Prednikarbat
Изглед
Klinički podaci | |
---|---|
Prodajno ime | Dermatop, Dermatop E Emollient |
Drugs.com | Monografija |
Način primene | topikalno, intradermalno, subkutano, topikalno |
Identifikatori | |
CAS broj | 73771-04-7 |
ATC kod | D07AC18 (WHO), V01AA03 |
PubChem | CID 52421 |
DrugBank | DB01130 |
ChemSpider | 47402 |
ChEMBL | CHEMBL1200386 |
Hemijski podaci | |
Formula | C27H36O8 |
Molarna masa | 488,58 g·mol−1 |
| |
|
Prednikarbat je relativno nov topikalni kortikosteroidni lek. On ima sličnu potentnost sa hidrokortizonom. U poređenju s drugim topikalnim kortikosteroidima, kao što je betametazon, dugotrajna upotreba prednikarbata ne uzrokuje kožnu atrofiju jednako brzo. Kortikosteroidi su uvek bili važan deo farmakološkog dermatološkog arsenala; međutim, njihova tendencija da proizvode nuspojave je podsticala potragu za novim preparatima.
Prednikarbat nije halogenisan.[1]
Osobine
[уреди | уреди извор]Prednikarbat je organsko jedinjenje, koje sadrži 27 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 488,570 Da.[2][3][4]
Osobina | Vrednost |
---|---|
Broj akceptora vodonika | 8 |
Broj donora vodonika | 1 |
Broj rotacionih veza | 9 |
Particioni koeficijent[5] (ALogP) | 3,7 |
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) | -4,9 |
Polarna površina[7] (PSA, Å2) | 116,2 |
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Gupta AK, Chow M (2004). „A review of prednicarbate (Dermatop)”. Skin Therapy Lett. 9 (10): 5—6, 9. PMID 15657633. Архивирано из оригинала 09. 01. 2018. г. Приступљено 19. 12. 2016.
- ^ Gupta AK, Chow M: A review of prednicarbate (Dermatop). Skin Therapy Lett. 2004 Dec-2005 Jan;9(10):5-6, 9. PMID 15657633 15657633
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |