Na samom početku epidemije broj zaraženih ljudi u Kini naglo se povećao bez da se sa sigurnošću zna tačna procena. Kineska država odlučuje da stavi u karantin nekoliko gradova u kome je virus deklarisan i zatvori mnoge javne lokacije. Država osigurava stanovništvo da raspoređuje važne zdravstvene resurse za suzbijanje epidemije. Uprkos tome, nekoliko epidemiologa osporava cifre koje je objavila kineska vlada.
13. januara 2020. godine, prvi slučaj zaraze otkriven je van Kine. Krajem januara pogođeno je dvadeset i pet zemalja. Međunarodna reakcija je reagovala veoma brzo kako bi se ograničili sumnjivi ili potvrđeni pacijenti i sprečilo stvaranje novih žarišta zaraze. Neke zemlje preduzimaju mere za repatrijaciju svojih državljana iz Kine, mada SZO to ne preporučuje, na šta Kina reaguje repatrijacijom svojih državljana iz Vuhana.
Pod pritiskom Kine, zabrinuta da se pogorša ekonomski uticaj ove zdravstvene krize, SZO proglašava javnu zdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja, ali upozorava Kinu i ostale zemlje sveta o situaciji i merama koje treba preduzeti. SZO konačno proglašava epidemuju 30. januara 2020. godine.[7] Rizik od daljeg širenja je vrlo velik.[8]
Prvi slučaj verovatno nastaje prenošenjem virusa sa životinje na čoveka, što je verovatno bio šišmiš sa tržišta u Vuhanu. U privremenom dokumentu objavljenom 23. januara o prvim rezultatima sekvenciranja genoma virusa, članovi Instituta za virusologiju u Vuhanu, bolnice Vuhan Jiniintan, Univerziteta Kineske akademije nauka i Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u provinciji Hubei pokazuju da je genom virusa 2019-nCoV 96% identičan virusu korona kod šišmiša. Iako podaci pokazuju da je šišmiš prenosioc virusam ova informacija nije još uvek potpuno utvrđena.
Oni inficirani mogu biti asimptomatski ili razviti simptome poput vrućice, kašlja, umora, nedostatka daha ili bolova u mišićima. Pregled 55924 laboratorijski potvrđenih slučajeva u Kini, pokazao je sledeće tipične znakove i simptome: vrućica (87,9% slučajeva), suv kašalj (67,7%), umor (38,1%), stvaranje ispljuvaka (33,4%), kratkoća daha (18,6%), grlobolja (13,9%), glavobolja (13,6%), bolovi u mišićima ili bol u zglobovima (14,8%), zimica (11,4%), mučnina ili povraćanje (5,0%), nazalna kongestija (4,8%), proliv (3,7%), hemoptiza (0,9%) i zagušenje konjunktiva (0,8%).[9]
Dalji razvoj može dovesti do teške upale pluća, sindroma akutnog respiratornog distresa, sepse, septičkog šoka i smrti. Neki od zaraženih mogu biti asimptomatski, vraćaju se rezultati ispitivanja koji potvrđuju infekciju, ali ne pokazuju kliničke simptome, pa su istraživači izdali savet da osobe koje su u bliskom kontaktu sa potvrđenim zaraženim pacijentima moraju biti pažljivo nadgledane i pregledane kako bi se isključila infekcija.[10][11][12]
Period inkubacije (vreme između infekcije i pojave simptoma) kreće se od jednog do 14 dana, mada je najčešće pet dana.[13][14] Međutim, prijavljeno je da jedan slučaj imao period inkubacije od 27 dana.[15]
Da bi umanjili šanse da se zaraze, zdravstvene organizacije preporučuju izbegavanje bliskog kontakta sa bolesnim pojedincima; često pranje ruku sapunom i vodom; ne diranje očiju, nosa ili usta nepranim rukama; i vežbanje dobre respiratorne higijene.[16][17]
Onima koji su već zaraženi savetuje se da ostanu kod kuće, osim kada treba da se pobrinu za medicinsku negu, pozovite unapred pre posete lekaru, nose masku za lice (naročito u javnosti), prekrivaju kašalj i kihanje maramicom, redovno peru ruke sapunom i vodom i izbegavajte deljenje ličnih predmeta u domaćinstvu.[18]
Za zdravstvene radnike koji vode računa o nekome ko može biti zaražen preporučuju se standardne merame predostrožnosti, mere predostrožnosti za kontakt i preporuke za vazduh uz zaštitu očiju.[19]
Često perite ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi, posebno nakon odlaska u toalet; pre jela; i nakon istresanja nosa, kašljanja ili kihanja.
Ako sapun i voda nisu lako dostupni, koristite sredstvo za pranje ruku na bazi alkohola sa najmanje 60% alkohola. Uvek perite ruke sapunom i vodom ako su ruke vidno prljave.
Zdravstvena tela preporučuju pojedincima da pokrivaju usta i nos maramicom tokom kašljanja ili kihanja (koju bi trebalo odmah odložiti), ili rukavom ako maramica nije dostupna.[22][24][25]
Pojedincima koji mogu biti zaraženi savetuje se nošenje hirurške maske.[26][27][28] Maske za lice mogu ograničiti jačinu i put putovanja kapi koje se raspršuju tokom razgovora, kihanja i kašljanja. Svetska zdravstvena organizacija je izdala najbolje prakse za upotrebu maski:[29]
Pažljivo stavite masku da prekrije usta i nos i vodite računa da ne postoje praznine između vašeg lica i maske.
Izbegavajte dodirivanje maske dok je koristite; ako to radite, očistite ruke trljanjem ruku ili sapunom na bazi alkohola.
Zamenite masku novom ako je vlažna i ne koristite maske za jednokratnu upotrebu.
Skinite masku odostraga (ne dodirujte prednju stranu maske); odbacite odmah u zatvoreni kantu; očistite ruke trljanjem ruku ili sapunom na bazi alkohola.
Maske se takođe preporučuju za upotrebu onima koji brinu o nekome ko može imati bolest.[30]
Pored gore pomenutih uputstava o pranju ruku i higijeni disajnih puteva, javna zdravstvena tela su takođe savetovala da bi osobe koje sumnjaju da bi mogle da zaraze virusom korona ograničile aktivnosti izvan kuće, osim dobijanja medicinske nege (za koju bi pacijenti trebalo da pozovu unapred):[31][32][33]
Prvi prijavljeni slučajevi bili su od ljudi koji rade na velikoprodajnoj pijaci morskih plodova u Vuhanu. Kineski naučnici su potom izolirali, preslikali i stavili na raspolaganje njegov genetski niz. Patogen je virus porodice korona čija je genetska sekvenca je slična u 80% virusu SARS-u.
Prvi simptomi virusa su se pojavili 8. decembra. Tržište je bilo zatvoreno 1. januara i osobe sa simptomima su izolovane. Prva smrt se dogodila kod 61-godišnjeg pacijenta u Vuhanu. 16. januara, kineske vlasti objavile su da je još jedan 69-godišak, čija je bolest potvrđena, umro dan ranije u Vuhanu.
Naučni časopis the Lancet objavio je da su se prvi simptomi virusa pojavili 11. decembra i to van tržišta u Vahunu kao i trećina obolelih nakon epidemije, što postavlja sumnju epidemije koja je možda izbila i pre prvog slučaja na tržištu.
Prenos sa čoveka na čoveka potvrđen je 20. januara. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da se može dogoditi veća epidemija. Povećani rizik od širenja bio je tokom sezone putovanja u Kinu povodom Kineske Nove godine.[36]
22. januara, kineska vlada stavlja pod karantin tri grada provincije Hubei koja su posebno pogođena virusom i od kojih bi oni mogli biti kolijevka virusa. Kako bi se kotrolisali rizici od pandemije, Vuhan, Huangang i Ezhou, su stavljeni pod karantin. Kineske vlasti su zabranile sav vazdušni, železnički, drumski i rečni saobraćaj ka i iz ova tri grada, u okviru kojih je javni prevoz (autobus, metro) takođe obustavljen.
Vlasti takođe naređuju zatvaranje javnih zabavnih mesta poput bioskopa, pozorišta, pa čak i sajber kafea. Svim stanovnicima je naređeno da ne napuštaju grad osim ako im vlasti ne dozvole. Zdravstvena uprava u Vuhanu obavezuje nošenje maske na javnim mestima. 25. januara, kineske vlasti proširivaju karantinsku zonu na gotovo čitavu provinciju Hubeia.
30. januara, Italija izveštava da su na njenoj teritoriji dva slučaja obolelih od virusa, dvojica kineskih turista koji su očigledno prvo stigli u Milano, a zatim otišli u Rim kada su se pojavili prvi simptomi bolesti. Vlada je proglasila vanredno stanje na šest meseci i obustavila letove do Kine i iz nje.
4. januara, francuska ministarka zdravlja Agnes Buzin najavljuje prva tri slučaja u Francuskoj. Oni su ujedno i prva tri evropska slučaja. 28. januara otkriven je i četvrti slučaj koji je opisan kao opasan. Radi se o 80-godišnjem turisti koji dolazi iz karantirane zone.
31. januara, špansko ministarstvo zdravlja potvrdilo je pojavu prvog slučaja kontaminacije. Radi se o nemačkom turistu koji je bio na odmoru zajedno sa pet ljudi.
Prvi slučaj je zabeležen 28. januara u Bavarskoj. Radi se o 33-godišnjem prodavaču automobila kojeg je zarazio kolega povratkom iz Kine. Početkom februara svi Nemci koji su boravili u Kini svraćeni su u domovinu.
Prvi slučaj virusa korona u Turskoj potvrđen je 11. marta 2020. godine.[84] Reč je o muškom turskom državljaninu.[84]
Kada je Turska potvrdila prvi slučaj, u Evropi jedino još Crna Gora kao država i Kosovo kao delimčno priznata država odnosno Kosovo i Metohija kao sporna teritorija u Srbiji nisu imali nijedan potvrđen slučaj virusa korona.[85][86]
30. januara Svetska zdravstvena organizacija proglašava javnu zdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja ali ne preporučuje ograničavanje međunarodnog putovanja i trgovine, što je obrnuto od većine odluke vlade. Veliki strah SZO-a je da bi ova epidemija mogla dostići zemlje čiji zdravstveni sistem ne bi bio u stanju da upravlja takvom zdravstvenom krizom.
Epidemija bi mogla imati značajan, ali kratkotrajni uticaj na Kinu. Pad cena nafte jedna je od posledica usporavanja kineske ekonomije, povezanog sa virusom korona.
↑Mnogi izvori, poput BBC-ja na srpskom, dnevnog lista Danas i tabloida Alo!, navode oblik sa razmakom — korona virus.[1][2][3] S druge strane, Marina Nikolić sa Instituta za srpski jezik SANU na lingvističkom sajtu Jezikofil preporučuje sastavljeno pisanje — koronavirus.[4] Ipak, prema zvaničnom mišljenju Odbora za standardizaciju srpskog jezika, najispravniji oblik je „virus korona”.[5]
↑Uključuje klinički dijagnostikovane slučajeve i smrti od 12. februara 2020. pa nadalje u pokrajini Hubei.
↑Britanski kruzer Dajamond princes bio je u japanskim vodama, a od japanske administracije tražilo se da upravlja njegovim karantinom, putnicima koji nisu ušli u Japan. Stoga, ovaj slučaj nije uključen u zvanični broj slučajeva Vlade Japana niti UK. Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje slučajeve kao engl.international conveyance — dosl. „međunarodna predaja”.
↑Uključuje jedan oporavljeni slučaj prijavljen u britanskoj prekomorskoj teritoriji Gibraltaru.
↑Uključuje dva slučaja na Farskim Ostrvima, autonomnoj teritoriji Danske.
↑Guan, Wei-jie; Ni, Zheng-yi; Hu, Yu; Liang, Wen-hua; Ou, Chun-quan; He, Jian-xing; Liu, Lei; Shan, Hong i dr.. (28 February 2020). „Clinical Characteristics of Coronavirus Disease 2019 in China” (en). New England Journal of Medicine. DOI:10.1056/NEJMoa2002032. PMID32109013.
Ovaj članak sadrži tekst iz ovog izvora, koji je u javnom vlasništvu.