Islamska razvojna banka
Islamska razvojna banka | |
---|---|
Skraćenica | IsDB |
Moto | Zajedno gradimo bolju budućnost[1] |
Osnovana | 1975 |
Datum osnivanja | 1975 |
Tip | Razvojna banka |
Lokacija | Džeda, Saudijska Arabija |
Članovi | 57 zemalja |
predsednik | Bandar Al Hadžar[2][3][4] |
Broj zaposlenih | 932 |
Veb-sajt | www |
Islamska razvojna banka (engl. Islamic Development Bank, IsDB) (arapski: البنك الإسلامي للتنمية) multilateralna je institucija za razvojne finansije koja ima fokus na finansiranju islamskog sveta sa sedištem u Džedi u Saudijskoj Arabiji.[5] Postoji 57 akcionarskih država članica, a najveći pojedinačni akcionar je Saudijska Arabija.[6]
Istorija
[уреди | уреди извор]Ovu banku su osnovali 1973. godine ministri finansija pri prvoj Organizaciji islamske konferencije (koja se danas naziva Organizacija islamske saradnje) uz podršku tadašnjeg kralja Saudijske Arabije (Fejsal), a svoje aktivnosti je započela 3. aprila 1975.[7]
Dana 22. maja 2013. IDB je utrostručila svoj odobreni kapital do 150 milijardi dolara kako bi bolje služila svojim korisnicima.[8] Banka je dobila kreditni rejting AAA od kompanija Standard & Purs,[9] Mudis,[10] i Fič.[11] Saudijska Arabija drži oko jedne četvrtine uplaćenog kapitala banke.[12] IDB je posmatrač u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Članstvo
[уреди | уреди извор]Trenutno članstvo u Banci čini 57 zemalja. Osnovni uslov za članstvo je da potencijalna zemlja članica treba da bude članica Organizacije za islamsku saradnju (OIC), uplati svoj doprinos u kapital Banke i bude spremna da prihvati uslove i odredbe o kojima može odlučiti Odbor guvernera IDB-a.
Rangirani na osnovu uplaćenog kapitala (od avgusta 2015. godine),[12] glavni akcionari uključuju:
- Saudijska Arabija (26,57%)
- Alžir (10,66%)
- Iran (9,32%)
- Egipat (9,22%)
- Turska (8,41%)
- Ujedinjeni Arapski Emirati (7,54%)
- Kuvajt (7,11%)
- Pakistan (3,31%)
- Libija (3,31%)
- Indonezija (2,93%)
Struktura
[уреди | уреди извор]IDB je evoluirala u grupu od pet entiteta, koje čine Islamska razvojna banka (IDB), Islamski institut za istraživanje i obuku (IRTI), Islamska korporacija za razvoj privatnog sektora (ICD), Islamska korporacija za osiguranje investicija i izvoznih kredita (ICIEC) i Međunarodna islamska korporacija za finansiranje trgovine (ITFC).
Aktivnosti
[уреди | уреди извор]IDB Group se bavi širokim spektrom specijalizovanih i integrisanih aktivnosti kao što su:
- Finansiranje projekata u javnom i privatnom sektoru;
- Razvojna pomoć za smanjenje siromaštva;
- Tehnička pomoć za izgradnju kapaciteta;
- Ekonomska i trgovinska saradnja među zemljama članicama;
- Finansiranje trgovine;
- Finansiranje SME;[14][15][16]
- Mobilizacija resursa;
- Direktno ulaganje u kapital islamskih finansijskih institucija;
- Pokriće osiguranja i reosiguranja za investicione i izvozne kredite;
- Programi istraživanja i obuke iz islamske ekonomije i bankarstva;
- Avkaf investicije i finansiranje;
- Posebna pomoć i stipendije za zemlje članice i muslimanske zajednice u zemljama koje nisu članice;
- Pomoć u hitnim slučajevima; i
- Savetodavne usluge za javne i privatne entitete u zemljama članicama.
Projekti i programi
[уреди | уреди извор]Most Gao u Maliju: Do pre nekoliko godina, prelazak reke Niger kod Gaoa obavljao je trajekt koji je mogao ili ne mora saobraćati. To je ometalo napredak i obeshrabrivalo trgovinu. Most Gao, koji je finansirala IDB, povezivao je nekada izolovanu regiju Gao u istočnom Maliju sa ostatkom zemlje.[17]
Kritike
[уреди | уреди извор]Dr Ali je ranije izjavio da je IDB odgovorna za nesmetano funkcionisanje fonda Al-Kuds Intifada i fonda al-Aksa, koji su uspostavljeni tokom arapskog samita u Kairu u oktobru 2000. godine. Prema završnom saopštenju samita, „Al-Kuds Fond Intifada imaće kapital od 200 miliona dolara koji će biti dodeljen za isplate porodicama palestinskih mučenika poginulih u Intifadi.”[18][19]
Prema jednoj poruci američkog Stejt departmenta poslatoj 2007. godine, koju je kasnije objavio Vikiliks, istraga Stejt departmenta nije pronašla „dokaze dovoljne za potkrepljenje izraelskih i novinskih navoda o vezi između IDB i terorizma”.[20] Međutim, prema nevladinoj organizaciji Monitor, Islamska razvojna banka daje veliki doprinos Islamskoj pomoći širom sveta, organizaciji za koju je poznato da podržava terorizam i ekstremizam.[21] Na primer, Ujedinjeni Arapski Emirati su naveli Islamsku pomoć širom sveta kao terorističku organizaciju 2014. godine.[22]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „UN Secretary General Praises IDB Group's Role in Supporting Member Countries' Plans and Programs”. Приступљено 4. 2. 2016.
- ^ „Three Saudi officials removed from posts over hajj disaster”. Hurriyet Daily News. 27. 9. 2015. Приступљено 27. 9. 2015.
- ^ „Hajjar New NSHR Chief”. Arab News. 18. 5. 2005. Приступљено 1. 9. 2012.
- ^ „Al-Hajjar named Shoura Council vice president”. Arab News. 26. 10. 2008. Приступљено 30. 8. 2012.
- ^ Taylor & Francis Group; Dean, Lucy (2003), The Middle East and North Africa 2004: 2004 (Illustrated изд.), Routledge, ISBN 1-85743-184-7
- ^ „About IDB”. Islamic Development Bank. Архивирано из оригинала 10. 02. 2018. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ Epstein, Matthew (септембар 2003). „Saudi Support for Islamic Extremism in the United States” (PDF). Islam Daily. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 12. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2012.
- ^ Islamic Development Bank triples authorised capital Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)| reuters.com|2013/05/22
- ^ „Capital Markets”. ISDB. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Moody's rating” (PDF). ISDB. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Fitch rating” (PDF). ISDB. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2017. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ а б „IDB Group in Brief”. Архивирано из оригинала 18. 08. 2015. г. Приступљено 25. 8. 2015.
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 18. 11. 2017. г. Приступљено 15. 11. 2020.
- ^ The Business Finance Market: A Survey. Industrial Systems Research Publications, Manchester UK, 3rd. revised edition 2008.
- ^ UN/ECE Secretariat. „SMEs – Their role in foreign trade”. www.unece.org. United Nations Economic Commission for Europe (UN/ECE). Приступљено 2007-06-28.
- ^ Tyler Biggs. „Is small beautiful and worthy of subsidy” (PDF). www.unece.org. World Bank (UN/ECE). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 02. 2012. г. Приступљено 2008-05-30.
- ^ „The Gao Bridge in Mali” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 20. 12. 2013. г. Приступљено 25. 5. 2018.
- ^ „Jihad Economics and Islamic Banking”. Архивирано из оригинала 1. 2. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ Dave Clark. „Banking on terrorism in Australia”. Приступљено 27. 1. 2016.
- ^ >Silverberg, Kristen (23. 3. 2007). „INSTRUCTIONS ON RESOLUTION REQUESTING OBSERVER STATUS FOR THE ISLAMIC DEVELOPMENT BANK GROUP”. Wikileaks Cable.
- ^ „Islamic Relief Worldwide (IRW)”. NGO Monitor. 2020-08-25. Приступљено 2020-09-13.
- ^ „List of groups designated terrorist organizations by the UAE”. The National. 2014-11-16. Приступљено 2020-09-13.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Ankerl, Guy Coexisting Contemporary Civilisations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western. Geneva, INUPress, 2000, ISBN 2-88155-004-5.
- Al-Huda, Qamar. "Organisation of the Islamic Conference." Encyclopedia of Islam and the Muslim World. Edited by Martin, Richard C. Macmillan Reference, 2004. vol. 1 p. 394, 20 April 2008.
- Ciment, James; Hill, Kenneth, ур. (6. 12. 2012). Encyclopedia of Conflicts Since World War II, Volume 1. Routledge. стр. 185—6. ISBN 9781136596148. Приступљено 18. 11. 2017.
- LIEBER, DOV (22. 8. 2017). „PA, Hamas [allege] Jews planned 1969 burning of Al-Aqsa Mosque”. The Times of Israel. Приступљено 17. 11. 2017.
- „The organization 'Islamic Conference' (OIC)”. elibrary. Архивирано из оригинала 3. 1. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017.
- „Cairo Declaration on Human Rights in Islam, 5 August 1990, U.N. GAOR, World Conf. on Hum. Rts., 4th Sess., Agenda Item 5, U.N. Doc. A/CONF.157/PC/62/Add.18 (1993) [English translation]”. University of Minnesota. 5. 8. 1990. Приступљено 25. 3. 2011.
- „OIC Charter”. Ch 1, Art 1, Sect 7. Архивирано из оригинала 11. 9. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015.
- Alsharif, Asma (16. 8. 2012). „Organization of Islamic Cooperation suspends Syria”. U.S. Приступљено 16. 2. 2019.
- „وب سایتهای ایرنا - Irna”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2012. г. Приступљено 23. 3. 2011.
- Kymlicka, Will (2007). Multicultural Odysseys: Navigating the New International Politics of Diversity. New York: Oxford University Press. стр. 308. ISBN 978-0-19-928040-7. Приступљено 25. 3. 2011.
- CISMAS, I. (2011). „Statute of the OIC independent permanent human rights commission, introductory note. International Legal Materials, 50(6)”: 1148—1160. JSTOR 10.5305/intelegamate.50.6.1148. doi:10.5305/intelegamate.50.6.1148. hdl:1893/21712.
- „OIC condemns abuses against Rohingya in Myanmar”. Arab News. 5. 9. 2017.
- „Second Islamic summit conference” (PDF). Formun. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 6. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2013.
- „Mecca Declaration”. JANG. Архивирано из оригинала 26. 3. 2014. г. Приступљено 25. 3. 2013.
- „Resolution of the Fifth Islamic Summit Conference”. IRCICA. Архивирано из оригинала 26. 3. 2014. г. Приступљено 1. 4. 2013.