Prijeđi na sadržaj

Neomicin

Izvor: Wikipedija
Neomicin
(IUPAC) ime
(2S,3S,4S,5R)-5-amino-2-(aminometil)-6-((2R,3S,4R,5S)-5-((1R,2R,5R,6R)-3,5-diamino-2-((2R,3S,4R,5S)-3-amino-6-(aminometil)-4,5-dihidroksitetrahidro-2H-piran-2-iloksi)-6-hidroksicikloheksiloksi)-4-hidroksi-2-(hidroksimetil)tetrahidrofuran-3-iloksi)tetrahidro-2H-piran-3,4-diol
Klinički podaci
Robne marke Neo-rx
AHFS/Drugs.com Monografija
MedlinePlus a682274
Identifikatori
CAS broj 1404-04-2
ATC kod A01AB08 A07AA01, B05CA09, D06AX04, J01GB05, R02AB01, S01AA03, S02AA07, S03AA01
PubChem[1][2] 8378
DrugBank DB00994
ChemSpider[3] 8075
UNII I16QD7X297 DaY
KEGG[4] D08260 DaY
ChEBI CHEBI:7508 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL449118 DaY
Hemijski podaci
Formula C23H46N6O13 
Mol. masa 614,644 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije 2 do 3 sata
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status na slobodno
Način primene Topički, Oralno

Neomicin je aminoglikozidni antibiotik prisutan u mnogim topičkim lekovima kao što su kreme, masti, i kapi za oči.[6][7] Ovaj lek je otkriven 1949. Neomicin pripada klasi aminoglikozidnih antibiotika koji sadrže dva ili više aminošećera povezana glikozidnim vezama. Neamin (dva prstena), ribostamicin (tri prstena), paromomicin (četiri prstena), i lividomicin (pet prstena) su neki od primera aminoglikozida. Oni su izuzetno potentni antibiotici.

Molekularna biologija

[uredi | uredi kod]

Otpornost na neomicin potiče od jednog od dva gena aminoglikozidne fosfotransferaze.[8] Neo gen je često prisutan u DNK plazmidima koje molekularni biolozi koriste za određivanje stabilnih ćelijskih linija sisara koji izražavaju klonirane proteine u kulturi. Mnogi komercijalno dostupni plazmidi za izražavanje proteina sadrže neo kao selektivni marker.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7. 
  7. Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0. 
  8. „G418/neomycin-cross resistance?”. Pristupljeno 19. 10. 2008.