Трумаи

Трумаи
Укупна популација
	258 (2014)
Региони са значајном популацијом
	Бразил (Мато Гросо)
Језици
	трумајски

Трумаи су један од староседелачких народа Бразила, који насељава „Староседелачки парк Шингу” у бразилској држави Мато Гросо.^[2] Пре више од два века били су много бројнији него данас, али им је у 19. и 20. веку број драстично смањен, па их је до 1953. преостало само 25. У наредним годинама трумајско становништво се значајно увећало и до 2014. достигло је број од 258.^[1]

Историја

Трумаи су један од последњих народа који је населио горњи ток реке Шингу, а населили су га тек у 19. веку.^[1] Дошли су из области која се налази између река Шингу и Арагваја, а ову сеобу изазвао је напад неименованог непријатељског народа.^[3] Дуго су насељавали 4 села на територији Староседелачког парка Шингу, то су Тера Прета, Боа Ешперанса, Штајнен и Тера Нова. Сва четири села су се налазила на пола пута између постаја Леонардо Вилас-Боас и Диауарум, у којима такође живи неколико породица. Данас живе у три села Боа Ешперанса, Штајнен и Трес Лагоас.

Трумаи су један од народа који је укључен у стандардни крос-културни узорак.

Сматра се да су они донели ритуал јавари („хопеп” на трумајском језику), који је, заједно са ритуалом кваруп, један од најзначајнијих фестивала у културном комплексу горњег Шингуа.^[4]

Популација

Пре више од два века били су веома бројни, а до средине 20. века им је због сукоба са Бразилцима (португалског порекла), другим староседеоцима и због ширења заразних болести на које нису имали природни имунитет број смањен на само 25 особа 1953. Од те године до 2014. трумајско становништво се значајно увећало и достигло је број од 258.^[1]

Година	Бројно стање становништва
1938.	43
1953.	25
1966.	26
1995.	78
2002.	120
2006.	147
2014.	258

Култура

Трумаи се претежно баве земљорадњом, а углавном узгајају маниоку, паприке и пасуљ.^[2]

Језик

Трумајски језик није блиско сродан ни једном другом језику, те се сматра језичким изолатом.^[2] Озбиљно је угрожен, јер га већина трумајске деце неупотребљава као матерњи језик, већ говоре португалским или језицима других староседелаца аветским и сујским.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г „Trumai”. Povos Indígenas no Brasil - pib.socioambiental.org. Приступљено 11. 7. 2019.
^ ^а ^б ^в ^г „Trumai”. Ethnologue. Приступљено 11. 7. 2019.
^ Socioambiental history page
^ Almanaque Socioambiental Parque Indígena do Xingu 50 anos (PDF) (на језику: Portuguese). São Paulo: Instituto Socioambiental. 2011. ISBN 978-85-85994-84-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2020. г. Приступљено 11. 07. 2019.

Литература

Guirardello-Damian R.; Trumai K.; Trumai T. (2017). „Trumai”. Ур.: Stenzel K. & Franchetto B. On this and other worlds: Voices from Amazonia (pdf). Berlin: Language Science Press. стр. 163—185. ISBN 978-3-96110-018-7. doi:10.5281/zenodo.1008781 .

[pib-1] а ^б ^в ^г „Trumai”. Povos Indígenas no Brasil - pib.socioambiental.org. Приступљено 11. 7. 2019.

[ethno-2] а ^б ^в ^г „Trumai”. Ethnologue. Приступљено 11. 7. 2019.

[3] Socioambiental history page

[4] Almanaque Socioambiental Parque Indígena do Xingu 50 anos (PDF) (на језику: Portuguese). São Paulo: Instituto Socioambiental. 2011. ISBN 978-85-85994-84-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2020. г. Приступљено 11. 07. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]