Pređi na sadržaj

Sinti

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sinti i Romi, 1941

Sinti (takođe Sinta ili Sinte) romski je narod srednje Evrope. Bili su tradicionalno putujući narod, ali danas samo mali procenat Sinta živi na takav način. Sinti iz srednje Evrope usko su povezani sa grupom poznatom kao Manuš u Francuskoj. Govore sinta-manuš varijantom romskog jezika, koji je pod uticajem nemačkog jezika.

Ime

[uredi | uredi izvor]

Poreklo imena Sinti je sporno.

Neki, uključujući mnoge Sinte, veruju da potiče od reči Sindi, imena naroda Sinda koji naseljava određene regione u Pakistanu.[1][2] Pored dokumentovane jezičke povezanosti romskog jezika i sanskrita, nedavno istraživanje estonskih i indijskih istraživača otkrilo je genetičke sličnosti između muškaraca Roma iz Evrope i Roma iz Indije.[3]

Drugi, uključujući naučnika Irona Matrasa, tvrde da "Sinti" nastaje u 18. veku i da je reč verovatno evropskog porekla.[1][4]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Sinti su u kasnom srednjem veku stigli u Nemačku i Austriju zajedno sa Romima sa Indijskog potkontinenta [5] na kraju se podelivši u dve grupe: Eftavagarja ("sedam karavana") i Estrakarja ("iz Austrije").[6] U Nemačku su stigli pre 1540. godine.[7] Dve grupe su se potom naselile u druge delove Evrope, Eftavagarja u Francusku, Portugal i Brazil, gde se nazivaju "Manućos". Estrakarja su se naselili u Italiju i srednju Evropu, uglavnom gde se danas prostiru Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Rumunija, Češka i Slovačka, a na kraju su usvojili različita regionalna imena. U Italiji su prisutni uglavnom u Pijemont regionu, ali i regionima Veneto i Emilija Romanja.

Holokaust

[uredi | uredi izvor]

Sinti i Romi su se doselili u Nemačku krajem 15. veka. Nacionalsocijalisti su ih smatrali rasno inferiornim i progonili su ih u celoj Nemačkoj tokom nacističkog perioda - Nirnberški zakoni iz 1935. godine se često tumače tako da se odnose i na njih kao i na Jevreje.

Adolf Ajhman preporučio je da Nacistička Nemačka reši "cigansko pitanje" istovremeno sa jevrejskim pitanjem, što je rezultiralo deportacijom Sinta kako bi oslobodili prostor za izgradnju domova za etničke Nemce.[8] Neke su poslali u Poljsku ili negde drugde (uključujući neke koje je Hamburška policija deportovala u Jugoslaviju 1939. godine) [9] drugi su bili zatvoreni na određenim područjima, a mnogi su na kraju ubijeni u gasnim komorama.[10] Mnogi Sinti i Romi odvedeni su u Aušvic-Birkenau, gde su smešteni u poseban odeljak, nazvan "ciganski logor". Dr Josef Mengele često je izvodio neke od svojih zloglasnih eksperimenata na Sintima i Romima. 2. avgusta 1944. "ciganski logor" je zatvoren, a oko 4.000 Sinta i Roma tokom noći između 2. do 3. avgusta spaljeno je u krematorijumu. 2. avgusta se obeležava kao Dan sećanja Roma i Sinta stradalih u holokaustu.

U koncentracionim logorima Sinti su bili prinuđeni da nose ili crni trougao, što je označavalo njihovu klasifikaciju kao "asocijalni",[11] ili braon trougao, namenjen romskim ljudima.

Značajni Sinti

[uredi | uredi izvor]

Brojni su Sinti koji su značajni po svom doprinosu u muzici. Džango Renart bio je gitarista koji je tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka uspešno izvodio i komponovao džez muziku. Zajedno sa Stefanom Grapelom i ostalim članovima Quintette du Hot Club de France, osnovao je muzički stil poznat kao ciganski džez .

.

Mariana Rosenberg uspešna je sinti-romsko-nemačka pevačica. Ona je ćerka preživelog logoraša iz Aušvica Ota Rosenberga koji je 1936. godine, sa devet godina, smešten u koncentracioni logor gde su mu ubijeni otac, baka i sva braće i sestre. Mariana peva uglavnom na nemačkom, ali peva na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku i na jeziku Sinta. Zauzela je deseto mesto u nemačkom izboru za pesmu Evrovizije 1975. sa pesmom „Er gehört zu mir“. Njena biografija Kokolores je bestseler u Evropi. Sinti su takođe poznati po sportskim dostignućima. Johan Trolman osvojio je 1933. u Nemačkoj bokserski šampion u lakoj kategoriji, ali titulu su mu oduzeli nacisti, koji nisu mogli da tolerišu "ne-arijevskog" prvaka. Trolmana je 1943. godine u koncentracionom logoru ubio drugi zatvorenik.[12]

Spisak znamenitih Sinta

[uredi | uredi izvor]
  • Oto Pestner (rođen 1956.), slovenski pevač svinga, džeza, slovenske narodne muzike[13]
  • Manitas de Plata, muzičar
  • Džango Renart, muzičar
  • Šnukenak Rajnhardt, muzičar
  • Džimi Rosenberg, muzičar
  • Mariana Rozenberg, muzičarka i ćerka Ota Rozenberga
  • Oto Rosenberg (1927–2001), autor „ Cigana u Aušvicu“ (1999), aktivista i osnivač Sintičke unije Berlina i Organizacije za nemačke Sinte i Rome.[14][15]
  • Paulus Šefer, muzičar
  • Johan Trolman, bokser
  • Hens'še Vajs, muzičar
  • Titi Vinterštajn, muzičar
  • Džo Cevinul, muzičar
  • Karlo Kardž, muzičar

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Yaron Matras, "The Role of Language in Mystifying and Demystifying Gypsy Identity" in: Nicholas Saul, Susan Tebbutt, The Role of the Romanies: Images and Counter-images of "Gypsies"/Romanies in European Cultures, Liverpool University Press (2004), ISBN 978-0-85323-679-5, p. 70.
  2. ^ Kochanowski, Jan (1968). Lisa Pasternak Slater (translator). „Black Gypsies, White Gypsies: The Gypsies Within the Perspective of Indo-European Migrations”. Diogenes. 16 (63): 27—47. doi:10.1177/039219216801606302. 
  3. ^ Nelson, Dean (3. 12. 2012). „European Roma descended from Indian 'untouchables', genetic study shows”. Telegraph.co.uk. Pristupljeno 15. 12. 2017. 
  4. ^ Gypsies in Germany—German Gypsies? Identity and Politics of Sinti and Roma in German (PDF). 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 12. 2020. g. Pristupljeno 07. 04. 2020. 
  5. ^ „Europe invented 'gypsies,' says German author”. Deutsche Welle. Pristupljeno 15. 3. 2014. 
  6. ^ Innsbrucker Beiträge zur Kulturwissenschaft: Sonderheft. 1993. ISBN 9783851241655. 
  7. ^ Nicholas Saul, Susan Tebbutt, p. 182
  8. ^ Burleigh, The Racial State, p. 122.
  9. ^ Michael Burleigh and Wolfgang Wipperman, (2002). The Racial State: Germany 1933–1945. Cambridge, England: Cambridge University Press. , 117.
  10. ^ Davis, Mark (5. 5. 2015). „How World War II shaped modern Germany”. euronews. 
  11. ^ Shapiro, Paul A.; Ehrenreich, Robert M. (2002). "brown+triangle"#search_anchor Roma and Sinti: under-studied victims of Nazism: symposium proceedings. Center for Advanced Holocaust Studies, United States Holocaust Memorial Museum. str. 24. Pristupljeno 26. 6. 2010. 
  12. ^ „A Fight for Memory  –Monument Honors Sinti Boxer Murdered by the Nazis”. Der Spiegel International. 30. 6. 2010. Pristupljeno 26. 2. 2011. 
  13. ^ New Swing Quartet.
  14. ^ Contemporary Authors Online (Biography in Context). Gale. 2003. ISBN 978-0-7876-3995-2. Pristupljeno 29. 3. 2019. 
  15. ^ Pace, Eric (1. 7. 2001). „Otto Rosenberg, 74, Gypsy Who Survived Auschwitz”. Obituaries. The New York Times. str. B9. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синти&oldid=28840771”