Вороњеж
| Вороњеж рус. Воронеж | |
|---|---|
Поглед на Вороњеж | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Федерални округ | Централни |
| Област | Вороњешка област |
| Основан | 1586. |
| Статус града | 1779. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 1.014.600 |
| Агломерација | 1 300.000 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 51° 40′ 15″ С; 39° 12′ 51″ И / 51.670833° С; 39.214167° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 154 m |
| Површина | 596,51[1] km2 |
Вороњеж Вороњеж на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Гусев Александр |
| Поштански број | 394000–394095 |
| Позивни број | +7 473 |
| ОКАТО код | 20401 |
| Веб-сајт | |
| www.voronezh-city.ru | |
Вороњеж (рус. Воро́неж) град је у Русији и административни центар Вороњешке области. Налази се у југозападном делу Русије, на реци Вороњеж, само дванаест километра од њеног ушћа у Дон. Град је битна железничка раскрсница (са линијама за Москву, Ростов на Дону, Кијев), као и централни део ауто-пута Ростов на Дону—Москва. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 889.989 становника. Град је подељен у шест градских рејона: Коминтерновски, Лењински, Левобережњи, Совјетски, Централни, Железнодорожњи.
Историја
[уреди | уреди извор]Град је основан 1585—1586. у време владавине цара Фјодора I, као заштита од напада Кримљана и Татара. У 17. веку град је постао центар трговине и занатства. Петар Велики је 1695—1696. овде основао бродоградилишну радионицу за изградњу флоте која ће напасти Азов. За време његове владавине Вороњеж је постао највећи град јужне Русије, као и њен административни центар. У XVIII и 19. веку Вороњеж је био центар пољопривредног региона Чернозем. Током друге половине 19. века Вороњеж је развио индустрију. Томе је највише допринела изградња пруге ка Ростову на Дону 1868, и ка Москви 1871. Током Другог светског рата град је био на линији фронта од јула 1942. до јануара 1943, па је до дефинитивног ослобођења 25. јануара 1943. уништено 95% града.
После реконструкције Вороњеж је поново постао економски, индустријски, културни и научни центар регије Чернозем. У граду постоји 7 позоришта, 12 биоскопа, 19 гимназија и државни универзитет.
Чувени људи из Вороњежа
[уреди | уреди извор]- Аркадиј Давидович, афористичар
- Јуриј Клинских, оснивач и фронтмен бенда ,,Сектор Газа"
Клима
[уреди | уреди извор]| Клима Вороњежа | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 8,0 (46,4) |
11,0 (51,8) |
18,0 (64,4) |
28,5 (83,3) |
35,7 (96,3) |
37,6 (99,7) |
38,0 (100,4) |
38,0 (100,4) |
31,7 (89,1) |
26,5 (79,7) |
18,1 (64,6) |
12,2 (54) |
38,0 (100,4) |
| Средњи максимум, °C (°F) | −4,4 (24,1) |
−3,5 (25,7) |
2,0 (35,6) |
13,5 (56,3) |
20,8 (69,4) |
24,5 (76,1) |
25,6 (78,1) |
24,5 (76,1) |
18,3 (64,9) |
10,3 (50,5) |
1,8 (35,2) |
−2,4 (27,7) |
11,0 (51,8) |
| Просек, °C (°F) | −7,4 (18,7) |
−7,0 (19,4) |
−1,7 (28,9) |
8,1 (46,6) |
14,7 (58,5) |
18,5 (65,3) |
19,7 (67,5) |
18,4 (65,1) |
12,8 (55) |
6,1 (43) |
−0,8 (30,6) |
−5,1 (22,8) |
6,5 (43,7) |
| Средњи минимум, °C (°F) | −10,5 (13,1) |
−10,2 (13,6) |
−4,9 (23,2) |
3,5 (38,3) |
9,1 (48,4) |
13,1 (55,6) |
14,6 (58,3) |
13,1 (55,6) |
8,2 (46,8) |
2,7 (36,9) |
−3,2 (26,2) |
−7,8 (18) |
2,4 (36,3) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −36,5 (−33,7) |
−36,2 (−33,2) |
−32,0 (−25,6) |
−16,8 (1,8) |
−3,3 (26,1) |
−1,6 (29,1) |
5,3 (41,5) |
0,4 (32,7) |
−5,2 (22,6) |
−15,2 (4,6) |
−25,1 (−13,2) |
−33,4 (−28,1) |
−36,5 (−33,7) |
| Количина падавина, mm (in) | 37 (14,6) |
33 (13) |
30 (11,8) |
38 (15) |
44 (17,3) |
74 (29,1) |
70 (27,6) |
52 (20,5) |
57 (22,4) |
49 (19,3) |
47 (18,5) |
48 (18,9) |
579 (228) |
| Извор: Погода и Климат | |||||||||||||
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 889.989 становника, 41.237 (4,86%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 343.555 | 447.164 | 660.182 | 782.950 | 886.844 | 848.752[2] | 928.505 |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ База данных показателей муниципальных образований.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |