Indijski hram

Indijski hram je oblik hramske verske arhitekture koji se razvio na Indijskom podkontinentu. Iako ti hramovi pripadaju trima religijama (budizam^[1], hinduizam^[2]^[3] i džainizam^[4]), njihov razvitak i mnoge odlike su zajedničke.

Istorija

Pravi indijski hram datira iz razdoblja dinastije Gupta (370.-550.). Pe toga se verska delatnost vekovima odvijala u svetištima izdubljenim u živoj steni, posebno u zapadnim delovima srednje Indije.
Najstariji sačuvani spomenici su pećinski hramovi i stupovi u Asoki. Stupove, koji su persijski po tehnici, stilu i osećaju, verovatno su i podigli Persijanci. Pećinski hramovi bili su imitacija ahemenidskih grobnica koje su se gradile u Persiji u 6. i 5. veku pre Hrista. Najpoznatiji primeri pećinskih hramova su budističke pećine u Ajanti koje su u potpunosti bile uklesane u živu stenu.

Obožavanje kipova, je verovatno preuzeto od Grka koji su bili u severozapadnoj Indiji oko tri stotine godina nakon Aleksandra Velikog. Najstarije ruševine hinduskog hrama nalaze se u Avganistanu i verovatno poticu iz 2.veka.

Budistički hram, poput Mahabodhi hrama u Bodh Gayi (5.-6. vek), je ustanovio klasični oblik indijskog hrama s tornjem u obliku visoke piramide i visokom kamenom ogradom odmah uz hram, oboje potpuno prekriveni prizorima u visokom reljefu.
U razdoblju dinastije Gupta^[5] oblik se mnogih hramova priklonio standardiziranom crtezu koji će ostati obrazac za kasnije hramove. Srce zgrade je činila kockasta cella (svetište) u kojoj se postavljao božanski kip. Lagano uzdignut na niskom uzvišenju, kip je bio smešten u četvrtastoj prostoriji pred kojom se nalazila neka vrsta predvorja. Svetište je okruživao prolaz namenjen za obrednu šetnju oko svetog kipa. Arhitravi i dovratnici na ulaznom portalu često su se bogato ukrašavali biljnim motivima te muškim i ženskim likovima hramskih zaštitnika, a zidove su krasili i kipovi raznih hinduističkih božanstava.

Najstariji hinduistički hramovi

Na jugoistoku Indije, oni građeni za vreme Pallava vladara, su zapravo prelaz iz pećinskog hrama u strukturnu građevinu sa snažnim odlikama budističkih samostana i chaitya (dvorana u kojoj je stupa) s nekoliko ćelija okupljenih oko dvorišta. Tako hramovi u Mahabalipuramu i Hram sunca u Konarku imaju dvorane-paviljone (mandapa) i svetišta (rathas) oblikovane kao ceremonijalne kočije.^[6]

Khajuraho hramovi su izvrsni primer srednjovekovne indijske arhitekture^[7], ali svojim prikazima i svedočanstvo života ljudi u vreme Chandela vladara (oko 950.-1150). Hramovi su izgrađeni od peščara, bez veziva. Njihovi stupovi i arhitravi su izgrađeni od megalita, do 20 tona teških. Svaki se sastoji od tri glavna elementa: ulaza (ardhamandapa), svečane dvorane (mandapa) i svetišta (garbha griha).

Uticaj

Širenje indijske arhitekture^[8] bilo je rezultat kolonijalizma^[9], koji je preneo indijsku kulturu zasnovanu na hinduizmu i budizmu, u celu regiju jugoistočne Azije, koja obuhvata Burmu, Tajland,^[10] i Indokinu na kopnu, te Šri Lanku, Sumatru, Javu, Bali i drugo. Dva najveća spomenika indijske kulture izvan Indije su Borobodur^[11] na Javi i Angkor Wat ^[12] u Kambodži.^[13]

Popis poznatijih indijskih hramova


Pecinski hramovi u Ajanti Brahmeswara Veliki hramovi dinastije Chola (Brihadisvara, Gangaikondacholisvaram i Airavatesvara) Dharmaraja Ratha Deogarh Pecine Elephante Pecinski hramovi Ellore Kailasa Khajuraho, kompleks od 25 hinduističkih i jainističkih hramova Hram sunca u Konarku Mahabalipuram Mahabodhi, budistički hram na mestu Budina prosvećenja Mamallapuram Rajarajeshvara Velika stupa u Sanchiju, najstariji budistički hram Virupakshin hram u Hampiju (stari grad Vijayanagara)	Indijski hramovi izvan Indije: Stupa Ruanveli, Šri Lanka Borobodur, Java Prambanan, Java Chandi Sari, Java Anandin hram u Paganu, Burma Angkor Wat, Kambodža Bayon, Kambodža

Reference

^ „Budizam – religija ili filozofija | Srednji put” (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.
^ Kramrisch, Stella (1976). The Hindu Temple (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. ISBN 9788120802230.
^ Michell, George (1988). The Hindu Temple: An Introduction to Its Meaning and Forms (на језику: енглески). University of Chicago Press. ISBN 9780226532301.
^ „Google претрага књига”. books.google.rs. Приступљено 7. 4. 2019.
^ „WebCite query result”. www.webcitation.org. Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г. Приступљено 7. 4. 2019.
^ Willis, Michael (2014). The Archaeology of Hindu Ritual: Temples and the Establishment of the Gods (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9781107460164.
^ „Agra: Čarobna arhitektura Indije”. Naxi radio 96.9MHz Beograd Naxi portal Muzika Zabava Naxi radio uživo. Приступљено 7. 4. 2019.
^ „Indian Heritage - Sculpture - Rockcut architecture”. www.indian-heritage.org. Приступљено 7. 4. 2019.
^ Osterhammel, Jürgen (2005). Colonialism: A Theoretical Overview (на језику: енглески). Markus Wiener Publishers. ISBN 9781558763401.
^ „East Asia/Southeast Asia :: Thailand — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 7. 4. 2019.
^ Centre, UNESCO World Heritage. „Borobudur Temple Compounds”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.
^ „Largest religious structure”. Guinness World Records (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.
^ „Cambodia | history - geography”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.

Spoljašnje veze

[1] „Budizam – religija ili filozofija | Srednji put” (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.

[2] Kramrisch, Stella (1976). The Hindu Temple (на језику: енглески). Motilal Banarsidass Publ. ISBN 9788120802230.

[3] Michell, George (1988). The Hindu Temple: An Introduction to Its Meaning and Forms (на језику: енглески). University of Chicago Press. ISBN 9780226532301.

[4] „Google претрага књига”. books.google.rs. Приступљено 7. 4. 2019.

[5] „WebCite query result”. www.webcitation.org. Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г. Приступљено 7. 4. 2019.

[6] Willis, Michael (2014). The Archaeology of Hindu Ritual: Temples and the Establishment of the Gods (на језику: енглески). Cambridge University Press. ISBN 9781107460164.

[7] „Agra: Čarobna arhitektura Indije”. Naxi radio 96.9MHz Beograd Naxi portal Muzika Zabava Naxi radio uživo. Приступљено 7. 4. 2019.

[8] „Indian Heritage - Sculpture - Rockcut architecture”. www.indian-heritage.org. Приступљено 7. 4. 2019.

[9] Osterhammel, Jürgen (2005). Colonialism: A Theoretical Overview (на језику: енглески). Markus Wiener Publishers. ISBN 9781558763401.

[10] „East Asia/Southeast Asia :: Thailand — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 7. 4. 2019.

[11] Centre, UNESCO World Heritage. „Borobudur Temple Compounds”. UNESCO World Heritage Centre (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.

[12] „Largest religious structure”. Guinness World Records (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.

[13] „Cambodia | history - geography”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 7. 4. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]