популације коња по Америци. Мустанг је био врло добро прихваћен и код Индијанаца, којима је коњ постао веома значајан, нарочито Команчима, Шошонима и Незперси.

Мустанг је постао обавезан симбол у представљању Америке, било у нападима на поштанске возове или биткама Индијанаца и каубоја. Холивуд га издиже у легенду.

Коњи су били великог значаја у освајању Америке. Кад су Индијанци видели Шпанце на коњу, сматрали су их божанством. До тада никад виђени, коњи су им уливали велики страх.

  1. ^ „Equidae”. Research.AMNH.org. American Museum of Natural History. Архивирано из оригинала 9. 4. 2016. г. 
  2. ^ Orlando, Ludovic; Ginolhac, Aurélien; Zhang, Guojie; Froese, Duane; Albrechtsen, Anders; Stiller, Mathias; Schubert, Mikkel; Cappellini, Enrico; Petersen, Bent; Moltke, Ida; Johnson, Philip L. F. (26. 6. 2013). „Recalibrating Equus evolution using the genome sequence of an early Middle Pleistocene horse”. Nature (на језику: енглески). 499 (7456): 74—78. Bibcode:2013Natur.499...74O. ISSN 0028-0836. PMID 23803765. S2CID 4318227. doi:10.1038/nature12323. 
  3. ^ а б Heintzman, Peter D.; Zazula, Grant D.; MacPhee, Ross D. E.; Scott, Eric; Cahill, James A.; McHorse, Brianna K.; Kapp, Joshua D.; Stiller, Mathias; Wooller, Matthew J.; Orlando, Ludovic; Southon, John; Froese, Duane G.; Shapiro, Beth (2017). „A new genus of horse from Pleistocene North America”. eLife. 6. PMC 5705217Слободан приступ. PMID 29182148. doi:10.7554/eLife.29944Слободан приступ. 
  4. ^ Barrón-Ortiz, Christina I.; Rodrigues, Antonia T.; Theodor, Jessica M.; Kooyman, Brian P.; Yang, Dongya Y.; Speller, Camilla F. (17. 8. 2017). Orlando, Ludovic, ур. „Cheek tooth morphology and ancient mitochondrial DNA of late Pleistocene horses from the western interior of North America: Implications for the taxonomy of North American Late Pleistocene Equus. PLoS One. 12 (8): e0183045. Bibcode:2017PLoSO..1283045B. ISSN 1932-6203. PMC 5560644Слободан приступ. PMID 28817644. doi:10.1371/journal.pone.0183045Слободан приступ. 
  5. ^ Weinstock, J.; et al. (2005). „Evolution, systematics, and phylogeography of pleistocene horses in the New World: A molecular perspective”. PLOS Biology. 3 (8): e241. PMC 1159165Слободан приступ. PMID 15974804. doi:10.1371/journal.pbio.0030241. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]