Шестар (сазвежђе)
Сазвежђе | |
Латинско име | Circinus |
---|---|
Скраћеница | Cir |
Генитив | Circini |
Симболизује | шестар |
Ректасцензија | 15 |
Деклинација | -60 |
Површина | 93 sq. deg. (85) |
Најсјајнија звезда | алфа Шестара (3,18m) |
Метеорски ројеви | нема |
Суседна сазвежђа | |
Видљиво у распону +30° и −90°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у јуну. |
Шестар (лат. Circinus) је једно од 88 савремених сазвежђа. Налази се на јужној хемисфери, мало је по површини (4. најмање сазвежђе) и нема звезда сјајнијих од треће магнитуде. Креирао га је у 18. веку француски астроном Никола Луј де Лакај да би покрио простор између Кентаура и Јужног троугла.
Звезде
[уреди | уреди извор]Алфа Шестара је најсјајнија звезда овог сазвежђа, магнитуде 3,18. Бета Шестара је звезда А класе са главног низа Х-Р дијаграма, и са магнитудом 4,1 је друга најсјајнија звезда Шестара. Трећа најсјајнија је гама Шестара, бинарни систем кога чине две врло блиске звезде — плава и жута. Магнитуда гаме Шестара је 4,51.
Објекти дубоког неба
[уреди | уреди извор]У Шестару се налазе објекат (двојна звезда) Circinus X-1 који се састоји од неутронске и звезде главног низа. Пар је извор X зрака, а од Сунца је удаљен око 20.000 светлосних година.
Други значајан објект дубоког неба је галаксија Шестар, спирална галаксија у којој се уочавају два прстена — унутрашњи окружује црну рупу која се налази у средишту, а у спољном долази до формирања звезда. Галаксија Шестар је откривена 1975. године, а од Сунца је удаљена око 15 милиона светлосних година.
Извори
[уреди | уреди извор]- Сазвежђе Шестар на TopAstronomer.com (језик: енглески)