Мело
Мело
| |
|---|---|
| Координате: 32°22′С 54°11′W / 32.367°С 54.183°W | |
| Држава | |
| Департман | Церро Ларго |
| Основан | 1795.[1] |
| Власт | |
| - Интенданте | Јосé Yурраменди |
| Површина | |
| - Укупна | 16.6 км²[1] |
| Висина | 80 м[1] |
| Становништво (2011.) | |
| - Град | 51,830[1] |
| - Густоћа | 3,130 стан./км²[1] |
| Временска зона | УТЦ-3 (УТЦ) |
| Поштански број | 37000[1] |
| Карта | |
Мело Позиција града у Уругвају | |
Мело је град и опћина од 51,830 становника.[1] на истоку земље у ИДепартману Церро Ларго у ком је административни центар.
Географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Мело се простире дуж обала потока Цонвентос (протоке Ријеке Тацуарí), на раскршћу државних цеста 7, 8 и 26, удаљен 390 км од Монтевидеа и 60 км од бразилске границе.[2]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Крајем 18. вијека Церро Ларго је био погранични крај око ког су се спорили шпањолски и португалски колонисти. Због тог је из Вицекраљевства Рíо де ла Плата послан капетан Агустíн де ла Роса, који је у јуну 1795. основао Виллу де Мело, утврђено насеље за стални гарнизон.[3] Име је добио по Педру де Мелу, тадашњем вицекраљу Рíо де ла Плате.[4]
Како је био далеко од Монтевидеа и Буенос Аиреса, Португалци су га напали и опљачкали 1801., 1811. и 1816.[3] Због тог је споро напредовао па је тек у мају 1895. законом бр. 2,327 проглашен градом.[2]
Данас је познат по музеју посвећеном гаучима, јер се развио као трговачки центар сточарског краја, бројних ранчева на којима су они радили.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „Мело ин Церро Ларго ” (енглески). Цитy Популатион. Приступљено 21.11.2023.
- ↑ 2,0 2,1 „Мело (Уругуаy)” (шпањолски). ЕцуРед. Приступљено 21.11.2023.
- ↑ 3,0 3,1 „Хисториа” (шпањолски). Гобиерно де Церро Ларго. Приступљено 21.11.2023.
- ↑ 4,0 4,1 „Мело Уругуаy” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 21.11.2023.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]- Ел муниципио де Мело (es)