Avaskularna nekroza
Avaskularna nekroza | |
---|---|
Nekroza glave butne kosti | |
Klasifikacija i spoljašnji resursi | |
Specijalnost | hirurgija |
Avaskularna nekroza, ( lat. necrosis aseptica ossium ), sterilna (aseptična) nekroza , ishemična nekroza , je bolest kosti nastala zbog privremenog ili trajnog poremećaja u snabdevanju krvlju područja kostiju. Bez krvi, koštano tkivo umire a kosti propadaju. Ako avaskularna nekroza obuhvati i koštani deo zgloba, to često dovodi i do uništenja zglobne površine kostiju (лат. Osteochondritis dissecans).[1]
Istorija
[уреди | уреди извор]Pojam avaskularne nekroze glave butne kosti postoji u ortopedskoj literaturi dugi niz godina, a prvi dokazi datiraju sa otkrivanjem toga stanja u egipatskim mumijama.
1794. James Russell iz Edinburga prvi je opisao simptome bolesti, ali u etiologiji tih slučaja preovladavala je infekcija.[2]
U 1888. Konig prvi opisuje nekrozu u glavi butne kosti kod odrasle osobe, bez infekcije. Iste godine Twynam uočava pojavu nekroze pojedinih delova kosti, koja je značajno češća kod kesonskih radnika i iznosi pretpostavku da je ona najverovatnije uzrokovana pritiskom gasova.
Mehanizam nastanka
[уреди | уреди извор]Mehanizmi nastanka avaskularne nekroze su raznovrsni,[3] ali prema navodima u brojnoj literaturi, najčešće nastaje kao;
- Posledica traume koja dovodi do iščašenja kuka, supkapitalnih ili preloma vrata butne kosti,[4]
- Posledica hronične zloupotrebe alkohola,[5]
- Posledica stanja koja su povezana sa hroničnom, dugotrajnom terapijom kortikostroidnim preparatima,[6][7]
- Posledica otpuštanja velike količine tromboplastina u krv (trudnoća, maligne i neke zapaljenjske crevne bolesti).
- Boravka u sredini povišenog pritiska vazduha (kod ronioca, kesonskih radnika itd), praćen dekompresionom bolešću[8].
- Komplikacija lečenja epifiziolize proksimalne epifize butne kosti,
- U sklopu anemije srpastih ćelija kako kod dece tako i kod odraslih,
- Posledica vaskularne kompresije, hipertenzije, vasculitisa, tromboza,[9]
- Oštećenja izazvana zračenjem,[10]
- Udružena sa reumatoidnim artritom i lupusom
- Sporadična idiopatske avaskularne nekroze glave butnjače koja nije posledica traume, niti se nalaze u sklopu nekog od navedenih stanja.[11][12][13] Pojava avaskularne nekroze u periodu adolescencije, (od početka puberteta pa sve do sticanja pune koštane zrelosti) je retka i prati je mnogo nejasnoća i protivrečnosti, pa kako nema pravi naziv opisuje se pod više sinonima;
- M. Perthes nastao posle dvanaeste godine,
- Disekantni osteohondritis glave butne kosti (M.Konig),
- Subhondralni prelom glave butne kosti u adolescenata (Chandlerov prelom),
- Produžena faza M. Perthes,
- Avaskularna nekroza glave butne kosti u drugoj deceniji.[14]
Iako navedene promene mogu uticati na bilo koju kost, a oko 50% slučajeva pokazuju višestruke oblike oštećenja, avaskularna nekroza prvenstveno napada zglobove ramena, kolena, i kukova.
Epidemiologija
[уреди | уреди извор]Avaskularna nekroze obično pogađa ljude između 30 i 50 godina starosti;[3] kod oko 10.000 do 20.000 ljudi u SAD, svake godine javlja se avaskularna nekroze kosti u čemu prednjači butna kost.
Najčešći uzrok avaskularne nekroze je trauma. Netraumatski oblik bolesti češće pogađa muškarce nego žene.[3]
Avaskularna nekroza javlja se obostrano na parnim organima (kost, zglob) u > 60% slučajeva.[3]
Incidenca adolescentne (dečje) idiopatske avaskularne nekroze glave butne kosti ostaje nepoznata i teško uočljiva. Ipak, poznato je da znatno češće pogađa decu muškog pola, u odnosu 4:1, kao i da se učestalije javlja između trinaeste i šesnaeste godine života. Do sada nisu prepoznati eventualni predispozicioni tipovi adolescenata.[14]
Patoanatomija
[уреди | уреди извор]U svom razvoju avascularna nekroza prolazi kroz 5 faza;
Faze bolesti | Znaci bolesti |
I faza | Nedovoljan priliv krvi i stadijum nekroze |
II faza | Fragmentacija kosti |
III faza | Resorpcija kosti i ulomci iz okolnog zdravog tkiva |
IV faza | Revaskularizacija kosti (faza oporavka) |
V faza | Pojave zaostalih deformiteta-artroza |
Kada su oštećena zahvatila malu površinu kosti, vremenom sa uspostavljanjem potpune cirkulacija, dolazi do potpunog ili delimičnog oporavka kosti. Proces oporavka je neefikasan kad je zahvaćena veća površina kosti. U tom slučaju, preovladava česta pojava lomljenja kosti nad formiranjem nove kosti a nastaje i propadanje glave butne kosti (nasataje koksartroza).
Klinička slika
[уреди | уреди извор]U ranim fazama avaskularne nekroze, pacijenti su bez ikakvih simptoma. Kako bolest napreduje, većina pacijenata oseća bolove u zahvaćenom zglobu-u početku, samo kad svom težinom opterećuju bolešću pogođeni deo tela, a kako bolest napreduje bolovi se javljaju i u mirovanju. Bolovi se obično razvijaju postepeno i upočetku su blagi ali mogu biti i intenzivni.
Ako avaskularna nekroza napreduje, a kost i njena okolina sve više propadaju, bolovi se sve više pojačavaju i postaju neizdržljivi. Bolovi mogu biti toliko jaki da ograničavaju pacijentu obim pokreta u pogođenom zglobu. U nekim slučajevima, posebno onim koji se odnose na zglob kuka, razvija se osteoartritis koji umanjuje radnu sposobnost i kretanje bolesnika.
Vremenu između prvih simptoma i gubitka funkcija, bolešću zahvaćenih kostiju i zglobova, različite su za svakog pacijenta, i obično su u rasponu od nekoliko meseci do više od godinu dana.[16]
Dijagnoza
[уреди | уреди извор]Zbog nedostatka objektivnih parametara oboljenja, bolesnici se ponekad ne shvataju ozbiljno a dijagnoza se postavlja sa velikim zakašnjenjem. Kod većine bolesnika u početnoj fazi, avaskularne nekroze, postoji velika razlika između verodostojnog kliničkog nalaza, sa jedne strane, i gotovo normalnih laboratorijskih analiza i radiografije, sa druge strane.
Nakon obavljanja kompletnog fizičkog pregleda i pravilno uzete anamneze (koje zdravstvene proble ima bolesnik i koliko dugo), lekarima je na raspolaganju jedna ili više dijagnostičkih tehnika;[17][15]
- Laboratorijske analize
Analize krvi i mokraće standardnim metodama imaju za cilj da otkriju faktore rizika, kao što su; srpasta anemija, hiperkoagulacija, hiperurikemija.
- Angiografija i flebografija -krvnih sudova;
- Radiografija i radioskopija
Ggarija i skopija rendgrn zracima osnovna jer metoda dijagnoze avaskularne nekroze kosti, i ako često kasni i više meseci u odnosu na pojavu subjektivnih tegoba. Zato se rendgen dijagnostika uglavnom koristi u kasnijoj fazi avaskularne nekroze (praćenje toka bolesti i rezultata lečenja). Ficat i Arlet su na osnovu nativnih radiografija napravili klasifikaciju avaskularne nekroze glave butne kosti.[18][17]
Stepen promena | Opis promena |
0 | Dijagnoza se postavlja Nuklearnom magnetnom rezonancom
ili Kompjuterizovanom tomografijom. Radiografski nalaz uredan. |
I | Početna osteoporoza, bez vidljive skleroze |
II | Difuzna osteoporoza i skleroza.
Mesto infarkcije je ograničeno koštanom reakcijom. Glava butne kosti sferična |
III | Znak „mesečevog srpa“ ispod subhondralne kosti, predstavlja prelom.
Zglobni prostor očuvan |
IV | Kolaps glave butne kosti, uz suženje zglobnog prostora |
- Magnetna rezonantna tomografija (MRT))
MRT je vrlo dobra metoda za dijagnostikovanje avaskularne nekroze. Za razliku od rendgena, scintigrafije kostiju i CT (kompjuterizovana tomografija), ona otkriva hemijske promene u koštanoj srži i može pokazati avaskularnu nekrozu u najranijim fazama bolesti. Osim toga, magnetna rezonanca pokazuje obolela područja koja još ne izazivaju bilo kakve simptome.[17]
- Scintigrafija kostiju
Scintigrafija kostiju kao dijagnostička metoda u avskularnoj nekrozi koristi se najčešće u bolesnika koji imaju normalne radigrafske nalaze.
Izvodi se tako što se specijalna boja koja je bezopasan radioaktivni materijal, ubrizgava u zahvaćene kosti, a zatim se kost slika posebnim kamerama. Slika prikazuje jače ili manje obojena područja zdrave ili oštećene kosti.
Nedostatak scintigrafije kostiju je taj što ne otkriva avaskularnu nekrozu u najranijim fazama.[17]
- Kompjuterizvana tomografija (CT Scan)
CT scan je tehnika koja pruža lekaru trodimenzionalnu sliku kosti. Ona takođe pokazuje „preseke” kosti u više nivoa, čineći sliku mnogo jasnijom nego X-zračenje i scintigrafija kostiju.
Neki lekari osporavaju korist ovog testa za dijagnostkovanje avaskularne nekroze, jer dijagnoza obično može biti donesena bez CT scan. Međutim CT Scan može biti korisne u određivanju stepena oštećenja kostiju.[17]
- Biopsija
Biopsija je hirurški postupak u kojem se tkivo zahvaćen kosti pregledava pod mikroskopom. Iako je biopsija odlučujući način za dijagnostikovanje avaskularne nekroze, ona se retko koristi jer zahteva operaciju.[17]
- Funkcionalni testovi
Tstovi, poput onih za merenje pritiska unutar kosti koristite se kao dijagnostička metoda, kada lekar sumnja da pacijent ima avaskularnu nekrozu, uprkos normalnim rezultatima rendgena, scintigrafije kostiju i magnetne rezonance.
Ovi testovi su vrlo osjetljivi na otkrivanje povećanog pritiska unutar kosti, ali zahtevaju operaciju.[17]
Terapija
[уреди | уреди извор]Lečenje avaskularne nekroze[3] je dugotrajan proces i sprovoda ga specijalisti ortopedije i fiziklane medicine i rehabilitacije:
Rana terapija
[уреди | уреди извор]U ranoj fazi bolesti, lečenje avaskularne nekroze počinje sa:
- strogim mirovanjem ili uz primenu imobilizacije (ortozama, livenim gipsanim udlagama itd.),
- masažom i drugim fizikalnim procedurama,
- primenom lekova: a) za smanjenje masnih materija (lipida) koji zajedno sa kortikosteroidima utiču na otklanjanje poremećaja zgrušavanja krvi i b) nesteroidni antireumatici i analgetici u cilju smanjenja bolova i
- regulacija telesne težine (smanjenje),[17]
- hiperbarična oksigenoterapija[19]
Terapija u kasnoj fazi bolesti
[уреди | уреди извор]U kasnijoj fazi bolesti primenjuje se
- Hirurškoortopedsko lečenje
- uklanjanje kostiju i sekvestara nekrotizirane hrskavice,
- presađivanje očuvane netaknute kosti,
- rekonstrukcija koštanozglobnih struktura primenom artrodeza ali po strogim indikacijama i
- ugradnja endoproteze (što je uglavnom prihvatljivo za bolesnike starije životne dobi, jer značajno ometa normalan život mladih osoba).
- Hiperbarična oksigenoterapija
Prevencija
[уреди | уреди извор]Kako bi umanjili rizik od avskularne nekroze potrebno je sprovoditi sledeće mere prevencije;[3]
- Kortikosteroide koristiti u terapiji samo kada je to neophodno u što manjoj dozi i u što kraćem vremenu, što je više moguće,
- Da bi se spriječila avaskularna nekroza uzrokovan dekompresionom bolešću (dysbarisam), moraju se poštovati prihvaćena pravila za dekompresiju prilikom ronjenja, ili kada se izvode radovi u hermetičkim okruženjima.
- Prekomerna uporabe alkohola i pušenja se ne preporučuje,
- Različite lekove (npr. inhibitori zgrušavanja, vasodilatori, regulatori lipida, droge) i njihovu upotrebu treba izbegavati ili ograničiti kod pacijenata sa visokim rizikom.
Vidi još
[уреди | уреди извор]Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ (језик: енглески)Aseptic necrosis na MedicineNet.comPreuzeto: 15.maj 2009.
- ^ (језик: енглески) Dysbaric osteonecrosis, na medscape.com Preuzeto. 12.maj 2009.
- ^ а б в г д ђ (језик: енглески) The Merck Manual, 18th edition, chapter 38. pp. 311
- ^ Baksi, D.P. (1983). „Treatment of post-traumatic avascular necrosis of the femoral head by multiple drilling and muscle-pedicle bone grafting. Preliminary report”. J Bone Joint Surg Br. 65 (3): 268—73..
- ^ Chao, Y.C.; et al. (2003). „Investigation of alcohol metabolizing enzyme genes in Chinese alcoholics with avascular necrosis of hip joint, pancreatitis and cirrhosis of the liver”. Alcohol. 38 (5): 431—6..
- ^ Juery, P. (2007). „Avascular necrosis after a steroid injection”. CMAJ. 176 (6): 814.; author reply 814.
- ^ Rapała, K.; Walczak, P.; Truszczyńska, A. (2010). „Orthopedic diagnostic and therapeutic problems in avascular poststeroid necrosis of femur head in the course acute lymphoblastic leukemia--description of 3 cases”. Chirurgia Narzadow Ruchu I Ortopedia Polska. 75 (2): 121—125. PMID 20695186.
- ^ (језик: енглески) Dysbaric osteonecrosis, na medscape.com[1] Preuzeto. 12.maj 2009.
- ^ Laroche, M (2002). „Intraosseous circulation from physiology to disease”. Joint Bone Spine. 69 (3): 262—9..
- ^ Dannemann, C; et al. (2007). „Jaw osteonecrosis related to bisphosphonate therapy: a severe secondary disorder”. Bone. 40 (4): 828—34..
- ^ Jacobs, B. (1978). „Epidemiology of traumatic and nontraumatic osteonecrosis.”. Clin Orthop. 130: 51—67.}-.
- ^ Mont M.A., Hungerford D.S. „Non-traumatic avascular necrosis of the femoral head”. J Bone Joint Surg Am. 77: 459—74. 1995..,
- ^ -{Day S, O.R., Chao E, Rubin C, Aro H, einhorn T, Bone injury, regeneration, and repair, in Orthopaedic Basic Science, A.A.o.O. Surgeons, Editor. (2000). pp. 372–399.
- ^ а б Slavković S., Slavković N. Adolescentni kuk. JP PTT Saobraćaja Srbija, Beograd, 2004.
- ^ а б (језик: бугарски) Aseptička nekroza, na www. arsmedica.bg Preuzeto: 15.maja 2009.
- ^ (језик: енглески) Avascular necrosis, na www.arthroscopy.com Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јун 2009) Preuzeto 14.maj 2009.
- ^ а б в г д ђ е ж з (језик: енглески) "Avascular Necrosis.", Wisconsin, M.C.o. Preuzeto: 14. maj 2009.
- ^ Ficat, R. P. (1985). „Idiopathic bone necrosis of the femoral head. Early diagnosis and treatment”. J Bone Joint Surg Br. 67 (1): 3—9. PMID 3155745. doi:10.1302/0301-620X.67B1.3155745..
- ^ Oriani G, Marroni A, Wattel E, editors. Handbook on hyperbaric medicine. Berlin: Springer Verlag; 1995.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]Klasifikacija | |
---|---|
Spoljašnji resursi |
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |