Тристан да Куња (острва)
Тристан да Куња Tristan da Cunha | |
---|---|
Химна: God Save the King | |
Главни град | Единбург Седам Мора |
Службени језик | енглески |
Владавина | |
Облик државе | Британске прекоморске територије |
— Монарх | Чарлс III |
— Гувернер | Лиза Филипс |
— Администратор | Алекс Митам |
Историја | |
| |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 207 km2 |
Становништво | |
— 2010. | 264 (-) |
— густина | 1,28 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Фунта |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +0 |
Интернет домен | - |
Позивни број | +290 |
Тристан да Куња (енгл. Tristan da Cunha, порт. Tristão da Cunha) је група удаљених вулканских острва у јужном Атлантику. Представља најудаљенији насељени архипелаг на свету, који лежи 2.787 km од Кејптауна у Јужноафричкој Републици, 2.437 km (1.514 миља) од Свете Јелене, 3.900 km од Мар дел Плате [1] (2.400 ми) у Јужној Америци и 4.002 km (2.487 миља) од Фолкландских острва.[2][3]
Тристан да Куња је британска прекоморска територија са сопственим уставом.[4]
Територија се састоји од насељеног острва Тристан да Куња, површине 98 km² и пречника од отприлике 11 km; резервата дивљих животиња на острвима Гоф и „Неприступачном острву”, као и малих, ненасељених „Славујевих острва”. Од октобра 2018. године, главно острво има 250 сталних становника, који сви имају држављанство британских прекоморских територија.[5] На острву Гоф живи особље јужноафричке метеоролошке станице.
Једино веће насеље и главни град је Единбург Седам Мора. На главном острву нема авионског саобраћаја, једини начин путовања до њега је вишедневно путовање бродом из Јужноафричке републике.[6]
Историја
[уреди | уреди извор]Острва је први угледао португалски морепловац Тристан да Куња 1506. Главно острво је назвао по себи (Ilha de Tristão da Cunha).
Године 1815, Уједињено Краљевство је анектирало ова острва и њима владало из Кејпа у Јужној Африци. Од 1938, острва су придружена територији Света Јелена а од 2009. године део је прекоморске територије Света Јелена, Асенсион и Тристан да Куња.
Вулканска ерупција 1961. је натерала скоро сво становништво на евакуацију у Енглеску, у војну базу близу Саутхемптона. Већина становника се вратила на острво 1963.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ https://www.google.com/search?q=tristan+da+cunha+to+mar+del+plata+distance&ei=jpGxY4TdFt3V1sQP5YKbiAs&ved=0ahUKEwiE3Iraw6b8AhXdqpUCHWXBBrEQ4dUDCBA&uact=5&oq=tristan+da+cunha+to+mar+del+plata+distance&gs_lcp=Cgxnd3Mtd2l6LXNlcnAQAzIFCAAQogQyBQgAEKIEMgUIABCiBDIFCAAQogQ6CAgAEKIEELADOggIIRDDBBCgAToKCCEQwwQQChCgAUoECEEYAUoECEYYAFDFBViEE2CUFmgCcAB4AIABZIgBxwiSAQQxMy4xmAEAoAEByAEEwAEB&sclient=gws-wiz-serp
- ^ Winkler, Sarah (2009-08-25). „Where is the Most Remote Spot on Earth? Tristan da Cunha: The World's Most Remote Inhabited Island”. How Stuff Works. Приступљено 28. 12. 2018.
- ^ Rosenberg, Matt (6. 3. 2017). „Tristan da Cunha: The World's Most Remote Island”. ThoughtCo.com. Приступљено 28. 12. 2018.
- ^ „The St. Helena, Ascension and Tristan da Cunha Constitution Order 2009”. The National Archives. 2009. Приступљено 5. 1. 2019.
- ^ „Tristan da Cunha Family News”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г. Приступљено 28. 11. 2021.
- ^ Corne, Lucy. „Tristan da Cunha: a journey to the centre of the ocean”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-09.