Пређи на садржај

Патра

Координате: 38° 14′ 47″ С; 21° 44′ 06″ И / 38.2463006° С; 21.7350673° И / 38.2463006; 21.7350673
С Википедије, слободне енциклопедије
Патра
Πάτρα
Поглед из луке на град
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Грчка
ОкругАхаја
Становништво
Становништво‍
 — 2011.213.984 [1]
 — густина642,32 ст./km2
Географске карактеристике
Координате38° 14′ 47″ С; 21° 44′ 06″ И / 38.2463006° С; 21.7350673° И / 38.2463006; 21.7350673
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина10 m
Површина333,14 km2
Патра на карти Грчке
Патра
Патра
Патра на карти Грчке
Поштански број26x xx
Регистарска ознакаΑΧ

Патра или Патрас (грч. Πάτρα) је трећи по величини град у Грчкој и главни град периферије Западна Грчка, округа Ахаја и општине Патра/Патрас. Смјештен је у сјеверном дијелу полуострва Пелопонез, на обали Патраског залива, 215 километара западно од престонице Атине.

Градско подручје Патраса са преко 280 хиљада становника је треће по величини у Грчкој, а обухвата уз сам град и низ општина и насеља дуж залива.

Патрас је проглашен за Европски град културе 2006. Овде се налази КК Промитеас Патра.

Име

[уреди | уреди извор]
Поглед на доњи град из горњег

Град је вероватно добио данашњи назив по митском лику Патреасу, потомка митског Лакадемнона, оснивача Спарте.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Патрас се налази у крајње северном делу грчког полуострва и историјске покрајине Пелопонез, на месту где се полуострво највише прибилижава северозападном копну Грчке. Град је приморски и излази на истоимени Патраски залив и то на његов крајње источни део, близу теснаца Рио-Антирио (7 km), где се на овај залив надовезује Коринтски залив. Град и околина спадају у делове Грчке са великом сеизмичком активношћу.

Обала код Патраса није широка, већ се недалеко од ње издижу планине Панахаико (1.926 m). Ово је условило поделу града на доњи и горњи део, повезане међусобно степеницама. Горњи град је старији и ту се налази очувана тврђава. Доњи део је настао током последњих 200 година у некад мочварном приобаљу и блиско је повезан са садржајима луке. Оба дела града развила су се око мањих река Глафкос и Харадрос.

Клима у Патрасу је средоземна, са жарким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На околним планинама она добија оштрије црте.

Историја

[уреди | уреди извор]

Најстарији археолошки налази у подручју Патраса говоре да је ово подручје било насељено још у време праисторије (3. миленијум п. н. е.). Значајније насеље на овом месту јавило се током Микенске цивилизације (1580—1100. године п. н. е.). Насеље је у ово време насељено Ахајцима. Оно није играло значајну улогу током времена старе Грчке, али је у време пре доласка Римљана израсло у развијену луку. Тада насеље постаје седиште Ахајског савеза. По римском освајању града 146. п. н. е. он задржава положај важног града у провинцији Ахаји. Такође, град је био једно од првих места христијанизације у Европи. У граду је разапет свети Андреј.

Током већег дела средњег века Патрас је у оквиру Византије, као важно градско средиште са развијеним занатима и трговином. Град је и важна лука на југозападу царства. Ово је посебно особено за раздобље 9. и 10. века. 1204. године град су, као и већи део Византије, освојили Крсташи. Они ту оснивају Кнежевину Ахају. Под њима град остаје све до 1430. године, када се кратко време налази поново у рукама ослабљене Византије.

Патрас Турци Османлије освајају 1458. године под Мехмедом II. Град добија ново име „Балијадабра“, од грчког облика „Палаја Патра“. Иако је султан Мехмед II у жељи очувања града дао њему повластице, Патрас је почео пропадати, а нарочито после неколико напада Венеције и Ђенове на сада турски град током 15. и 16. века.

1821. године је почео Грчки устанак и Грци из Патраса и његове околине активно учествују. Међутим, турска посада у граду и тврђави остаје све до 1828. године. Те године град заузимају устаници уз помоћ француске флоте. Град се убрзо развио у други по важности град новоосноване Грчке, пре свега захваљујући важним лучким делатностима. У 20. век град је ушао као најсавременији град у земљи са уличним електричним осветљењем и електричним трамвајима. Ово је и раздобље са интензивном изградњом велелепних здања градских установа и приватних кућа.

Међутим, после Грчко-турског рата 1923. године у град се масовно досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије, што доводи до наглог раста града и масовне дивље градње. Нови ударац развоју Патраса била су велика бомбардовања од стране Италијана током Другог светског рата. После тога почиње изградња града и он се последњих деценија брзо осавремењава.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
1991.2001.2011.
152.570160.400168.034[1]
Истроријско кретање становништва[2][3][4]
Година град Градско подручје
1853. 15.854 19.499
1870. 16.641 26.190
1889. 33.529 44.970
1896. 37.985 51.932
1920. 52.174 -
1928. 61.278 -
1951. 87.570 94.192
1971. 112.228 120.847
1981. 142.163 154.596
1991. 161.782 190.463
2001. 171.616 210.494
2007. (процена) 180.000 230.000

Патрас данас има око 230.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада се последњих деценија доселило и доста странаца.

"Велики Патрас“ (град са предграђима) је трећа по величина градска целина у држави. За њу је особен издужен облик дуж залива, дуго ко 25 km, због узане обале. Најбржи раст имају предграђа на западу, где је приобално равничарско подручје знатно шире.

Привреда

[уреди | уреди извор]
Градска Катедрала Св. Андреје

Патрас је важан индустријски центар западне Грчке. Последњих деценија град се окренуо развоју терцијарног сектора (трговина, саобраћај, угоститељство), док је традиционална индустрија (махом прехрамбена и текстилна) постепено премештена у јужна предграђа. Последњих деценија развија се и фармацеутска индустрија.

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Градско позориште

Патрас је од давнина најважније саобраћајно чвориште у западној Грчкој. Преко њега одвија се највећи део поморског промета са Јонским острвима и Италијом. Градска лука, данас у самом градском језгру, одувек је била стециште градских дешавања, али је она последњих деценија постала ограничење у расту и развоју града. Због тога се данас интензивно изграђује нова лука у југозападном делу града, која би требало да замени стару.

До Патраса води савремени ауто-пут од Атине, који пар километара пре града скреће ка северу и прелази мореуз Рио-Антирио преко истоименог моста (завршен 2004. ), најмонументалнијег моста у Грчкој. 2002. године завршена је изградња ауто-путног прстена са јужне стране града.

Градови побратими

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Detailed census results 2011”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2015. 
  2. ^ 1928-1980 statistical data are from: "The population of Greece in the second half of the 20th century". Hellenic Republic. National Statistical Service of Greece. Athens 1980 & "Statistical Yearbook of Greece" Hellenic Republic. National Statistical Service of Greece. Athens 1980
  3. ^ Population data from 1853 to 1920 are cited from: Kosta N. Triantafyllou, "Istorikon Lexikon ton Patron: Istoria tis poleos ton Patron apo arxaiotaton xronon eos simeron kata alphavitikin eidologikin katataksin" 3rd edition, Patrai 1995
  4. ^ Data on municipal and urban population refer to permanent population and are taken from: the "2001 Census" of the „National Statistical Service of Greece”. Приступљено 17. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Патра на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Патра&oldid=27738390”