Јозеф Гебелс

Јозеф Гебелс
Јозеф Гебелс
Лични подаци
Датум рођења	(1897-10-29)29. октобар 1897.
Место рођења	Менхенгладбах, Немачко царство
Датум смрти	1. мај 1945.(1945-05-01) (47 год.)
Место смрти	Берлин, Нацистичка Немачка
Држављанство	Нацистичка Немачка
Универзитет	Универзитет у Бону, Универзитет у Хајделбергу
Професија	Политичар
Породица
Супружник	Магда Гебелс
Деца	6
Политичка каријера
Политичка странка	Националсоцијалистичка њемачка радничка партија
Мандати Канцелар Немачке 30. април 1945 — 1. мај 1945. Претходник Адолф Хитлер Наследник Канцеларство укинуто Министар националног просвећења и пропаганде 1933 — 1945. Претходник Позиција успостављена Наследник Вернен Науман
Потпис

Паул Јозеф Гебелс (нем. Dr. Paul Joseph Goebbels; Менхенгладбах, 29. октобар 1897 — Берлин, 1. мај 1945) био је министар пропаганде у нацистичкој Немачкој од 1933. до 1945. године. Био је један од најближих сарадника Адолфа Хитлера и један од његових најоданијих следбеника.

Био је познат по свом фанатичном и енергичном беседништву и отровном антисемитизму; многи историчари га сматрају одговорним за Кристалну ноћ. Усавршио је технике „Велике лажи“ у масовној пропаганди. После Хитлерове смрти био је канцелар на један дан, пре него што је и сам извршио самоубиство.

Младост

Гебелс је син рачуновође Фридриха Гебелса и Марије Олденхаусен Гебелс. Рођен је у Рејту (данас део Менхенгладбаха) у протестантској регији око реке Рајне, иако је његова породица била католичка.

Незгодна операција ноге у детињству је проузроковала трајни инвалидитет, због чега је одбијен као добровољац током Првог светског рата. Ипак, од јуна до октобра 1917. Гебелс је био „канцеларијски војник“ у Одељењу патриотске помоћи у његовом родном Рејту.

Пошто је одбранио докторат у области литературе и филозофије на Универзитету Хајдеберг 1921. почео је да ради као новинар, а такође се опробао као писац (једно да његових најквалитетнијих дела из тог периода је новела Мајкл).

Нацистичкој партији се придружио 1924. (иако постоје тврдње да се учланио још 1922. године). У то време Гебелс се противио Хитлеровом руководству, подржавајући леву фракцију браће Штрасер. Касније је променио мишљење, што је јасно видљиво из његовог дневника где је много пута исказао дивљење Хитлеру.

Децембра 1931. оженио се Магдом Квант, која је већ имала сина Харалда из првог брака.

По многим сведочењима, Магда је била заљубљена у Хитлера (који је био сведок на венчању Магде и Јозефа).

Министар пропаганде

Гебелс је играо велику улогу у доласку нациста на власт и у њеном очувању, пре свега пропагандом која је представљала нацистичку идеологију Немцима у позитивном светлу. Био је антисемита, један од иницијатора „Кристалне ноћи“ 1938. и депортације Јевреја из Берлина.

Гебелс је један од пионира масовне пропаганде електронским средствима (пре свега „Народним радиом“, који је слушала велика већина Немаца). Истовремено Министарство пропаганде је кратким таласима емитовало нацистичку пропаганду широм света. Новине, књиге и филмови нису могли да се издају без одобрења Министарства пропаганде. Већина историчара га сматра зачетником многих техника модерне пропаганде.

Иако је Гебелс био разочаран 1939. године што је Немачка заратила са Уједињеним Краљевством, ипак је остао лојалан Хитлеру. Гебелсово Министарство пропаганде је контролисало све битне сегменте културе у Немачкој током Другог светског рата.

Остао је запамћен Гебелсов говор „Спортпаласт“ од 18. фебруара 1943. у коме је покушао да мотивише Немце на наставе своју борбу, иако је у том тренутку Немачка почела да губи рат. Гебелс је позвао на „Тотални рат“, што је значило да се од немачког народа очекују још веће жртве него до тада.

Канцелар на један дан

Током завршних фаза рата у пролеће 1945. Хитлер је раздвојио функције Канцелара Рајха и Председника Рајха. У своме тестаменту именовао је Гебелса за Канцелара.

Убрзо после Хитлеровог самоубиства у 3.30 послеподне 30. априла 1945. Гебелс је Хитлеровој секретарици издиктирао следеће, као додатак Хитлеровом политичком тестаменту:

Der Führer hat mir den Befehl gegeben, im Falle des Zusammenbruchs der Verteidigung der Reichshauptstadt Berlin zu verlassen und als führendes Mitglied an einer von ihm ernannten Regierung teilzunehmen. Zum erstenmal in meinem Leben muß ich mich kategorisch weigern, einem Befehl des Führers Folge zu leisten. Meine Frau und meine Kinder schließen sich dieser Weigerung an. Im anderen Falle würde ich mir selbst (…) für mein ganzes ferneres Leben als ein ehrloser Abtrünnling und gemeiner Schuft vorkommen, der mit der Achtung vor sich selbst auch die Achtung seines Volkes verlöre, die die Voraussetzung eines weiteren Dienstes meiner Person an der Zukunftsgestaltung der Deutschen Nation und des Deutschen Reiches bilden müßte.

(Фирер ми је дао наредбе, да у случају слома одбране Престонице Рајха, напустим Берлин и будем водећа фигура владе коју је он именовао. Први пут у мом животу, морам да категорички одбијем Фирерову наредбу. Моја жена и моја деца се слажу са овим. У противном бих се осећао као (…) нечасни бедник остатак мога живота, изгубивши самопоштовање као и поштовање свог народа, које ми је неопходно за будућу дужност особе која управља будућношћу Немачког Народа и Немачког Рајха.)

Самоубиство

Првог маја 1945. Гебелсова жена Магда је успавала своје шесторо деце морфијумом, а затим их отровала цијанидом.

Гебелсова деца била су:

• Хелга Сусан Гебелс,
• Хилдегард Траудел Гебелс,
• Хелмут Кристијан Гебелс,
• Хедвига Јохана Гебелс,
• Холдине Катрин Гебелс,
• Хедрун Елизабет Гебелс.

опширније Гебелсова деца

Првобитна верзија Гебелсове смрти говори да су Јозеф и Магда убијени, на свој захтев, хицима у главу од стране њихових СС телохранитеља. Друга верзија догађаја је да је Гебелс прво убио своју жену, а затим себе (како је приказано у немачком филму Хитлер последњи дани из 2004. године).

Јозефова и Магдина тела су делимично спаљена, а открили су их војници Совјетске армије другог маја. Тела њихове деце су пронађена у бункеру, у креветима у којима их је Магда и убила.

Тела Гебелсове породице, заједно са телима Хитлера и Еве Браун су тајно спаљена и покопана у Магдебургу у Немачкој. Априла 1970. сва ова тела су поново спаљена, а пепео је бачен у реку Елбу.

Гебелсови дневници

Гебелс је водио дневник велики део свог живота. Од 1923. године до 1941. године писао га је својеручно.

Од 1941. године до 1945. године диктирао је дугачке пасусе својим помоћницима. Ти уноси су обично започињали описом војне ситуације, а затим је следео Гебелсов коментар. Диктирани дневник није толико интиман колико је био док га је писао својеручно.

За велики део Гебелсових дневника се сматрало да је изгубљен током Другог светског рата. Ипак, 1992. године Доктор Елке Фролих пронашао их је у архивама у Русији. До сада је издато 29 књига Гебелсових дневника, за шта се сматра да је 98% њиховог обима. Последња две књиге би требало да буду издате током 2006. године.

Литература

• Шпигл: Бренд Хитлер (превод са немачког Данка Стојаковић)
• Balfour, Michael (1979). Propaganda in War, 1939–1945: Organisations, Policies, and Publics, in Britain and Germany. Routledge & Kegan Paul. ISBN 978-0-7100-0193-1. 
• Beevor, Antony (2002). Berlin: The Downfall 1945. London: Viking-Penguin Books. ISBN 978-0-670-03041-5. 
• Carsten, F. L. (1989). „The Goebbels Diaries”. The Historical Journal. 32 (3): 751—756. ISSN 0018-246X. 
• „Joseph Goebbels with family. Picture 146-1978-086-03”. Bundesarchiv. 1940—1942. Приступљено 9. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Datenbank der deutschen Parlamentsabgeordneten. Basis: Parlamentsalmanache/Reichstagshandbücher 1867 – 1938”. www.reichstag-abgeordnetendatenbank.de. Приступљено 18. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Dollinger, Hans (1967) [1965]. The Decline and Fall of Nazi Germany and Imperial Japan. New York: Bonanza. ISBN 978-0-517-01313-7. 
• Evans, Richard J. (2003). The Coming of the Third Reich. Penguin Group. ISBN 978-0-14-303469-8. 
• Evans, Richard J. (2005). The Third Reich in Power. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-303790-3. 
• Evans, Richard J. (2008). The Third Reich at War. New York: Penguin Group. ISBN 978-0-14-311671-4. 
• Fest, Joachim (2004). Inside Hitler's Bunker: The Last Days of the Third Reich. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-374-13577-5. 
• Goebbels, Joseph (1944) [1943]. „Nun, Volk steh auf, und Sturm brich los!” [Nation, Rise Up, and Let the Storm Break Loose]. German Propaganda Archive. Calvin College. 
• Goebbels, Joseph (1927) [1926]. „Der Nazi-Sozi” [The Nazi-Sozi]. German Propaganda Archive. Grand Rapids, Michigan: Calvin College. 
• Goebbels, Joseph (септембар 1935). „Jews will destroy culture”. Nazi Party Congress at Nuremberg. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Gunther, John (1940). Inside Europe. New York: Harper & Brothers. OCLC 836676034. 
• Hale, Oron J. (1973). The Captive Press in the Third Reich. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 0-691-00770-5. 
• „Hitler's Last Days”. Government of the United Kingdom. MI5 Security Service. Приступљено 9. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Höffkes, Karl (1986). Hitlers Politische Generale. Die Gauleiter des Dritten Reiches; ein biographisches Nachschlagewerk. Tübingen: Grabert-Verlag. ISBN 3-87847-163-7. 
• Hull, David Stewart (1969). Film in the Third Reich: A Study of the German Cinema, 1933–1945. Berkeley: University of California Press. 
• Joachimsthaler, Anton (1999) [1995]. The Last Days of Hitler: The Legends, the Evidence, the Truth. Trans. Helmut Bögler. London: Brockhampton Press. ISBN 978-1-86019-902-8. 
• Kershaw, Ian (2008). Hitler: A Biography. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-06757-6. 
• Longerich, Peter (2010). Holocaust: The Nazi Persecution and Murder of the Jews. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280436-5. 
• Longerich, Peter (2012). Heinrich Himmler: A Life. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-959232-6. 
• Longerich, Peter (2015). Goebbels: A Biography. New York: Random House. ISBN 978-1400067510. 
• Manvell, Roger; Fraenkel, Heinrich (2010) [1960]. Doctor Goebbels: His Life and Death. New York: Skyhorse. ISBN 978-1-61608-029-7. 
• „Goebbels: biographical name”. www.merriam-webster.com. Merriam-Webster. Приступљено 9. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Michael, Robert (2006). Holy Hatred: Christianity, Antisemitism, and the Holocaust. Springer. ISBN 0230601987. 
• Misch, Rochus (2014) [2008]. Hitler's Last Witness: The Memoirs of Hitler's Bodyguard. London: Frontline Books-Skyhorse Publishing. ISBN 978-1-848-32749-8. 
• Orlow, Dietrich (1973) [1969]. The History of the Nazi Party: 1933-1945. University of Pittsburgh Press. ISBN 0-822-93253-9. 
• Rees, Laurence (writer, director) Kershaw, Ian (writer, consultant) (2012). The Dark Charisma of Adolf Hitler (television documentary). UK: BBC. Приступљено 9. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Reuth, Ralf Georg (1994). Goebbels. Harvest. ISBN 978-0-15-600139-7. 
• Shirer, William L. (1960). The Rise and Fall of the Third Reich. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-62420-0. 
• Siemens, Daniel (2013). The Making of a Nazi Hero: The Murder and Myth of Horst Wessel. I.B.Tauris. ISBN 978-0-85773-313-9. 
• Snell, John L. (1959). The Nazi Revolution: Germany's Guilt Or Germany's Fate?. Boston: Heath & Co. OCLC 504833477. 
• Staff (28. 3. 1938). „Hitler Takes Austria: Goebbels and Reichsautobahn”. Life. 4 (3): 20. Приступљено 28. 2. 2016. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Staff (25. 9. 2012). „Joseph Goebbels love letters up for auction”. The Telegraph. Associated Press. Архивирано из оригинала 04. 08. 2018. г. Приступљено 26. 06. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Thacker, Toby (2010) [2009]. Joseph Goebbels: Life and Death. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-27866-0. 
• Vinogradov, V. K. (2005). Hitler's Death: Russia's Last Great Secret from the Files of the KGB. Chaucer Press. ISBN 978-1-904449-13-3. 
• Bramsted, Ernest (1965). Goebbels and National Socialist Propaganda, 1925–1945. Michigan State University Press. 
• Gilbert, Martin (2006). Kristallnacht: Prelude to Destruction. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-057083-5. 
• Heiber, Helmut (1972). Goebbels. New York: Hawthorn Books. OCLC 383933. 
• Herf, Jeffrey (2005). „The 'Jewish War': Goebbels and the Antisemitic Campaigns of the Nazi Propaganda Ministry”. Holocaust and Genocide Studies. 19 (1): 51—80. S2CID 143944355. doi:10.1093/hgs/dci003. 
• Kater, Michael H. (1. 8. 1990). „Inside Nazis The Goebbels Diaries, 1924-1941”. Canadian Journal of History. 25 (2): 233—244. ISSN 0008-4107. doi:10.3138/cjh.25.2.233. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Miller, Michael D.; Schulz, Andreas (2012). Albrecht, Herbert; Hüttmann, H. Wilhelm, ур. Gauleiter. 1. The Regional Leaders of the Nazi Party and their Deputies, 1925 – 1945. Bender. ISBN 978-1-932970-21-0. 
• Moeller, Felix (2000). The Film Minister: Goebbels and the Cinema in the Third Reich. Axel Menges. ISBN 978-3-932565-10-6. 
• Mollo, Andrew (1988). Ramsey, Winston, ур. „The Berlin Führerbunker: The Thirteenth Hole”. After the Battle. London: Battle of Britain International (61). 
• Reimann, Viktor (1976). Goebbels: The Man Who Created Hitler. Doubleday. ISBN 978-0385017138. 
• Rentschler, Eric (1996). The Ministry of Illusion: Nazi Cinema and Its Afterlife. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-57640-7. 
• Whealey, Robert H. (1. 12. 1998). „Nazi Propagandist Joseph Goebbels Looks at the Spanish Civil War”. The Historian. 61 (2): 341—360. ISSN 0018-2370. doi:10.1111/j.1540-6563.1999.tb01030.x. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Online books, movies, images, and speeches at the Internet Archive
• Collection of speeches and essays by Joseph Goebbels at Calvin University
• The Man Behind Hitler Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2015), documentary film and supplementary material from PBS
• Новински исечци на тему Јозеф Гебелс у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)