Нотни врат
1. Глава
2. Врат
3. Барјачић
Нота (лат. знак) је знак за бележење тонова у линијски систем.
- Нота се састоји од:
- округле или овалне нотне главе која се, зависно од нотне вредности, може затамнити.
- усправне црте, тзв. нотног врата[1] који се, зависно од вредности ноте и њеног места у линијском систему, додаје са десне или леве стране нотне главе:
- барјачића на нотном врату (или више њих, зависно од вредности ноте).
Нотни врат
[уреди | уреди извор]Код мањих нотних вредности (почев од половина ноте) нотној глави се додаје нотни врат.[2]
- Нотни врат (итал. gambo, фр. hampe, енгл. stem, нем. Notenhals)[3] се пише (види нотни пример десно):
- до ноте а1 са десне стране нотне главе - нагоре,
- од ноте h1 па навише, са леве стране нотне главе - надоле.
Случајеви у којима се одступа од датог правила
[уреди | уреди извор]- Ако се ноте спајају нотним ребима, онда се одступа од горњег правила. Наиме, положај нотних црта и ребара диктира већи број нота у горњем или доњем делу линијског систему (види нотни пример десно).
- У случајевима да се на једном линијском систему налазе два гласа, онда се нотне црте за горњи глас окрећу навише, а за доњи глас - наниже, без обзира на положај нота у линијском систему (види нотни пример испод).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет I, Приступљено 17. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 17. 4. 2013.[непоуздан извор?]
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина[непоуздан извор?]