Droplja

Droplja; Vremenski raspon: ; Miocen – holocen, 13–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Ardeotis kori
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Kladus:	Otidimorphae
Red:	Otidiformes; Wagler, 1830
Porodica:	Otididae; Rafinesque, 1815
Rodovi
	Lissotis; Ardeotis; Neotis; Tetrax; Otis; Chlamydotis; Houbaropsis; Sypheotides; Lophotis; Eupodotis; Afrotis;
Sinonimi
	Gryzajidae Brodkorb 1967;

Droplje, uključujući florikane i korhanse, velike su, kopnene ptice koje uglavnom obitavaju u suvim travnatim oblastima i na stepama Starog sveta. One rastu u opsegu dužina od 40 do 150 cm (16 do 59 inča). One čine porodicu Otididae (ranije poznatu kao Otidae). Droplje je svejedi i oportunisti, one jedu lišće, pupoljke, semenke, voće, sitne kičmenjake i beskralježnjake.^[1] Trenutno je prepoznato 26 vrsta.

Opis

Droplje su poprilično velike s dve najveće vrste, kori dropljom (Ardeotis kori) i velikom dropljom (Otis tarda), koje se često navode kao najteže leteće ptice na svetu. U obe najveće vrste, veliki mužjaci mogu da premaše težinu od 20 kg (44 lb), teže oko 13,5 kg (30 lb) u proseku, i mogu da dosegnu ukupnu dužinu od 150 cm (59 in). Najmanja vrsta je mala smeđa droplja (Eupodotis humilis), duga je oko 40 cm (16 in) i prosečno je teška oko 600 g (1,3 lb). Kod većine droplji mužjaci su znatno veći od ženki, često oko 30% duži i ponekad više nego dvostruko teži. Oni spadaju među najviše polno dimorfne grupe ptica.

Krila imaju 10 primarnih i 16–24 sekundarnih pera. U repu ima 18–20 pera. Perje je pretežno neupadljivo.^[1]

Ponašanje i ekologija

Droplje su omnivorne. One se hrane uglavnom semenom i beskičmenjacima. Gnezda stvaraju na zemlji, što čini njihova jaja i potomstvo često vrlo ranjivim na predaciju. One stabilno hodaju na snažnim nogama i velikim nožnim prstima, kljucajući na hranu dok idu. Većina radije trči ili hoda nego da leti. One imaju dugačka široka krila sa prstastim vrhovima i upečatljivim obrascom leta. Mnoge imaju zanimljive rituale parenja, poput naduvavanja grlnih vrećica ili uzdignutih složenih pernatih kresta. Ženka snese tri do pet tamnih, pegavih jaja na gomili krhotina na zemlji, i inkubira ih sama.^[2]

Evolucija

Genetsko datiranje ukazuje da su se droplje razvile pre oko 30 miliona godina u južnoj ili istočnoj Africi, odakle su se raširile u Evroaziju i Australiju.^[3]

Taksonomija

Familiju Otididae je uveo (kao Otidia) francuski polihistor Konstantin Samjuel Rafinesk 1815. godine.^[4]^[5]^[6]

Filogenija Otididae^[7]

Lissotis

	L. hartlaubii

	L. melanogaster

Ardeotis

A. nuba

A. ludwigii

A. denhami

A. heuglinii

A. arabs

A. kori

	A. nigriceps

	A. australis

Otidinae

Tetrax tetrax

Otis tarda

Chlamydotis

	C. macqueenii

	C. undulata

	Sypheotides indicus

	Houbaropsis bengalensis

Lophotis

L. ruficrista

	L. savilei

	L. gindiana

Heterotetrax

H. humilis

	H. rueppellii

	H. vigorsii

Afrotis

	A. afra

	A. afraoides

Eupodotis

	E. senegalensis

	E. caerulescens

Familija Otididae^[8]

Rod †Gryzaja Zubareva 1939
- †Gryzaja odessana Zubareva 1939
Rod †Ioriotis Burchak-Abramovich & Vekua 1981
- †Ioriotis gabunii Burchak-Abramovich & Vekua 1981
Rod †Miootis Umanskaya 1979
- †Miootis compactus Umanskaya 1979
Rod †Pleotis Hou 1982
- †Pleotis liui Hou 1982
Potfamilija Lissotinae Verheyen 1957 non Benesh 1955
- Rod Lissotis Reichenbach 1848
  - Lissotis hartlaubii (Heuglin 1863)
  - Lissotis melanogaster (Rüppell 1835)
    - L. m. notophila Oberholser 1905
    - L. m. melanogaster (Rüppell 1835)
Potfamilija Neotinae Verheyen 1957
- Rod Neotis Sharpe 1893
  - Neotis nuba
  - Neotis ludwigii
  - Neotis denhami
    - N. d. denhami
    - N. d. jacksoni
    - N. d. stanleyi
  - Neotis heuglinii
- Rod Ardeotis Le Maout 1853
  - Ardeotis arabs (Linnaeus 1758)
    - A. a. lynesi (Bannerman 1930)
    - A. a. stieberi (Neumann 1907)
    - A. a. arabs (Linnaeus 1758)
    - A. a. butleri (Bannerman 1930)
  - Ardeotis australis (Gray 1829)
  - Ardeotis nigriceps (Vigors 1831)
  - Ardeotis kori (Burchell 1822)
    - A. k. struthiunculus (Neumann 1907)
    - A. k. kori (Burchell 1822)
Potfamilija Otidinae Gray 1841
- Rod Tetrax Forster 1817
  - †T. paratetrax (Bocheński & Kuročkin 1987)
  - Tetrax tetrax (Linnaeus 1758) Forster 1817
- Rod Otis Linnaeus 1758
  - †O. bessarabicus Kessler & Gal 1996
  - †O. hellenica Boev, Lazaridis & Tsoukala 2014
  - Otis tarda Linnaeus 1758
    - O. t. tarda Linnaeus 1758
    - O. t. dybowskii Taczanowski 1874
- Rod Chlamydotis Lesson 1839
  - †C. affinis (Lydekker 1891a) Brodkorb 1967
  - †C. mesetaria Sánchez Marco 1990
  - Chlamydotis macqueenii (Gray 1832)^[9]
  - Chlamydotis undulata (Jacquin 1784)
    - C. u. fuertaventurae (Rothschild & Hartert 1894)
    - C. u. undulata (Jacquin 1784)
- Rod Houbaropsis Sharpe 1893
  - Houbaropsis bengalensis (Statius Müller 1776) Sharpe 1893
    - H. b. bengalensis (Statius Müller 1776) Sharpe 1893
    - H. b. blandini Delacour 1928
- Rod Sypheotides Lesson 1839
  - Sypheotides indicus (Miller 1782) Lesson 1839
- Rod Lophotis Reichenbach 1848
  - Lophotis ruficrista (Smith 1836)
  - Lophotis savilei Lynes 1920
  - Lophotis gindiana (Oustalet 1881)
- Rod Eupodotis Lesson 1839
  - Eupodotis humilis (Blyth 1855)
  - Eupodotis vigorsii (Smith 1831)
    - E. v. namaqua (Roberts 1932)
    - E. v. vigorsii (Smith 1831)
  - Eupodotis rueppellii (Wahlberg 1856)
    - E. r. fitzsimonsi (Roberts 1937)
    - E. r. rueppellii (Wahlberg 1856)
  - Eupodotis caerulescens (Vieillot 1820)
  - Eupodotis senegalensis (Vieillot 1821)
    - E. s. barrowii (Gray 1829)
    - E. s. canicollis (Reichenow 1881)
    - E. s. erlangeri (Reichenow 1905)
    - E. s. mackenziei White 1945
    - E. s. senegalensis (Vieillot 1821)
- Rod Afrotis Gray 1855
  - Afrotis afra (Linnaeus 1758)
  - Afrotis afraoides (Smith 1831)
    - A. a. etoschae (Grote 1922)
    - A. a. damarensis Roberts 1926
    - A. a. afraoides (Smith 1831)

Status and conservation

Droplje su društvene izvan sezone uzgoja, ali su vrlo oprezne i teško im je pristupiti na otvorenim staništima, koja preferiraju.^[10] Većina vrsta je u opadanju ili je ugrožena gubitkom staništa i lovom, čak i tamo gde su nominalno zaštićene.

Ujedinjeno Kraljevstvo

Nekada su ove ptice bile uobičajene i izobilno prisutne na Solsberskoj visoravni. Posljednja droplja u Britaniji uginula je oko 1832. godine, ali se ove ptice ponovo uvode kroz serije pilića uvezenih iz Rusije.^[11] Zadnje droplje su u Britaniji umrle oko 1832. godine, ali se one ponovo uvode kroz serije pilića uvezenih iz Rusije.^[10] Godine 2009, u Britaniji su se prvi put nakon više od 170 godina izlegla dva velika ptića velike droplje.^[12] Ponovno uvedene droplje takođe su izlegle ptiće 2010. godine.^[13]

Reference

^ ^а ^б del Hoyo, J. Elliott, A. & Sargatal, J. (editors). (1996) Handbook of the Birds of the World. Volume 3: Hoatzin to Auks. Lynx Edicions. ISBN 84-87334-20-2
^ Archibald, George W. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 98—99. ISBN 978-1-85391-186-6.
^ Pitra, C.; Lieckfeldt, D.; Frahnert, S.; Fickel, J. (2002). „Phylogenetic relationships and ancestral areas of the bustards (Gruiformes: Otididae), inferred from mitochondrial DNA and nuclear intron sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 23 (1): 63—74. PMID 12182403. doi:10.1006/mpev.2001.1078.
^ Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). 1815. Palermo: Self-published. стр. 70.
^ Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 137, 252. hdl:2246/830.
^ „Taxonomic lists- Aves”. Приступљено 30. 12. 2015.
^ Boyd, John (2007). „Otididae” (PDF). John Boyd's website. Приступљено 30. 12. 2015.
^ „Comparison of IOC 7.3 with other world lists”. IOC World Bird List. v7.3. Архивирано из оригинала 07. 02. 2018. г. Приступљено 30. 12. 2017.
^ Macqueen's bustard has recently been split from the Houbara bustard as a full species.
^ ^а ^б Bota, G., J. Camprodon, S. Mañosa & M.B. Morales (Editores). (2005). Ecology and Conservation of steppe-land birds. Lynx Editions. Barcelona ISBN 84-87334-99-7; 978-84-87334-99-3.
^ The National Cyclopaedia of Useful Knowledge, Vol.III, London, (1847) Charles Knight, p.963
^ Wildlife Extra 2009. The First Great Bustard chicks hatch in the UK for 177 years Wildlife Extra, June 2009.
^ Biodiversity Lab 2010. Reintroduced Great Bustards Breed Again Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2017) The Biodiversity Lab, University of Bath.

Literatura

Bota, Gerard, et al. Ecology and conservation of Steppe-Land birds. International Symposium on Ecology and Conservation of Steppe-land birds. Lynx Edicions 2005 Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2018). 343 pages. ISBN 84-87334-99-7.
Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Bustard”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
Knox, Alan G.; Martin Collinson; Andreas J. Helbig; David T. Parkin; George Sangster (oktobar 2002). „Taxonomic recommendations for British birds”. Ibis. 144 (4): 707—710. doi:10.1046/j.1474-919X.2002.00110.x.
Sibley, Charles G.; Jon E. Ahlquist (1990). Phylogeny and Classification of the Birds: A Study in Molecular Evolution. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-04085-2.
Hackett, SJ; et al. (2008). „A phylogenomic study of birds reveals their evolutionary history”. Science. 320 (5884): 1763—1768. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704.
Jarvis, Erich D; et al. (2014). „Whole-genome analyses resolve early branches in the tree of life of modern birds”. Science. 346 (6215): 1320—1331. Bibcode:2014Sci...346.1320J. PMC 4405904 . PMID 25504713. doi:10.1126/science.1253451.
Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Turacos, bustards, cuckoos, mesites, sandgrouse”. World Bird List Version 9.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 26. 6. 2019.

Spoljašnje veze

Bustard videos Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2016) on the Internet Bird Collection

[HBW3-1] а ^б del Hoyo, J. Elliott, A. & Sargatal, J. (editors). (1996) Handbook of the Birds of the World. Volume 3: Hoatzin to Auks. Lynx Edicions. ISBN 84-87334-20-2

[EoB-2] Archibald, George W. (1991). Forshaw, Joseph, ур. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. стр. 98—99. ISBN 978-1-85391-186-6.

[3] Pitra, C.; Lieckfeldt, D.; Frahnert, S.; Fickel, J. (2002). „Phylogenetic relationships and ancestral areas of the bustards (Gruiformes: Otididae), inferred from mitochondrial DNA and nuclear intron sequences”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 23 (1): 63—74. PMID 12182403. doi:10.1006/mpev.2001.1078.

[4] Rafinesque, Constantine Samuel (1815). Analyse de la nature ou, Tableau de l'univers et des corps organisés (на језику: French). 1815. Palermo: Self-published. стр. 70.

[5] Bock, Walter J. (1994). History and Nomenclature of Avian Family-Group Names. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 222. New York: American Museum of Natural History. стр. 137, 252. hdl:2246/830.

[6] „Taxonomic lists- Aves”. Приступљено 30. 12. 2015.

[Boyd-7] Boyd, John (2007). „Otididae” (PDF). John Boyd's website. Приступљено 30. 12. 2015.

[8] „Comparison of IOC 7.3 with other world lists”. IOC World Bird List. v7.3. Архивирано из оригинала 07. 02. 2018. г. Приступљено 30. 12. 2017.

[9] Macqueen's bustard has recently been split from the Houbara bustard as a full species.

[bota-10] а ^б Bota, G., J. Camprodon, S. Mañosa & M.B. Morales (Editores). (2005). Ecology and Conservation of steppe-land birds. Lynx Editions. Barcelona ISBN 84-87334-99-7; 978-84-87334-99-3.

[11] The National Cyclopaedia of Useful Knowledge, Vol.III, London, (1847) Charles Knight, p.963

[wildlifeextra-12] Wildlife Extra 2009. The First Great Bustard chicks hatch in the UK for 177 years Wildlife Extra, June 2009.

[13] Biodiversity Lab 2010. Reintroduced Great Bustards Breed Again Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2017) The Biodiversity Lab, University of Bath.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]