Велс
Велс | |
---|---|
Главни град (и највећи) | Кардиф 51° 29′ N 3° 11′ W / 51.483° С; 3.183° З |
Службени језик | |
Владавина | |
Облик државе | уставна монархија |
— Монарх | Чарлс III |
— Премијер | Вон Гетинг |
Историја | |
Оснивање | |
— Уједињење Грифида ап Луелина | 1057. |
— Рудланов статут | 3. март 1284. |
— Уједињење са Енглеском | 1543. |
— Закон о велшком језику | 27. јул 1967. |
— Деволуција | 31. јул 1998. |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 21.218 km2 |
Становништво | |
— 2022. | 3.131.640[1] |
— густина | 151 ст./km2 |
Економија | |
БДП / ПКМ | ≈ 2022. |
— укупно | 74,5 блн. £ |
— по становнику | 23.804 £[2] |
Валута | стерлинг фунта (£) |
— код валуте | GBP |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +0 (WET) UTC +1 (WEST)2 |
Интернет домен | .uk |
Позивни број | +44 |
Велс (енгл. Wales, вел. Cymru) је једна од четири конститутивне земље Уједињеног Краљевства.[3] Налази се на југозападу Уједињеног Краљевства и граничи се са Енглеском на истоку. То је келтска земља у којој се говори и велшким језиком иако су келтски елементи у Енглеској и Шкотској готово ишчезли.
Термин Кнежевина Велс (енгл. Principality of Wales, вел. Tywysogaeth Cymru) се понекад користи, иако Принц од Велса нема никакву улогу у власти Велса. Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса. 1282. године краљ Енглеске, Едвард I, побједио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су тек замијењени енглеским 1535—1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енгл. National Assembly for Wales, вел. Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу. Главни град Велса од 1955. је Кардиф.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Поријекло имена Велс потиче од англосаксонске ријечи wealhas што значи „странац”, а коријен те ријечи може се наћи и у још неколико европских регија гдје су германски народи дошли у додир с негерманским културама. Тако постоје Валонија у Белгији или Влашка (Валахија) у Румунији.
Географија
[уреди | уреди извор]Велс се налази на полуострву у југозападном делу Уједињеног Краљевства. Површина Велса је 20.779 km², око 274 km дужине и око 97 km ширине. Велс се граничи са Енглеском на истоку, Бристолским заливом на југу, каналом Светог Ђорђа и Ирским морем на сјеверу. Велс има приближно 1.200 km обале. Око обале се налази неколико мањих острва, највеће је Англси на сјеверозападу.
Геологија и рељеф
[уреди | уреди извор]Већина Велса је брдовита, посебно у средишњем и сјеверном дијелу. Планински врхови су се формирали за вријеме задњег леденог доба, када је Британско острво било прекривено ледом. Највећи врх је Сновдонија који је на 1.085 m надморске висине.
Клима
[уреди | уреди извор]Највиша забележена температура је измерена 2. августа 1990. +35,2 °C, а најнижа 21. јануара 1940. -23,3 °C.
Историја
[уреди | уреди извор]Праисторија
[уреди | уреди извор]Најстарији трагови насељености датирају из палеолита. У раздобљу 2000—500. п. н. е. Британска острва су била насељена Иберима. Око 600. п. н. е. на острва су се населили Келти који су дошли у два селидбена таласа. У другом таласу долазе Бретонски Келти који насељавају Енглеску, Велс и шкотску равницу.[4] С временом, Келти свладавају иберско становништво и намећу се као владајућа аристократија.
Римска окупација
[уреди | уреди извор]Римљани освајају већи дио Велса крајем 1. века.
Средњи век
[уреди | уреди извор]Велс никад није био суверена држава иако је краљ Грифид ап Луелин био на власти на данашњој територији Велса и 1056. године Енглеска је признала суверенитет Велса.
Велс је изгубио политичку независност 1282. када је краљ Енглеске Едвард I побиједио Луелина II тако да је Велс до данас под енглеском суверенитетом, али је задржана традиционална титула независне краљевине. Велшки закони су замијењени енглеским тек 1535—1542. године. Године 1999. основан је Велшки парламент (енгл. National Assembly for Wales, вел. Cynulliad Cenedlaethol Cymru) са ограниченим правима у одлучивању на локалном нивоу.
Политика
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Економија
[уреди | уреди извор]Дијелови Велса су индустријски развијени још од 18. века. Рударство је у 19. вијеку привлачило доста емиграната, у регију сјеверно од Кардифа. Вађење угаља, гвожђа, живе, бакра и злата је било заступљено. Због врсте земље, пољопривреда није развијена, док је узгајање стоке било развијеније. Велс, због својих националних паркова и природе привлачи велики број туриста, који играју велику улогу у мањим срединама.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима из 2001, Велс је тада имао 2.903.085 становника. Да је независна држава био би на 134 месту. 25% становништва није рођена у Велсу, углавном су из Енглеске, док је само 2% становништва рођено ван Уједињеног Краљевства.
Енглески језик говоре скоро сви становници, који је дефакто главни језик. Поред енглеског, око 20% становништва говори и велшки језик, који је такође службени језик.
Најраспрострањенија религија у Велсу је хришћанство (72%). Велшка презбитеријанска црква је највећа. Настала је од Велшке методистичке цркве у 18. вијеку коју је присвојила црква Енглеске 1811. године. Око 2% становништва нису хришћани, док је 18% без религије.
Спорт
[уреди | уреди извор]Рагби је национални спорт у Велсу. Рагби репрезентација Велса је 26 пута била првак Европе.[5] У северном делу Велса најпопуларнији спорт је фудбал. Велшанин Гарет Бејл је један од најбољих фудбалера у историји Велса. Популарни спортови у Велсу су још и бокс, атлетика, крикет и снукер.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Estimates of the population for the UK, England, Wales, Scotland, and Northern Ireland”. Office for National Statistics. 26. 3. 2024. Приступљено 9. 4. 2024.
- ^ „Regional gross domestic product: all ITL regions”. Office for National Statistics. 24. 4. 2024. Приступљено 15. 5. 2024.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 34. ISBN 86-331-2112-3.
- ^ „A Short History of Wales” (PDF).
- ^ History Index: WRU History | The WRU | Welsh Rugby Union | Official Website
Литература
[уреди | уреди извор]- Census 2001, 200 Years of the Census in ... Wales (2001)
- Davies, John; Jenkins, Nigel; Baines, Menna; Lynch, Peredur I., ур. (2008). The Welsh Academy Encyclopaedia of Wales. Cardiff: University of Wales Press. ISBN 978-0-7083-1953-6.
- Beddoe, Deirdre (2000). Out of the shadows: A history of women in twentieth-century Wales. University of Wales Press..
- Cunliffe, Barry . (1975). Iron Age communities in Britain..' (Routledge & Kegan Paul, 2nd ed). Cunliffe, Barry W. (1987). Iron Age Communities in Britain: An Account of England, Scotland, and Wales from the Seventh Century BC Until the Roman Conquest. Routledge & Kegan Paul. ISBN 978-0-7100-8725-6.
- Davies, John.. (2009). The Making of Wales.. (The History Press) 2nd edition. Davies, John (2009). The Making of Wales. History Press. ISBN 978-0-7524-5241-8.
- Davies, R.R. Conquest, coexistence and change: Wales 1063–1415. Clarendon Press.. (, University of Wales Press). Davies, R. R. (1987). Conquest, Coexistence, and Change: Wales, 1063-1415. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-821732-9. Online from Oxford University Press: Davies, R. R. (2000). The Age of Conquest. ISBN 978-0-19-820878-5. doi:10.1093/acprof:oso/9780198208785.001.0001.
- Davies, Russell (2015). People, Places and Passions:" Pain and Pleasure": A Social History of Wales and the Welsh, 1870–1945. University of Wales Press..
- I.Ll. Foster & Glyn Daniel (eds) (1965) Prehistoric and early Wales (Routledge and Kegan Paul)
- Frances Lynch, Stephen Aldhouse-Green; Jeffrey L. Davies (2000). Prehistoric Wales. Sutton Publishing. ISBN 978-0-7509-2165-7.
- Pitts, M. 2006. Sensational new discoveries at Bryn Celli Ddu. British Archaeology No. 89 (July/August). стр. 6.
- J.A. Taylor (ed). Culture and environment in prehistoric Wales (BAR British series 76). . 1980. ISBN 978-0-86054-079-3. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Frere, Sheppard Sunderland (1987), Britannia: A History of Roman Britain (3rd, revised изд.), London: Routledge & Kegan Paul, ISBN 978-0-7102-1215-3
- Jenkins, Geraint H. The foundations of modern Wales, 1642–1780. Clarendon Press.. (, University of Wales Press). . 1987. ISBN 978-0-19-821734-3. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Johnes, Martin. (2010). „For Class and Nation: Dominant Trends in the Historiography of Twentieth‐Century Wales.”. History Compass. 8 (11): 1257—1274. doi:10.1111/j.1478-0542.2010.00737.x. : 1257-1274.
- Koch, John T. (2006). Celtic Culture: A Historical Encyclopedia. ABC-CLIO.
- John Edward Lloyd (1911). A history of Wales: from the earliest times to the Edwardian conquest. (Longmans, Green & Co.)
- Frances Lynch. (1995). Gwynedd.. (A guide to ancient and historic Wales series). . HMSO. 1995. ISBN 978-0-11-701574-6. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Frances Lynch (1970). Prehistoric Anglesey: the archaeology of the island to the Roman conquest. (Anglesey Antiquarian Society)
- Moore, David (2005). The Welsh wars of independence: c.410-c.1415. Tempus. ISBN 978-0-7524-3321-9.
- Morgan, Kenneth O. (1981). Rebirth of a nation: Wales 1880–1980.. (Oxford University Press, University of Wales Press). . 1981. ISBN 978-0-19-821736-7. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Remfry, P.M.. A Political Chronology of Wales, 1066 to 1282.. Remfry, Paul Martin (2003). Llantilio or White Castle: And the Families of Fitz Osbern, Ballon, Fitz Count, Burgh, Braose and Plantagenet of Grosmont. SCS. ISBN 978-1-899376-75-9.
- Ross, David. Wales History of a Nation.. (2nd ed. 2014)
- Stephenson, David (1984). The governance of Gwynedd. University of Wales Press. ISBN 978-0-7083-0850-9.
- Williams, Glanmor . (1987). Recovery, reorientation and reformation: Wales c.1415–1642.. (Clarendon Press, University of Wales Press). . 1987. ISBN 978-0-19-821733-6. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Williams, Gwyn A. (1985). When was Wales?: a history of the Welsh. Black Raven Press. ISBN 978-0-85159-003-5.
- Withey, Alun. "Unhealthy Neglect? The Medicine and Medical Historiography of Early Modern Wales." Social history of medicine 21.1 163-174. . 2008. CiteSeerX 10.1.1.1001.182 http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.1001.182&rep=rep1&type=pdf. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Withey, Alun. "Health, Medicine and the Family in Wales, c. 1600-1750." (2009). online[мртва веза]
- Chambers, Paul; Thompson, Andrew (2005). „Coming to Terms with the Past: Religion and Identity in Wales”. Social Compass. 52 (3): 337—352. S2CID 144090402. doi:10.1177/0037768605057879..
- Davies, Ebnezer Thomas (1965). Religion in the Industrial Revolution of South Wales. U. of Wales Press.
- Jenkins, Geraint H (1978). Literature, religion and society in Wales, 1660-1730. University of Wales Press.
- Mann, Horace (1854). Census of Great Britain, 1851: Religious Worship in England and Wales.
- Morgan, Derec Llwyd (1988). The Great Awakening in Wales. Epworth Press.
- Walker, R. B. (1973). „The Growth of Wesleyan Methodism in Victorian England and Wales”. The Journal of Ecclesiastical History. 24 (3): 267—284. S2CID 162299097. doi:10.1017/S0022046900047254..
- Williams, Glanmor (1976). The Welsh Church from Conquest to Reformation. University of Wales Press.
- Williams, Glanmor (2007). The Welsh Church from Reformation to Disestablishment: 1603–1920. University of Wales Press.
- Williams, Glanmor, ed (1967). Welsh reformation essays. University of Wales Press.
- Yalden, Peter (2004). „Association, Community and the Origins of Secularisation: English and Welsh Nonconformity, c . 1850–1930”. The Journal of Ecclesiastical History. 55 (2): 293—324. doi:10.1017/S0022046904009923..
- Brut y Tywysogyon or The Chronicle of the Princes. Peniarth Ms. 20 version, ed. and trans. T. Jones [Cardiff, 1952]
- Annales Cambriae. A Translation of Harleian 3859; PRO E.164/1; Cottonian Domitian, A 1; Exeter Cathedral Library MS. 3514 and MS Exchequer DB Neath, PRO E. Annales Cambriae: A Translation of Harleian 3859 ; PRO E. 164/1 ; Cottonian Domitian, A1 ; Exeter Cathedral Library MS.3514 and MS Exchequer DB Neath, PRO E. 164/1. Castle Studies Research. 2007. ISBN 978-1-899376-81-0.
- Davies, John (1990), A History of Wales (First изд.), London: Penguin Group (објављено 1993), ISBN 978-0-7139-9098-0
- Davies, Wendy (1982), Wales in the Early Middle Ages, Leicester: Leicester University Press, ISBN 978-0-7185-1235-4
- Giles, John Allen, ур. (1841), „The Works of Gildas”, The Works of Gildas and Nennius, London: James Bohn
- Jones, Barri; Mattingly, David (1990), An Atlas of Roman Britain, Cambridge: Blackwell Publishers (објављено 2007), ISBN 978-1-84217-067-0
- Laing, Lloyd (1975), „Wales and the Isle of Man”, The Archaeology of Late Celtic Britain and Ireland, c. 400–1200 AD, Frome: Book Club Associates (објављено 1977), стр. 89—119
- Laing, Lloyd; Laing, Jennifer (1990), „The non-Romanized zone of Britannia”, Celtic Britain and Ireland, c. 200–800, New York: St. Martin's Press, стр. 96—123, ISBN 978-0-312-04767-2
- Lloyd, John Edward (1911), A History of Wales from the Earliest Times to the Edwardian Conquest, I (2nd изд.), London: Longmans, Green, and Co (објављено 1912)
- Mattingly, David (2006), An Imperial Possession: Britain in the Roman Empire, London: Penguin Books (објављено 2007), ISBN 978-0-14-014822-0
- Maund, Kari (2000), The Welsh Kings. Warriors, Warlords and Princes, Stroud: Tempus Publishing (објављено 2006), ISBN 978-0-7524-2973-1
- Rhys, John (1904), Celtic Britain (3rd изд.), London: Society for Promoting Christian Knowledge
- Snyder, Christopher A. (1998), An Age of Tyrants: Britain and the Britons A.D. 400–600, University Park: Pennsylvania State University Press, ISBN 978-0-271-01780-8
- Tacitus, Publius Cornelius (117), Murphy, Arthur, ур., The Works of Cornelius Tacitus (English translation) (New изд.), London: Jones & Co. (објављено 1836)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Генералне информације о Велсу
- BBC Велс
- Велшки парламент
- о Велсу и велшком језику Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јануар 2007)