Menabitan
| IUPAC ime | |
|---|---|
[5,5-dimetil-8-(3-metiloktan-2-il)-2-prop-2-inil-3,4-dihidro-1H-hromeno[4,3-c]piridin-10-il] 2-metil-4-(2-metilpiperidin-1-il)butanoat | |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 83784-21-8 58019-50-4 (HCl) |
| ATC kod | None |
| PubChem | CID 189877 |
| ChemSpider | 164903 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C37H56N2O3 |
| Molarna masa | 576,85214 g/mol |
| |
Menabitan (INN; SP-204), ili menabitan hidrohlorid (USAN), je sintetički lek koji deluje kao potentan agonist kanabinoidnog receptora.[1][2] On je blisko srodan prirodnim kanabinoidima iz tetrahidrokanabinolne (THC) grupe, od kojih se razlikuje prvenstveno po svom dužem i razgranatijem bočnom lancu, i zameni u ugljenika u 9-poziciji azotom.[1] On je izučavan kao analgetik tokom 1970-tih i utvrđeno je da poseduje antinociceptivne efekte kod ljudi i životinja, ali nije plasiran na tržište.[1][3][4]
Vidi još
[уреди | уреди извор]- A-40174 (SP-1)
- Dimetilheptilpiran
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Green K, Kim K (1977). „Acute dose response of intraocular pressure to topical and oral cannabinoids”. Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine. Society for Experimental Biology and Medicine (New York, N.Y.). 154 (2): 228—31. PMID 402656.
- ^ Triggle 1996, стр. 1271
- ^ PH, Reggio (1987). „Molecular determinants for cannabinoid activity: refinement of a molecular reactivity template”. NIDA Research Monograph. 79: 82—95. PMID 2830539.
- ^ Nahas, Gabriel G. (5. 4. 1999). Marihuana and Medicine. Humana Press. стр. 46. ISBN 978-0-89603-593-5. Приступљено 9. 5. 2012.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Triggle, David J. (1996). Dictionary of Pharmacological Agents. Boca Raton: Chapman & Hall/CRC. стр. 1271. ISBN 978-0-412-46630-4.
- Nahas, Gabriel G. (5. 4. 1999). Marihuana and Medicine. Humana Press. стр. 46. ISBN 978-0-89603-593-5. Приступљено 9. 5. 2012.
.