Пређи на садржај

Deforestacija

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Krčenje šuma)
Satelitski snimak krčenja šume u toku u istočnoj Boliviji. U svetu je izgubljeno 10% područja divljine između 1990. i 2015. godine.[1]

Deforestacija ili rašumljavanje je seča i uklanjanje šume sa zemljišta koje se zatim preobražava za nešumsku upotrebu.[2] Krčenje šuma može uključivati konverziju šumskog zemljišta na farme, rančeve ili za urbanu upotrebu. Do deforestacije najviše dolazi u tropskim prašumama.[3] Oko 31% kopnene površine Zemlje prekriveno je šumama.[4]

Do deforestacije može doći iz nekoliko razloga: stabla se mogu poseći da bi se koristila za izgradnju ili prodala kao gorivo (ponekad u obliku drvenog uglja ili građe), dok se očišćeno zemljište može koristiti kao pašnjak za stoku i plantaže. Uklanjanje drveća bez dovoljno pošumljavanja rezultiralo je oštećenjem staništa, gubitkom biološke raznolikosti i suvoćom predela. Deforestacija štetno utiče na biosekvestraciju atmosferskog ugljen-dioksida. Krčenje šuma se takođe koristi u ratu da liši neprijatelja vitalnih resursa i zaklona za njegove snage. Savremeni primeri toga su upotrebe agenta orindž od strane britanske vojske u Maleziji za vreme malezijskog ustanka i vojske Sjedinjenih Država u Vijetnamu tokom rata u Vijetnamu. Od 2005. godine, neto stope krčenja šuma prestale su da se povećavaju u zemljama sa BDP-om po glavi stanovnika od najmanje 4.600 USD.[5][6] Deforestirana područja obično imaju značajnu štetnu eroziju tla i često se pretvaraju u pustoš.

Nepoštovanje pripisane vrednosti, neadekvatno upravljanje šumama i nedostatni zakoni o životnoj sredini su neki od faktora koji dovode do krčenja šuma velikih razmera. U mnogim zemljama krčenje šuma - usled prirodnih činilaca i ljudskih aktivnosti - je trajno pitanje.[7] Krčenje šuma uzrokuje istrebljenje mnogih vrsta, promene klimatskih uslova, dovodi do dezertifikacije i do raseljavanja stanovništva, kao što je to zapaženo na bazi stanja u sadašnjosti i u prošlosti putem fosilnih zapisa.[8] Više od polovine svih biljnih i kopnenih životinjskih vrsta na svetu živi u tropskim šumama.[9]

Između 2000 i 2012, širom sveta je sasečeno 2,3×10^6 km2 (890.000 sq mi) šume.[10] Kao rezultat krčenja šuma, ostalo je samo 6,2 miliona km² od prvobitnih 16 miliona km² tropske prašume koja je prethodno prekrivala Zemlju.[10] Područje veličine fudbalskog igrališta svakog se minute uklanja iz Amazonske prašume, sa 55 miliona hektara prašuma očišćenih za poljoprivrednu u celini.[11]

U 2018. godini izgubljeno je više od 3,6 miliona hektara netaknutih tropskih šuma.[12]

Uzroci

[уреди | уреди извор]
Poslednja serija rezane građe iz tresetne šume u Indragiri Hulu, Sumatra, Indonezija. Krčenje šuma za plantažu palminog ulja.

Prema sekretarijatu Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), glavni neposredni uzrok krčenja šuma je poljoprivreda. Potrošačka poljoprivreda odgovorna je za 48% krčenja šuma; komercijalna poljoprivreda je odgovorna za 32%; seča je odgovorna za 14%, i uklanjanje drvnog goriva sačinjava do 5%.[13]

Stručnjaci se ne slažu oko toga da li je industrijska seča važan doprinosi globalnom krčenju šuma.[14][15] Neki tvrde da je veća verovatnoća da siromašni ljudi krče šumu jer nemaju alternative, drugi da siromašni nemaju mogućnost plaćanja materijala i rada koji su potrebni za čišćenje šume.[14] Jedno istraživanje je ustanovilo da je porast stanovništva zbog visoke stope plodnosti bio glavni pokretač tropske deforestacije u samo 8% slučajeva.[16]

Ostali uzroci sadašnje deforestacije mogu uključivati korupciju državnih institucija,[17] nepravičnu raspodelu bogatstva i moći,[18] rast stanovništva,[19] prenaseljenost,[20][21] i urbanizaciju.[22] Globalizacija se često posmatra kao drugi osnovni uzrok krčenja šuma,[23][24] iako postoje slučajevi u kojima uticaji globalizacije (novi protoci rada, kapitala, dobara i ideja) podstiču lokalizovanu obnovu šuma.[25]

Drugi uzrok krčenja šuma su klimatske promene. 23% gubitaka od šumskog pokrivača proizilazi iz požara, a klimatske promene povećavaju njihovu učestalost i snagu.[26] Rastuće temperature izazivaju velike požare, naročito u borovskim šumama. Jedan mogući efekat je promena sastava šume.[27]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Un dizième des terres sauvages ont disparu en deux décennies" (Radio Télévision Suisse) citing Watson, James E.M.; Shanahan, Danielle F.; Di Marco, Moreno; Allan, James; Laurance, William F.; Sanderson, Eric W.; MacKey, Brendan; Venter, Oscar (2016). „Catastrophic Declines in Wilderness Areas Undermine Global Environment Targets”. Current Biology. 26 (21): 2929—2934. PMID 27618267. doi:10.1016/j.cub.2016.08.049. 
  2. ^ SAFnet Dictionary|Definition For [deforestation] Архивирано 2011-07-25 на сајту Wayback Machine. Dictionary of forestry.org (29 July 2008). Retrieved 2011-05-15.
  3. ^ Bradford, Alina. (4 March 2015) Deforestation: Facts, Causes & Effects. Livescience.com. Retrieved 2016-11-13.
  4. ^ Deforestation | Threats | WWF. Worldwildlife.org. Retrieved 13 November 2016.
  5. ^ Kauppi, P. E.; Ausubel, J. H.; Fang, J.; Mather, A. S.; Sedjo, R. A.; Waggoner, P. E. (2006). „Returning forests analyzed with the forest identity”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (46): 17574—9. Bibcode:2006PNAS..10317574K. PMC 1635979 Слободан приступ. PMID 17101996. doi:10.1073/pnas.0608343103. 
  6. ^ "Use Energy, Get Rich and Save the Planet", The New York Times, 20 April 2009.
  7. ^ Henkel, Marlon. 21st Century Homestead: Sustainable Agriculture III: Agricultural Practices (на језику: енглески). Lulu.com. ISBN 9781312939752. 
  8. ^ Sahney, S.; Benton, M.J. & Falcon-Lang, H.J. (2010). „Rainforest collapse triggered Pennsylvanian tetrapod diversification in Euramerica”. Geology. 38 (12): 1079—1082. Bibcode:2010Geo....38.1079S. doi:10.1130/G31182.1. 
  9. ^ Rainforest Facts Архивирано 2015-10-22 на сајту Wayback Machine. Nature.org (1 November 2016). Retrieved 2016-11-13.
  10. ^ а б "Facts About Rainforests" Архивирано 2015-10-22 на сајту Wayback Machine. The Nature Conservancy. Retrieved 19 October 2015.
  11. ^ „Amazon Destruction”. Mongabay. Приступљено 13. 12. 2017. 
  12. ^ Human society under urgent threat from loss of Earth's natural life. Scientists reveal 1 million species at risk of extinction in damning UN report 6 May 2019 Guardian [1]
  13. ^ UNFCCC (2007). „Investment and financial flows to address climate change” (PDF). unfccc.int. UNFCCC. стр. 81. 
  14. ^ а б Angelsen, Arild; Kaimowitz, David (februar 1999). „Rethinking the causes of deforestation: Lessons from economic models”. The World Bank Research Observer. Oxford University Press. 14 (1): 73—98. JSTOR 3986539. PMID 12322119. doi:10.1093/wbro/14.1.73. 
  15. ^ Laurance, William F. (decembar 1999). „Reflections on the tropical deforestation crisis” (PDF). Biological Conservation. 91 (2–3): 109—117. doi:10.1016/S0006-3207(99)00088-9. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 9. 2006. г. 
  16. ^ Geist, Helmut J.; Lambin, Eric F. (februar 2002). „Proximate Causes and Underlying Driving Forces of Tropical Deforestation” (PDF). BioScience. 52 (2): 143—150. doi:10.1641/0006-3568(2002)052[0143:PCAUDF]2.0.CO;2. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 7. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2009. 
  17. ^ „WRM Bulletin Number 74”. World Rainforest Movement. septembar 2003. Архивирано из оригинала 4. 10. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2008. 
  18. ^ „Global Deforestation”. Global Change Curriculum. University of Michigan Global Change Program. 4. 1. 2006. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. 
  19. ^ Marcoux, Alain (avgust 2000). „Population and deforestation”. SD Dimensions. Sustainable Development Department, Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO). Архивирано из оригинала 28. 6. 2011. г. 
  20. ^ Butler, Rhett A. „Impact of Population and Poverty on Rainforests”. Mongabay.com / A Place Out of Time: Tropical Rainforests and the Perils They Face. Приступљено 13. 5. 2009. 
  21. ^ Stock, Jocelyn; Rochen, Andy. „The Choice: Doomsday or Arbor Day”. umich.edu. Архивирано из оригинала 16. 4. 2009. г. 
  22. ^ Ehrhardt-Martinez, Karen. „Demographics, Democracy, Development, Disparity and Deforestation: A Crossnational Assessment of the Social Causes of Deforestation”. Paper presented at the annual meeting of the American Sociological Association, Atlanta Hilton Hotel, Atlanta, GA, 16 August 2003. Архивирано из оригинала 10. 12. 2008. г. Приступљено 13. 5. 2009. 
  23. ^ „The Double Edge of Globalization”. YaleGlobal Online. Yale University Press. jun 2007. Архивирано из оригинала 10. 04. 2009. г. Приступљено 07. 10. 2019. 
  24. ^ Butler, Rhett A. „Human Threats to Rainforests—Economic Restructuring”. Mongabay.com / A Place Out of Time: Tropical Rainforests and the Perils They Face. Приступљено 13. 5. 2009. 
  25. ^ Hecht, Susanna B.; Kandel, Susan; Gomes, Ileana; Cuellar, Nelson; Rosa, Herman (2006). „Globalization, Forest Resurgence, and Environmental Politics in El Salvador” (PDF). World Development. 34 (2): 308—323. doi:10.1016/j.worlddev.2005.09.005. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2008. 
  26. ^ Harris, Nancy; Dow Goldman, Elizabeth; Weisse, Mikaela; Barrett, Alyssa. „When a Tree Falls, Is It Deforestation?”. World Resources Institute. Приступљено 30. 8. 2019. 
  27. ^ Dapcevich, Madison (28. 8. 2019). „Disastrous Wildfires Sweeping Through Alaska Could Permanently Alter Forest Composition”. Ecowatch. Приступљено 30. 8. 2019. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • BBC 2005 TV series on the history of geological factors shaping human history (name?)
  • A Natural History of Europe – 2005 co-production including BBC and ZDF
  • Runyan, C.W., and D'Odorico, P. (2016) Global Deforestation, Cambridge University Press, New York.
  • Whitney, Gordon G. (1996). From Coastal Wilderness to Fruited Plain : A History of Environmental Change in Temperate North America from 1500 to the Present. Cambridge University Press. ISBN 0-521-57658-X
  • Williams, Michael. (2003). Deforesting the Earth. University of Chicago Press, Chicago. ISBN 0-226-89926-8
  • Wunder, Sven. (2000). The Economics of Deforestation: The Example of Ecuador. Macmillan Press, London. ISBN 0-333-73146-8
  • FAO&CIFOR report: Forests and Floods: Drowning in Fiction or Thriving on Facts?
  • Fenical, William (septembar 1983). „Marine Plants: A Unique and Unexplored Resource”. Plants: the potentials for extracting protein, medicines, and other useful chemicals (workshop proceedings). DIANE Publishing. стр. 147. ISBN 1-4289-2397-7. 
  • Parry, J. (2003). Tree choppers become tree planters. Appropriate Technology, 30(4), 38–39. Retrieved 22 November 2006, from ABI/INFORM Global database. (Document ID: 538367341).
  • Hillstrom, K & Hillstrom, C. (2003). Africa and the Middle east. A continental Overview of Environmental Issues. Santabarbara, CA: ABC CLIO.
  • Williams, M. (2006). Deforesting the earth: From prehistory to global crisis: An Abridgment. Chicago: The university of Chicago Press.
  • Mccann, J.C. (1990). „A Great Agrarian cycle? Productivity in Highland Ethiopia, 1900 To 1987”. Journal of Interdisciplinary History. xx: 3,389—416. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Deforestacija na Vikimedijinoj ostavi.
U medijima
Filmovi onlajn
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Deforestacija&oldid=28082773”