21. децембар
Изглед
21. децембар (21.12.) је 355. дан године по грегоријанском календару (356. у преступној години). До краја године има још 10 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]децембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
- 69 — Веспазијан прихваћен за римског цара чиме је окончана политичка криза започета уклањањем Нерона 68. године (Година четири цара).
- 1124 — Ламберто Сканабеки је постао папа под именом Хонорије II.
- 1781 — Аустријски цар Јосиф II Едиктом о толеранцији признао слободу вероисповести и одузео католичкој цркви положај државне цркве.
- 1881 — У Београду основано Друштво новинара Србије, једно од најстаријих у Европи. У Београду тада излазила 22 листа и часописа. Председник првог Управног одбора Друштва био српски писац Лаза Костић, тада уредник "Српске независности“.
- 1920 — Рудари рудника Крека код Тузле се придружују генералном штрајку рудара Словеније. Штрајк ће да прерасте у крвави оружани сукоб, познатији као „Хусинска буна“.
- 1937 — У Холивуду одржана премијера филма Волта Дизнија "Снежана и седам патуљака", првог целовечерњег цртаног филма у филмској историји.
- 1941 — Формирана I пролетерска НОУ бригада у Рудом.
- 1948 — У Ирској потписан закон о конституисању Ирске Републике. Ирска 1949. прогласила пуну независност од Уједињеног Краљевства и иступила из Комонвелта.
- 1958 — Генерал Шарл де Гол изабран за првог председника Пете републике.
- 1967 — Луј Вашкански, први човек којем је пресађено срце, умро у јужноафричком граду Кејптауну 18 дана после операције.
- 1968 — Лансирана је мисије Аполо 8 из свемирског центра Кенеди, која је одвела своју посаду по први пут у Месечеву орбиту.
- 1972 — Источна и Западна Немачка потписале уговор о добросуседским односима и успоставиле дипломатске везе, формално окончавши непријатељство које је трајало више од две деценије. Тиме отворен пут и за међународно признање Источне Немачке.
- 1973 — У Женеви отворена прва мировна конференција посвећена Израелу и његовим арапским суседима. У раду конференције учествовали Јордан, Израел, Египат, САД, СССР и Уједињене нације.
- 1979 — У Уједињеном Краљевству потписан мировни уговор којим су окончани седмогодишњи герилски рат у Родезији и 15-годишња побуна против британске круне.
- 1988 — Авион америчке компаније "Пан Ам" на линији Лондон-Њујорк експлодирао изнад шкотског места Локерби. У несрећи погинуло свих 259 људи у "боингу 747" и 11 на земљи. Либија касније оптужена да је одговорна за тај терористички акт.
- 1990 — Влада Албаније наредила уклањање свих Стаљинових статуа и свих симбола који носе његово име.
- 1993 — Председник Русије Борис Јељцин распустио Министарство безбедности, бивши КГБ, јер га није благовремено упозорило на опасан развој догађаја у земљи и рекао да институцију која је деценијама застрашивала грађане није могуће реформисати.
- 1997 — У другом кругу председничких избора у Србији, на које је изашло 50,98% бирача, победио, с 59,23% гласова, Милан Милутиновић, кандидат коалиције Социјалистичке партије Србије, Југословенске левице и Нове демократије. Његов ривал Војислав Шешељ добио 37,57% гласова.
- 2001 — Председник Аргентине Фернандо де ла Руа поднео оставку после жестоких сукоба демонстраната и полиције у највећим социјалним немирима у историји Аргентине и пошто је перонистичка опозиција одбила да му да подршку.
- 2007 — Естонија, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словачка, Словенија и Чешка почеле да примењују одредбе Шенгенског споразума на копненим и поморским границама.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1804 — Бенџамин Дизраели, енглески државник и писац. (прем. 1881)[1]
- 1892 — Ребека Вест, енглеска књижевница. (прем. 1983)[2]
- 1896 — Константин Рокосовски, совјетски војсковођа. (прем. 1968)[3]
- 1917 — Хајнрих Бел, немачки књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност (1972). (прем. 1985)[4]
- 1920 — Алисија Алонсо, кубанска балерина. (прем. 2019)[5]
- 1937 — Џејн Фонда, америчка глумица и модел.[6]
- 1940 — Френк Запа, амерички музичар и сатиричар. (прем. 1993)[7]
- 1941 — Радослав Бечејац, српски фудбалер.[8]
- 1948 — Самјуел Л. Џексон, амерички глумац и продуцент.[9]
- 1953 — Светислав Басара, српски писац.
- 1954 — Крис Еверт, америчка тенисерка.[10]
- 1959 — Флоренс Грифит Џојнер, америчка атлетичарка. (прем. 1998)[11]
- 1961 — Драгослав Огњановић, српски адвокат. (прем. 2018)
- 1963 — Дмитриј Рогозин, руски политичар, дипломата и доктор филозофских наука.
- 1965 — Енди Дик, амерички комичар, глумац, музичар и продуцент.
- 1966 — Кифер Садерланд, канадски глумац, продуцент, редитељ и музичар.[12]
- 1967 — Катарина Гојковић, српска глумица.[13]
- 1967 — Михаил Сакашвили, грузијско-украјински политичар, 3. председник Грузије (2004—2013).[14]
- 1969 — Жили Делпи, француска глумица, музичарка, редитељка и сценаристкиња.[15]
- 1975 — Палома Херера, аргентинска балерина.
- 1977 — Емануел Макрон, француски политичар и економиста, председник Француске.[16]
- 1990 — Милош Ћук, српски ватерполиста.
- 1992 — Лука Милуновић, српски фудбалер.[17]
- 1997 — Мадлин Клајн, америчка глумица.
- 2000 — Јам Мадар, израелски кошаркаш.
Смрти
[уреди | уреди извор]- 1375 — Ђовани Бокачо, италијански писац. (рођ. 1313)[18]
- 1940 — Френсис Скот Фицџералд, амерички писац.[19]
- 1945 — Џорџ Смит Патон, амерички генерал. (рођ. 1885)[20]
- 1972 — Паул Хаусер, нацистички официр (рођ. 1880)[21]
- 2000 — Вера Дедовић, српска глумица (рођ. 1969)[22]
- 2006 — Сапармурат Нијазов, председник Туркменистана, један од најауторитарнијих диктатора на свету. (рођ. 1940)[23]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква данас прославља
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ Jonathan Parry (23. 4. 2007). Benjamin Disraeli. Oxford: Oxford University Press. стр. 1. ISBN 978-0-19-164751-2.
- ^ „Rebecca West | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Konstantin Konstantinovich Rokossovsky | Soviet commander”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Heinrich Boll | Biography, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Alicia Alonso | Cuban dancer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Jane Fonda | Biography, Facts, Films, & Activism”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Frank Zappa | Biography, Albums, Songs, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Radoslav Bečejac”. weltfussball.de (на језику: немачки). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Samuel L. Jackson | Biography, Films, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Chris Evert | American tennis player”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Florence Griffith Joyner | Biography, Medals, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ Maxine Block; Anna Herthe Rothe; Marjorie Dent Candee; Charles Moritz (2002). Current Biography Yearbook. H. W. Wilson Company. стр. 542.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-02-05.
- ^ B. Turner (12. 1. 2017). The Statesman's Yearbook 2008: The Politics, Cultures and Economies of the World. Springer. стр. 502. ISBN 978-1-349-74024-6.
- ^ „Julie Delpy | French American actress, director, and screenwriter”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ Sophie Pedder (21. 6. 2018). Revolution Française: Emmanuel Macron and the quest to reinvent a nation. Bloomsbury Publishing. стр. 54. ISBN 978-1-4729-4861-8.
- ^ „Luka Milunovic - Player profile 20/21”. _ (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ „Giovanni Boccaccio | Italian poet and scholar”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „F. Scott Fitzgerald | Biography, Education, Books, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „George Patton | Facts, Biography, & Death”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ „Paul Hausser | German military officer”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.
- ^ "Vera Dedović - U 31. godini je tragično preminula". Blic.rs, 09.09.2017.
- ^ „Saparmurad Niyazov | president of Turkmenistan”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31.