Пређи на садржај

Питер Шилтон

С Википедије, слободне енциклопедије
Питер Шилтон
Шилтон у децембру 2008. године
Лични подаци
Пуно име Питер Лесли Шилтон
Датум рођења (1949-09-18)18. септембар 1949. (75 год.)
Место рођења Лестер, Уједињено Краљевство
Висина 1,83 m[1]
Позиција фудбалски голман
Јуниорска каријера
1963—1966 Лестер Сити
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1966—1974
1974—1977
1977—1982
1982—1987
1987—1992
1992—1995
1995
1995
1995—1996
1996
1996—1997		 Лестер Сити
Стоук Сити
Нотингем Форест
Саутхемптон
Дарби Каунти
Плимут аргајл
Вимблдон
Болтон вондерерси
Ковентри Сити
Вест Хем јунајтед
Лејтон оријент		 286
110
202
188
175
34
0
1
0
0
9		 (1)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
(0)
Репрезентативна каријера
1968—1972
1970—1990		 Енгеска до 23
Енглеска[2]		 13
125		 (0)
(0)
Тренерска каријера
1992—1995 Плимут аргајл

Питер Лесли Шилтон (Лестер, 18. септембар 1949) бивши је енглески професионални фудбалер, који је играо као фудбалски голман. Тренутно држи рекорд по броју наступа за репрезентацију Енглеске са 125 мечева и рекорд по броју утакмица у светском фудбалу, укупно 1390.[3][4][5] Међународна федерација фудбалске историје и статистике сврстала је 2000. године Шилтона међу десет најбољих голмана 20. века.[6]

Током тридесетогодишње каријере играо је у 11 различитих клубова, у 5 остварио преко 100 лигашких утакмица. У време кад је играо за Нотингем Форест, Шилтон је освојио бројне трофеје укључујући Прву дивизију Фудбалске лиге Енглеске, два УЕФА суперкупа и Енглески Лига куп.

Такође је играо за репрезентацију Енглске на Европском првенству 1980. године, Светском првенству 1982. године, Светском првенству 1986. године, Европском првенству 1988. године и на Светском првенству 1990. године. Шилтон није дебитовао у финалима Светског првенства до своје 32 године, али је играо у 17 финала након тога и дели рекорд по томе са француским голманом Фабјеном Бартезом.[7]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Шилтон је рођен 18. септембра 1949. године у Лестеру. Похађао је основну мушку школу Краљ Ричард III у периоду када је почео да се бави фудбалом. Оженио је Су Флиткрофт у септембру 1970. године, а пар има два сина, Мајкла и Сема који је професионални фудбалер.[1] Сем игра на позицији везног играча, а играо је у неколико клубова укључујући Ковентри Сити и Плимут аргајл. У децембру 2011. године објављено је у медијима да се Шилтон растао од супруге након 40 година брака.[8] У марту 2015. годне Шилтон се оженио џез певачицом Степ Хауард, а верили су се 2014. године.[9] Пар се венчао у цркви Светог Петра и Светог Павла у Западној Мерсеји 10. децембра 2016. године.[10] Породично воде компанију под називом P&S.S.C Ltd.

Шилтону је постављен за члана Реда Британског царства, а касније и за официра Реда Британског царства током играчке каријере за своје заслуге фудбалу. Године 1990. након што се повукао из међународног фудбала, одликован је Орднеом заслуга, а годину дана акасније и Наградом за фудбалских писаца. Године 2002. увршћен је у Кућу славних фудбалера Енглеске. У марту 2013. године осуђен је за вожњу под дејством алкохола, због чега му је забрањено управљање моторним возилима 20 месеци и належно да плати 1020. фунти.[11][12] Подржавао је излазак Уједињеног Краљевства из Европске уније.[13]

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Шилтон је имао тринаест година када је приступио школи локалног клуба Лестер Сити. Његов таленат је приметио фудбалски голман Гордон Бенкс, који је истакао да Шилтон поседује таленат. У мају 1966. године, шеснаестогодишњи Шилтон дебитовао је за Лестер Сити против Евертона и његов потенцијал брзо је примећен, а он је 1974. године потписао уговор са Стоук Ситијем. Након тога Шилнтон је играо прву поставу и постигао први погодак на мечу против Саутхемптона у октобру 1967. године, са више од пола терена.[14] Наредне сезоне Лестер сити је испао из Прве дивизије Фудбалске лиге Енглеске, али су се пласирали у финале ФА купа, а Шилтон је постао један од најмлађих голмана овог такмичења. Упркос бројним почастима и признањима Шилтон је примио гол и више се није појављивао у финалу ФА купа.

У новембру 1974. године Шилтон се придружио Стоук Ситију за 325.000 фунти што је био светски рекорд за продају голмана у то време.[15] Играо је на 26 мечева за Стоук Сити у сезони 1974-75. али су ипак пропустили шансу за титулу.[15] Био је присутан на свим мечевима током сезоне 1975-76. године.[15] Међутим, у јануару 1976. године јака олуја нанела је штету стадиону Стоук Ситија, а да би платили поправке морали су да продају своје играче.[15] У лето 1976. године Манчестер јунајтед понудио је за Шилтона 275.000 фунти, али нису могли да се сложе са захтевом Шилтона у вези плате, а овај трансфер би га учинио најплаћенијим играчем у клубу.[16] Са Стоук Ситијем Шилтон је играо до 1977. године, када је овај тим испао у Другу дивизију.[15] Продат је Нотингем Форесту у септембру 1977. године.[15]

Нотингем Форест платио је 250.000 фунти за Шилтона, а он је потписао уговор у новој сезони.[17] Промовисан је у Првој дивизији, а играо је у тиму који је био под управом Брајана Клафа. У то време, Нотингем Форест освојио је Енглески Лига куп. Током сезоне Шилтон је примио 18 голова у 37 лигашкх наступа.[18] Након тога освојио је награду „Играч године”, а за њега су гласале његове колеге. Са Нотингем Форестом је 1979. године поново освојио Енглески Лига куп, овога пута победили су на домаћем терену Саутхемптон. Нотингем Форест је стигао до финала Лиге шампиона 1979/80., утакмица је била тесна, али су на крају ипак победили, а Шилтон је у то време био капитен тима. Након тога, Нотингем Форест није успео да освоји ниједан трофеј, а Шилтон је постао завистан кд коцкања и тако својој породици створио велике проблеме. У медијима су се појављивале информације о његовој ванбрачној афери, пијанствима и вожњи под дејством алкохола.[19] Све то је допринело Шилтоновој одлуци да напусти Нотингем Форест 1982. године.

Након што је напустио Нотингем Форест, Шилтон је потписао уговор са Саутхемптоном 1982. године, где су такође били његови саиграчи Киген и Алан Бол. У том периоду Саутхемтон је претрпео пораз у полуфиналу ФА купа од Евертона. Клуб је напустио 1992. године.

Од друге половине 1992. године Шилтон је бранио за Дарби Каунти и помогао свом тиму да заврше на петом мместу лиге, а пропустили су да се такмиче у Купу УЕФА због тадашње забране енглеским клубовима у европским такмичењима, која је трајала од 1985. до 1990. године. Године 1991. Дарби Каунти је испао из лиге, а Шилтон је почео да разматра своју играчку будућност. Имао је 43 године у том тренутку и био је спреман да постане фудбалски тренер. Почетком 1991. године одбио је понуду да замени Стана Тернета на месту менаџера Хал Ситија.

Каснија каријера

[уреди | уреди извор]

Шилтон је Дарби Каунти напустио у фебруару 1992. године и прихватио понуду да постане играч-менаџер Плимут аргајла, а овај моменат је описан у књизи Nearly Men из 2009. године, коју је Шилтон написао. Плимут аргајл се борио да не испадне у Другу дивизији, ипак Шилтонови напори нису уродили плодом, а клуб је испао из Прве дивизије. Његов трансфер Питера Свана у Плимут аргајл за 300.000 фунти показао се као лош јер је играч имао лоше односе са саиграчима и навијачима.[20] Године 1994. Шилтон се сконцетрисао највише на менаџерство Плимонт аргајла, који је стигао до плеј-офа Друге Дивизије, али је изгубио у полуфиналу од Бернлија. У јануару 1994. године био је повезан са Саутхемтоном ради могућег повратка на место менаџера, након одласка Илана Бренфута, али на његово место доша је Алан Бол.[21] У фебруару је Плимут аргајл био пред испадање, а Шилтон је напустио клуб и најавио да поново почиње са играчком каријером, иако је у том тренутку имао 45 година.

Године 1995. придружио се као играч Вимблдону у Премијер лиги, као замена голмана Ханса Сегерса, али није никада играо у првој постави. Након тога, потписао је уговор са Болтон вондерерсима за који је одиграо неколико утакмица, укључујући полуфинале плеј-офа Дивизије I против Вулверхемптон вондерерсија, његов тим је изгубио резултатом 2:1, али су у другом мечу победили, где Шилтон није играо. Након тога, потписао је уговор са Ковентри Ситијем, где није успео да се појави у првој постави, а онда се 1996. године придружио Вест Хем јунајтеду, где такође није одиграо ниједну утакмицу као прва постава, иако је у више наврата изабран као замена. Имао је 996 мечева у фудбалској лиги Енглеске, а желео је да достигне 1000, што је и учинио у новембру 1996. године када се придружио Лејтон оријенту. Хиљадиту лигашку утакмицу одиграо је 22. децембра 1996. године против Брајтон и Хоув албиона, а мечу је претходило представање посебног издања Гинисове књиге рекорда из Фудбалске лиге. Одиграо је још пет мечева пре него што се повукао када је остварио 1005 лигашких утакмица у доби од 47 година, на крају сезоне 1996-97. До одласка у пензију био је пети најстарији играч који је икада играо у Енглеској фудбалској лиги и Премијер лиги. Шилтон се опоравио од финансијских проблема изазваних пословним одлукама и коцкањем.[22]

Каријера у репрезентацији

[уреди | уреди извор]

Упркос томе што је Шилтон играо у нижој лиги, импресионирао је менаџера репрезентације Енглеске Алфа Рамсија, а дебитовао је на мечу против фудбалске репрезентације Источне Немачке у новембру 1970. године, а Енглеска је победила резултатом 3:1. Након више од шест месеци, Лестер Сити је ушао у прву лигу, а због напредовања награђен је и Шилтон који је играо на мечу репрезентације Енглеске против селекције Велса. У лето 1983. године Шилтон је играо на утакмицама репрезентације Енглеске против Северне Ирске, Велса и Шкотске. Репрезентације Енглеске квалификовала се на Европско првенство 1980. године, а Шилтон је одиграо 30 меч за националну селекцију у победи над репрезентацијом Шпаније у марту 1980. године.[23]

Шилтон је бранио на квалификационим утакмицама за Светско првенство 1982. године, када је репрезентација Енглеске савладала Норвешку, Мађарску и Швајцарску, а одиграла нерешено са Румунијом. Након тога, Шилтон је бранио на Европском првнеству 1984. године и на квалификацијама за Светско првенство 1986. године. И након пораза, Шилтон је наставио да брани као први голман Енглеске, укључујући и квалификације за Европско првенство 1988. године.[24] У јуну 1989. године Шилтон је поставио рекорд са 108 наступа за своју репрезентацију, а 109 наступ имао је на пријатељској утакмици између Енглеске и Данске. Пре меча уручен му је дрес са бројем 109 на предњој страни. Шилтонов 119 наступ за Енглеску била је утакмица против Републике Ирске која је завршена резултатом 1:1.[25]

Стил игре

[уреди | уреди извор]

Шилтон је сматран једним од најбољих голмана на свету као и једном од најбољих играча Енглеске на својој позицији, а неки медији описали су га као једног од највећих чувара мреже свих времена. Шилтон је био интелигентан и ефикасан голман, који је имао поштовање саиграча, био је смирен, концентрисан и доследан играч, свестан својих очекивања и способности да да комуницира са саиграчима, организује одбрану и даје поверење бековима.

Имао је велику физичку снагу, био познат по својој спретности и одличним рефлексима, као и способностима брзог заустављања. Познат је и по брзини реаговања, дисциплини и физичкој спреми, а истакао се по својој дугој каријери која је трајала четири деценије. Пензионисао се када је имао 47 година, а бранио је на више од 1000 професионалних мечева.[26][27][28][29][30][31][32][33][34][35][36][37][38][39][40] Шилтон је ипак у енглеским медијима понекад био критикован због недостатка темпа и окретности у каснијим годинама каријере, за коју сматрају да је била скромна.[23][41]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]

Избор:

Клуб Сезона Лига ФА куп Енглески Лига куп Остало Укупно
Дивизија Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол Ута Гол
Лестер Сити 1965–66 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0
1966–67 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 4 0 0 0 0 0 0 0 4 0
1967–68 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 35 1 4 0 0 0 0 0 39 1
1968–69 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 42 0 8 0 3 0 0 0 53 0
1969–70 Друга дивизија Фудбалске лиге Енглеске 39 0 5 0 7 0 0 0 51 0
1970–71 Друга дивизија Фудбалске лиге Енглеске 40 0 5 0 5 0 0 0 50 0
1971–72 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 37 0 2 0 1 0 2 0 42 0
1972–73 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 41 0 2 0 1 0 3 0 47 0
1973–74 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 42 0 7 0 2 0 4 0 55 0
1974–75 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 5 0 0 0 1 0 0 0 6 0
Укупно 286 1 33 0 20 0 9 0 348 1
Стоук Сити 1974–75 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 25 0 1 0 0 0 0 0 26 0
1975–76 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 42 0 5 0 1 0 0 0 48 0
1976–77 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 40 0 1 0 2 0 0 0 43 0
1977–78 Друга дивизија Фудбалске лиге Енглеске 3 0 0 0 1 0 0 0 4 0
Укупно 110 0 7 0 4 0 0 0 121 0
Нотингем Форест 1977–78 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 37 0 6 0 0 0 0 0 43 0
1978–79 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 42 0 3 0 8 0 10 0 63 0
1979–80 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 42 0 2 0 10 0 11 0 65 0
1980–81 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 40 0 6 0 3 0 5 0 54 0
1981–82 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 41 0 1 0 5 0 0 0 47 0
Укупно 202 0 18 0 26 0 26 0 272 0
Саутхемптон 1982–83 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 39 0 1 0 5 0 2 0 47 0
1983–84 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 42 0 6 0 2 0 0 0 50 0
1984–85 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 41 0 3 0 7 0 2 0 53 0
1985–86 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 37 0 6 0 6 0 3 0 52 0
1986–87 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 29 0 1 0 8 0 2 0 40 0
Укупно 188 0 17 0 28 0 9 0 242 0
Дарби Каунти 1987–88 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 40 0 1 0 2 0 2 0 45 0
1988–89 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 38 0 3 0 3 0 3 0 47 0
1989–90 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 35 0 2 0 5 0 2 0 44 0
1990–91 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 31 0 1 0 5 0 1 0 38 0
1991–92 Друга дивизија Фудбалске лиге Енглеске 31 0 3 0 3 0 0 0 37 0
Укупно 175 0 10 0 18 0 8 0 211 0
Плимут аргајл 1991–92 Друга дивизија Фудбалске лиге Енглеске 7 0 0 0 0 0 0 0 7 0
1992–93 Друга дивизија Фудбалске лиге Енглеске 23 0 1 0 6 0 2 0 32 0
1993–94 Друга дивизија Фудбалске лиге Енглеске 4 0 0 0 0 0 0 0 4 0
Укупно 34 0 1 0 6 0 2 0 43 0
Вимблдон 1994–95 Премијер лига 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Болтон вондерерси 1994–95 Прва дивизија Фудбалске лиге Енглеске 1 0 0 0 0 0 1 0 2 0
Ковентри Сити 1995–96 Премијер лига 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Вест Хем јунајтед 1995–96 Премијер лига 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Лејтон оријент 1996–97 Трећа дивизија Фудбалске лиге Енглеске 9 0 1 0 0 0 0 0 10 0
Укупно у каријери 1005 1 87 0 102 0 55 0 1249 1

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Извор:[42]

Национални тим Год Ута Гол
Енглеска 1970 1 0
1971 2 0
1972 2 0
1973 11 0
1974 4 0
1975 1 0
1977 2 0
1978 3 0
1979 3 0
1980 4 0
1981 2 0
1982 10 0
1983 10 0
1984 11 0
1985 9 0
1986 13 0
1987 6 0
1988 8 0
1989 11 0
1990 12 0
Укупно 125 0

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Клуб

[уреди | уреди извор]

Лестер Сити

Нотингем Форес

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Енглеска

Индивидуални

[уреди | уреди извор]
  • Тим године по Професионалној фудбалској асоцијацији: 1974–75, 1977–78, 1978–79, 1979–80, 1980–81, 1981–82, 1982–83, 1983–84, 1984–85, 1985–86.
  • Професионална фудбалска асоцијација, Тим века (1977–1996): 2007.[43]
  • ПФА Играч године: 1977–78.[44]
  • Играч сезоне Нотингем Фореста: 1981–82.
  • Играч сезоне Саутхемптона: 1984–85, 1985–86.
  • ФВА награда: 1991.
  • Енглеска кућа славних: увршћен 2002.
  • 100 фудбалских легенди

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Players Index: Peter Shilton”. England Football Online. Приступљено 14. 12. 2016. 
  2. ^ McCarra, Kevin (25. 3. 2008). „Guardian – Beckham takes aim at Shilton's record”. The Guardian. London. Приступљено 22. 5. 2010. 
  3. ^ Kolos, Vladimir (3. 4. 2009). „List of Official Appearances Records”. RSSSF. Приступљено 18. 2. 2015. 
  4. ^ „Peter Shilton Playing Record”. www.neilbrown.newcastlefans.com. Приступљено 18. 2. 2015. 
  5. ^ „Paul Bastock breaks Peter Shilton record in Wisbech's FA Vase victory”. 11. 11. 2017 — преко www.bbc.co.uk. 
  6. ^ Stokkermans, Karel (30. 1. 2000). „IFFHS' Century Elections”. RSSSF. Приступљено 27. 2. 2015. 
  7. ^ „Behind the World Cup record: Fabien Barthez”. FIFA.com. 10. 7. 2017. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 16. 1. 2018. 
  8. ^ „Peter Shilton splits from wife after 40 years”. Hindustan Times. 19. 12. 2011. 
  9. ^ „HELLO! exclusive: Peter Shilton announces engagement to jazz singer Steph Hayward”. hellomagazine.com. Hello!. 30. 3. 2015. Приступљено 31. 3. 2015. 
  10. ^ „PICTURES: England legend Peter Shilton ties the knot at intimate wedding on Mersea Island”. Gazette. 
  11. ^ „Ex-England goalkeeper Peter Shilton on drink-drive charge”. BBC. 11. 3. 2013. Приступљено 11. 3. 2013. 
  12. ^ „Shilton banned for drink driving”. BBC News. 
  13. ^ „Peter Shilton's Brexit FURY: Lineker's old roommate BLASTS Remainers - 'GET US OUT'”. express.co.uk. Daily Express. 16. 11. 2018. Приступљено 30. 11. 2018. 
  14. ^ Holley, Duncan; Chalk, Gary (2003). In That Number – A post-war chronicle of Southampton FC. Hagiology Publishing. стр. 512. ISBN 0-9534474-3-X. 
  15. ^ а б в г д ђ Matthews, Tony (1994). The Encyclopaedia of Stoke City. Lion Press. ISBN 0-9524151-0-0. 
  16. ^ Morgan, Scott (септембар 2008). „Deal or No Deal?”. Inside United. Teddington: Haymarket Network (194): 42—46. 
  17. ^ Smyth, Rob (29. 8. 2008). „Guardian – Inspired Football Transfers”. The Guardian. London. Приступљено 22. 5. 2010. 
  18. ^ „Peter Shilton”. BBC Nottingham. мај 2004. Архивирано из оригинала 21. 06. 2024. г. Приступљено 7. 9. 2007. 
  19. ^ „The 10 worst examples of footballers behaving badly”. The Guardian. London. 
  20. ^ Swan, Peter; Collomosse, Andrew (2008), Swanny: Confessions of a Lower-League Legend, John Blake, ISBN 978-1-84454-660-2 
  21. ^ Winter, Henry (14. 1. 1994). „Ardiles looking to Angell or Allen”. The Independent. London. Приступљено 13. 10. 2009. 
  22. ^ McKinstry, Leo (12. 12. 2004). „Telegraph – Sporting Heros Book Reviews”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 22. 5. 2010. [мртва веза]
  23. ^ а б Pomroy, Matt. „MARTYN - TOP CAT FOR ENGLAND?”. Sky Sports. Приступљено 6. 5. 2020. 
  24. ^ „Italia-Inghilterra: 2-1 - L'Italia non s'è persa” (на језику: Italian). Storie di Calcio. Приступљено 26. 6. 2014. 
  25. ^ „englandstats.com - A Complete Database of England Internationals Since 1872”. 
  26. ^ O'Hagan, Simon (15. 12. 1996). „The safest pair of hands”. The Independent. Приступљено 28. 1. 2018. 
  27. ^ Doyle, Mark (27. 1. 2018). „Buffon, Schmeichel or Yashin? Top 10 goalkeepers of all time”. Goal.com. Приступљено 28. 1. 2018. 
  28. ^ „Poise, speed and awareness made Banks the best”. The Guardian. 28. 7. 2008. Приступљено 28. 1. 2018. 
  29. ^ Ronay, Barney (1. 8. 2008). „Gordon Banks”. The Guardian. Приступљено 28. 1. 2018. 
  30. ^ „England's greatest goalkeepers”. Sky Sports. 2. 7. 2010. Приступљено 28. 1. 2018. 
  31. ^ Hayward, Paul (9. 10. 2010). „Peter Shilton on Joe Hart, pampered pros – and his best England team”. The Guardian. Приступљено 28. 1. 2018. 
  32. ^ Wilson, Jonathan (9. 7. 2015). „Why the importance of a goalkeeper cannot be overestimated”. The Guardian. Приступљено 17. 1. 2018. 
  33. ^ Jackson, Jamie (1. 3. 2013). „Meet the three other survivors from English football's 1,000 club”. The Guardian. Приступљено 28. 1. 2018. 
  34. ^ Walker-Roberts, James (14. 11. 2014). „Shilton, Beckham, Moore... Meet the 100-cap club Wayne Rooney is set to join on Saturday”. Sky Sports. Приступљено 28. 1. 2018. 
  35. ^ „Shilton, Maradona trade barbs over 'Hand of God'”. www.the42.ie. 22. 6. 2016. Приступљено 28. 1. 2018. 
  36. ^ Yannis, Alex (25. 5. 1986). „The World Cup '86; 2-tear drama nears the end: Italy opens against Bulgaria”. The New York Times. Приступљено 28. 1. 2018. 
  37. ^ Chad, Norman (25. 5. 1986). „Soccer World's Eyes on Mexico Month-Long Tournament Beginning May 31 Will Be Magnet for Hundreds of Millions”. The Washington Post. Приступљено 28. 1. 2018. 
  38. ^ Taylor, Daniel (27. 11. 2001). „Its the slip-ups that stick”. The Guardian. Приступљено 16. 1. 2018. 
  39. ^ Macari, Lou (28. 12. 2008). „Lou Macari: Perfect XI”. FourFourTwo. Приступљено 29. 1. 2018. 
  40. ^ Wilson, Jeremy (10. 6. 2014). „World Cup 2014: Italy goalkeeper Gianluigi Buffon still standing in England's way ahead of clash in Manaus”. The Telegraph. Приступљено 10. 2. 2015. 
  41. ^ Andrews, Neil (20. 5. 2015). „In praise of short(er) goalkeepers”. The Guardian. Приступљено 17. 6. 2020. 
  42. ^ Питер Шилтон на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  43. ^ „Team of the Century: 1977-1996 - Souness, Robson & Hoddle...not a bad midfield trio!”. GiveMeFootball.com. Give Me Football. 30. 8. 2007. Архивирано из оригинала 22. 10. 2008. г. Приступљено 22. 9. 2016. 
  44. ^ Seb Stafford-Bloor (16. 4. 2015). „De Gea's saves may well catch the eye, but there's so much more to his triumphant rise”. FourFourTwo. Приступљено 28. 1. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Питер_Шилтон&oldid=28730623”