Rastojanje (teorija grafova)
Овај чланак је започет или проширен кроз пројекат семинарских радова. Потребно је проверити превод, правопис и вики-синтаксу. Када завршите са провером, допишете да након |проверено=. |
U matematičkoj grani koja se zove teorija grafova, rastojanje između dva čvora u grafu je broj grana u najkraćem putu koji ih povezuje.[1] Takođe, u grafu može da postoji više najkraćih puteva. Ako ne postoji put između dva čvora, na primer ako čvorovi pripadaju različitim komponentima povezanosti, smatra se da je njihovo rastojanje beskonačno.
U slučaju da je graf usmeren, rastojanje izmedju dva čvora i je broj grana u najkraćem putu od čvora do čvora , pod uslovom da bar jedan takav put postoji. Za razliku od neusmerenog grafa, kod usmerenog grafa ne mora da znači da je isto što i , može čak i da se desi da je jedno rastojanje definisano dok drugo nije.
Srodni pojmovi
[уреди | уреди извор]Metrika grafa
[уреди | уреди извор]Prema definiciji predstavlja funkciju , koja se naziva funkcija rastojanja, odnosno metrika grafa . Metrika grafa ima sledeće osobine:
1) pri cemu je ako i samo ako je (nenegativnost rastojanja); 2) za svaki par čvorova (simetričnost rastojanja); 3) za svaka tri čvora (nejednakost trougla); 4) je nenegativni ceo broj za svaki par čvorova ; 5) ako je tada postoji čvor , različit i od i od , takav da važi .
Ekscentricitet čvora , u oznaci , je najveće rastojanje od čvora do svih ostalih čvorova, tj. .
Dijametar grafa, u oznaci , je najveći ekscentricitet, .
Radijus grafa, u oznaci , je najmanji ekscentricitet, .
Centar grafa čine svi čvorovi čiji je ekscentricitet jednak radijusu grafa, analogno tome, periferiju grafa čine svi čvorovi čiji je ekscentricitet jednak dijametru grafa.[1]
BFS algoritam za nalaženje najkraćeg puta
[уреди | уреди извор]Ulaz: (neusmereni povezan graf) i (čvor grafa ).
Izlaz: Zavisi od primene.
begin označi ; upiši u listu; {FIFO lista, privi unutra - prvi napolje} while lista je neprazna do skini privi čvor sa liste; izvrši ulaznu obradu na ; {ulazna obrada zavisi od primene BFS} for sve grane za koje nije označen do označi ; dodaj u stablo ; upiši u listu; end
Put od korena BFS stabla do proizvoljnog čvora kroz BFS stablo najkraći je put od do u grafu .[2]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Stevanović, Dragan; Ćirić M.; et al. (jul 2007). „Osnove kombinatorike i teorije grafova”. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 11-05-2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ) - ^
Živković, Miodrag. „Algoritmi” (PDF). Приступљено 11-05-2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=
(помоћ)