Пређи на садржај

Ciklooksigenaza

С Википедије, слободне енциклопедије
Prostaglandin endoperoksid sintaza
Identifikatori
EC broj1.14.99.1
CAS broj9055-65-6
Baze podataka
IntEnzIntEnz pregled
BRENDABRENDA pristup
ExPASyNiceZyme pregled
KEGGKEGG pristup
MetaCycmetabolički put
PRIAMprofil
Strukture PBPRCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Ontologija genaAmiGO / EGO
Ciklooksigenaza 1
Kristalografska struktura kompleksa prostaglandin H2 sintaze-1 sa flurbiprofena.[1]
Identifikatori
SimbolPTGS1
Alt. simboliCOX-1
Entrez5742
HUGO9604
OMIM176805
PDB1CQE
RefSeqNM_080591
UniProtP23219
Ostali podaci
EC broj1.14.99.1
LokusHromozom 9 q32-q33.3
Ciklooksigenaza 2
Ciklooksigenaza-2 (Prostaglandin sintaza-2) u kompleksu sa COX-2 selektivnim inhibitorom.[2]
Identifikatori
SimbolPTGS2
Alt. simboliCOX-2
Entrez5743
HUGO9605
OMIM600262
PDB6COX
RefSeqNM_000963
UniProtP35354
Ostali podaci
EC broj1.14.99.1
LokusHromozom 1 q25.2-25.3

Ciklooksigenaza (COX) je enzim (EC 1.14.99.1) koji je odgovoran za formiranje važnih bioloških posrednika zvanih prostanoidi, među kojima su prostaglandini, prostaciklini i tromboksan. Farmakološka inhibicija COX-a može da proizvede olakšavanje simptoma inflamacije i bola. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi, poput aspirina i ibuprofena, deluju putem COX inhibicije. Imena "prostaglandin sintaza (PHS)" i "prostaglandin endoperoksid sintetaza (PES)" su još uvek u upotrebi za COX.

COX konvertuje arahidonsku kiselinu (AA, ω-6 PUFA) do prostaglandina H2 (PGH2), prekurzora serije-2 prostanoida. Ovaj enzim sadrži dva aktivna mesta: hem sa peroksidaznim dejstvom, koje je odgovorno za redukciju PGG2 do PGH2, i ciklooksigenazno mesto, gde se arahidonska kiselina konvertuje u hidroperoksi endoperoksid prostaglandin G2 (PGG2). Reakcija obuhvata oduzimanje H atoma sa arahidonske kiseline tirozinskim radikalom koji formira peroksidazno aktivno mesto. Dva O2 molekula zatim reaguju sa arahidonskim anjonom, proizvodeći PGG2.

Trenutno su tri COX izoenzima poznata: COX-1, COX-2, i COX-3. COX-3 is a splajsna varijanta COX-1, koja zadržava intron jedan i ima mutaciju okvira čitanja; tako da se koristi i ime COX-1b ili COX-1 varijanta (COX-1v).[3]

Različita tkiva izražavaju promenljive nivoe COX-1 i COX-2. Mada oba enzima deluju na isti načini, selektivna inhibicija može da proizvede različite nuspojave. COX-1 se smatra konstitutivnim enzimom, koji se nalazi u većini tkiva sisara. COX-2, s druge strane se ne može detektovati u većini normalnih tkiva. On je induktivni enzim, koji postaje izobilan u aktiviranim makrofagama i drugim ćelijama na mestima inflamacije. Nedavno je bilo pokazano da je on povišeno izražen u raznim karcinomima i da ima centralnu ulogu u tumorigenezi.

COX-1 i -2 (poznati i kao PGHS-1 i -2) takođe oksigenuju dve druge esencijalne masne kiseline - DGLA (ω-6) i EPA (ω-3) - da proizvedu prostanoide serije-1 i serije-3, koji su manje inflamatorni od članova serije-2. DGLA i EPA su kompetitivni inhibitori sa AA-om za COX put. Ova inhibicije je glavni mod dejstva kojim dijetarni izvori DGLA i EPA (npr., boražina, riblje ulje) redukuju inflamaciju.[4]

Mehanizam reakcije ciklooksigenaze.
  1. ^ PDB: 1CQE​. Picot D, Loll PJ, Garavito RM (1994). „The X-ray crystal structure of the membrane protein prostaglandin H2 synthase-1”. Nature. 367 (6460): 243—9. Bibcode:1994Natur.367..243P. PMID 8121489. S2CID 4340064. doi:10.1038/367243a0. 
  2. ^ PDB: 6COX​. Kurumbail RG, Stevens AM, Gierse JK, McDonald JJ, Stegeman RA, Pak JY, Gildehaus D, Miyashiro JM, Penning TD, Seibert K, Isakson PC, Stallings WC (1996). „Structural basis for selective inhibition of cyclooxygenase-2 by anti-inflammatory agents”. Nature. 384 (6610): 644—8. Bibcode:1996Natur.384..644K. PMID 8967954. S2CID 4326310. doi:10.1038/384644a0. 
  3. ^ Chandrasekharan NV, Dai H, Roos KL, Evanson NK, Tomsik J, Elton TS, Simmons DL (2002). „COX-3, a cyclooxygenase-1 variant inhibited by acetaminophen and other analgesic/antipyretic drugs: Cloning, structure, and expression”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 99 (21): 13926—31. PMC 129799Слободан приступ. PMID 12242329. doi:10.1073/pnas.162468699Слободан приступ. 
  4. ^ Simopoulos, A. P. (2002). „Omega-3 fatty acids in inflammation and autoimmune diseases”. J Am Coll Nutr. 21 (6): 495—505. PMID 12480795. S2CID 16733569. doi:10.1080/07315724.2002.10719248. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]