Пређи на садржај

Телеком Србија

С Википедије, слободне енциклопедије
Телеком Србија
деоничарско друштво
Индустријателекомуникације
Основано23. мај 1997.; пре 27 година (1997-05-23)
СедиштеТаковска 2, Београд
Руководиоци
Владимир Лучић (извршни директор)
Производификсна телефонија
мобилна телефонија
широкопојасне интернет услуге
ИЦТ сервиси
ИТ услуге
IPTV
Мултимедија
ПриходРаст 1,350 милијарди евра (2022)[1]
ПрофитПад 29,54 милиона евра (2022)[1]
Укупна активаРаст 4,688 милијарди евра (2022)[2]
Укупан капиталПад 1,523 милијарди евра (2022)[2]
Власниквиди структуру акцијског капитала
Број запослених
12.682 (2023)
Веб-сајтmts.rs

Телеком Србија је српски државни телекомуникациони оператор. Основан је у мају 1997. године као акционарско друштво, издвајањем телекомуникационих делатности из ПТТ Србија (данас „Пошта Србије”). У априлу 2015. Телеком Србија је почео да пружа све услуге у Србији под брендом мтс.[3]

У 2023. Телеком Србија (у комбинацији са брендом Супернова) највећи је провајдер интернета са тржишним уделом од 55,7% [4], највећи провајдер у дистрибуцији медијских садржаја са 52,6%[5] и највећа фиксна телекомуникациона мрежа са тржишним уделом од 73,5%.[6] Такође је највећи оператор мобилне телефоније са тржишним уделом од 44,1%.[7]

Историја

[уреди | уреди извор]
Седиште предузећа
Лого коришћен од 1997.до 2022.

1997. - У процесу трансформације ПТТ система Србијегодине основана је компанија „Телеком Србија“ а.д. Београд. Јуна исте године је постала власништво три акционара: ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ (данас ЈП „Пошта Србије“), Телеком Италија (Telecom Italia) и OTE Грчка.

2003. - JP ПТТ саобраћаја „Србија“ (данас ЈП „Пошта Србије“) је постала власник 80% удела, откупом акција од италијанског партнера Telecom Italia.

2007. - Компанија се регионално проширила у БиХ и Црну Гору и тада су основане Телекомуникације Републике Српске а.д. Бања Лука (мтел а.д. Бања Лука) и Друштво за телекомуникације мтел д.о.о. Подгорица.

2011. - У августу je компанија постала већински власник Друштва за телекомуникације HD WIN д.o.o. Београд (ТВ канали Арена Спорт).

Арена спорт лого од 2019. године

2012. - У јануару je компанија постала власник 20% акција основног капитала, које су до тада биле у власништву OTE Грчка.[8] Исте године грађани, запослени и бивши запослени Телекома Србија а.д. Београд, су добили могућност да постану власници акција.

2015. - У складу са Бриселским споразумом и Акционим планом из области телекомуникација, у октобру je сновано Привредно друштво мтс Д.О.О, ради обављања телекомуникационе делатности на подручју Косова и Метохије.

2016. - У марту je Телеком Србијa основао компанију мтс Антена ТВ д.о.о. Београд.

2018. - У новембру je Телеком Србија постао власник Kopernikus technology д.о.о. Београд[9], у децембру компаније AVCOM д.о.о. Београд

2019. - У јануару је Телеком Србија постао власник компанија Радијус вектор д.о.о. Београд[10] и МАСКО д.о.о. Београд[11].

Услуге и пословање

[уреди | уреди извор]

Мобилна мрежа Телекома Србија је основана 9. јуна 1997. године. Компанија је почела да пружа услуге мобилне телефоније 1998. године. 3Г технологија и услуга ADSL интернета су уведени 2006[12], мултимедијални сервиси (IPTV) 2008. године[13], а 2015. је уведена LTE (4G) технологија[14]. Данас компанија Телеком Србија пружа следеће услуге:

  • фиксна телефонија (PSTN и VoIP)
  • мобилна телефонија (GSM, UMTS, LTE)
  • интернет (кабловски, DSL, оптички и мобилни)
  • ICT сервиси и пословна решења (Дигитални Старт, Дигитална безбедност, Дигитално пословање и Дигитална решења на захтев)
  • дигитална телевизија (кабловска, IPTV, сателитска, земаљска)
  • Интегрисане услуге (мтс BOX пакети, мтс Biz пакет, Super PLAN пакет)
  • IoT решења (телеметрија, пољопривреда, надзор објеката, паметне канцеларије)
  • Производња и дистрибуција видео садржаја

Подаци о фиксној телефонији

[уреди | уреди извор]

Телеком Србија има 1,8 милиона приватних и око 297 хиљада пословних корисника и највећи је оператор у Србији по броју корисника услуга фиксне телефоније, са учешћем на тржишту од 73,5% (податак из 2023).

Подаци о мобилној мрежи

[уреди | уреди извор]
Земаљска сателитска станица Ивањица

Позивни бројеви мтс мреже су 064 (међународни: +381 64), 065 (међународни +381 65) и 066 (међународни +381 66). Телеком Србија има 4,2 милиона корисника и највећи је мобилни оператор у Србији по броју корисника услуга мобилне телефоније, са учешћем на тржишту од 45%.

Према извештају регулаторног тела за телекомуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Телеком Србија је имао најбољи укупни резултат међу операторима у Србији, на основу укупних перформанси и рангирања мобилних мрежа у 2019. и 2020. години.[15][16]

Друштвена одговорност

[уреди | уреди извор]

Телеком Србија активно учествује у друштвено одговорним пројектима, као иницијатор и партнер. Члан је локалне канцеларије Глобалног договора Уједињених нација и следи циљеве одрживог развоја у оквиру Агенде 2030. Компанија такође учествује у раду Форума за одговорно пословање који окупља друштвено одговорне компаније у Србији.[17] Члан је и Српског филантропског форума, кровне организације фондација и донатора Србији.[18]

Друштвене активности - пројекти

[уреди | уреди извор]

„Покрећемо покретаче“[19] је кровни програм Телекома Србија, осмишљен да мотивише институције и појединце да у свом окружењу покрећу позитивне промене. Састоји се од појединачних пројеката „Стварамо знање“, „мтс app конкурс“ и „мтс стартап убрзање“ који се организују сваке године.

Пројекат „Стварамо знање“[20] се спроводи кроз донације рачунарске опреме за опремање информатичких кабинета у основним школама у Србији.

„мтс app конкурс“[21] за израду апликација за мобилне уређаје организује се од 2011. године. Од 2017. године конкурс се реализује и у Босни и Херцеговини и Црној Гори, у организацији мтел Бања Лука и мтел Подгорица.

„мтс стартап убрзање“[22] Телеком Србија организује са стратешким партнером, организацијом Стартит, као подршку изградњи стартап екосистема у Србији.

Заштита животне средине

[уреди | уреди извор]

Компанија Телеком Србија је инвестицијом у савремене телекомуникационе технологије допринела примени чистих технологија и технологија које троше мање електричне енергије, емитују мању буку у односу на уређаје који су коришћени протеклих деценија.[23] У оквиру кампање „мтс - Чува твој свет“[24] промовисане су нове постпејд тарифе, а од сваког месечног рачуна почео је да се издваја по један динар за очување природе Србије. Једна од акција која је финансирана прикупљеним новцем, а коју је препоручило Министарство за заштиту животне средине, било је чишћење канала у сливу Бељарице у близини Београда.[25] Током децембра 2018. и јануара 2019. Телеком Србија је била покровитељ пројекта „Зелена енергија у основним школама – „ЗЕнергија свима прија“[26] у организацији удружења грађана Плант. Циљ пројекта је био промоција права на здраву животну средину и развијање еколошке свести ученика сеоских основних школа.

Власништво

[уреди | уреди извор]

Већински власник компаније је Република Србија са 58,11% удела у власништву. Поред Републике Србије, власници капитала су Телеком Србија а.д. Београд са 20% акција, грађани Републике Србије са 14,95% и запослени и бивши запослени Телекома Србија а.д. Београд и његовог претходника са 6,94%.

Пословна зграда Телекома Србија на Новом Београду

Поред Телекома Србија а.д. Београд као матичног привредног друштва, део Телеком Србија групе чине следећа повезана правна лица:[27]

  • „Телеком Српске“ а.д. Бања Лука,
  • м:тел д.o.o. Подгорица,
  • Телус a.д. Београд,
  • HD-WIN д.o.o. Београд,
  • Поштанска штедионица a.д. Београд,
  • GO4YU д.o.o. Београд,
  • мтс Aнтена TВ д.o.o. Београд,
  • мтс Д.O.O.
  • YUNET INTERNATIONAL д.о.о.
  • Kopernikus technology д.o.o. Београд,
  • Предузеће за аудио и видео комуникације „AVCOM“ д.o.o. Београд,
  • Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „Radijus vektor“ д.o.o. Београд,
  • Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „MASKO“ д.о.о. Београд,
  • Предузеће за промет, услуге, инжењеринг, и телекомуникације „BPP ING“ д.o.o. Гроцка,
  • Telemark systems д.o.o. Чачак

Учешће у власништву

[уреди | уреди извор]

Учешће Телекома Србија а.д. Београд у капиталу повезаних правних лица:[28]

  • „Телеком Српске“ a.д. Бања Лука – 65%
  • м:тел д.o.o. Подгорица - 51%
  • Телус a.д. Београд - 100%
  • HD-WIN д.o.o. Београд - 100%
  • мтс банка a.д. Београд - 84,21%
  • GO4YU д.o.o. Београд - 100%
  • мтс Антена ТВ д.o.o. Београд - 50%
  • мтс д.о.о. - 100%
  • YUNET INTERNATIONAL д.o.o. - 82,026%
  • Kopernikus technology д.o.o. Београд - 100%
  • Предузеће за аудио и видео комуникације „AVCOM„ д.о.о. Београд - 100%
  • Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „Radijus vektor“ д.o.o. Београд - 100%
  • Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „MASKO“ д.o.o. Београд - 100%
  • Предузеће за промет, услуге, инжењеринг и телекомуникације „BPP ING“ Гроцка - 100%
  • Telemark systems д.о.о. Чачак - 100%

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Кампања о безбедној употреби мобилног телефона током вожње „Када возиш, паркирај телефон!“ је 2015. године добила Националну награду за друштвено одговорно пословање Привредне коморе Србије[29] и награду Удружења за тржишне комуникације Србије.

Пројекат „мтс app конкурс“ из 2015. године се нашао на листи европске организације за друштвену одговорност CSR Europe.[30]

Мултимедијални пројекат „Теслин времеплов“[31], посвећен обележавању 160 година од рођења Николе Тесле, сврстан је међу пет најбољих пројеката из области науке и образовања у Европи на конкурсу „Excellence Awards 2016“[32] и освојио је „Balcannes 2017“[33] за најбољи регионални пројекат на Weekend Media фестивалу у Ровињу.

Компанија Телеком Србија је 2017. године добила Светосавску награду[34] за изузетан допринос и континуирано улагање на пољу образовања. Такође, 2018. године компанија је добила орден Светог Саве првог степена за континуирано учешће у активностима Српске православне цркве.[35]

За пројекат „Покрећемо покретаче“ и посвећеност принципима друштвено одговорног пословања Телеком Србија је 2019. године награђен једном од најзначајнијих награда за друштвено одговорно пословање коју додељује Привредна комора Србије, под називом „Ђорђе Вајферт“.[36]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС УСПЕХА (2022) – Telekom Srbija a.d.”. apr.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2023. 
  2. ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА (2022) – Telekom Srbija a.d.”. apr.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2023. 
  3. ^ „"mts" postaje brend za sve usluge "Telekoma Srbije". ekapija.com. 6. 4. 2015. 
  4. ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024. 
  5. ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024. 
  6. ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024. 
  7. ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024. 
  8. ^ „"Телеком Србија" званично постао Српска компанија”. www.blic.rs. Приступљено 26. 11. 2019. 
  9. ^ „"Телеком Србија" постао власник кабловског оператора Коперникуса”. www.blic.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  10. ^ „Телеком Србија купио Радијус Вектор!”. www.pcpress.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  11. ^ „Комисија за заштиту конкуренције одобрила Телекому куповину још једног оператера”. www.blic.rs. Приступљено 15. 1. 2020. 
  12. ^ rs/telefonija-f23/erikson-i-telekom-srbija-uvode-3g-mrezu-t1028.html „Ериксон и Телеком Србија уводе 3Г мрежу” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). opusteno rs. Приступљено 16. 2. 2020. [мртва веза]
  13. ^ „Телеком Србија уводи ИПТВ”. www.b92.net. Приступљено 17. 2. 2020. 
  14. ^ „Телеком увео 4Г”. www.pcpress.rs. Приступљено 17. 2. 2020. 
  15. ^ „Преглед резултата”. www.benchmark.ratel.rs/. Приступљено 25. 5. 2020. 
  16. ^ „Преглед резултата”. www.benchmark.ratel.rs/. Приступљено 26. 11. 2020. 
  17. ^ „Од Телекома Србији” (PDF). мтс. Приступљено 22. 5. 2020. 
  18. ^ „Списак чланица Српског филантропског форума”. Српски филантропски форум. Приступљено 13. 7. 2020. 
  19. ^ „Програм Телекома Србија: Покрећемо покретаче!”. www.zurnal.rs. Приступљено 22. 4. 2020. 
  20. ^ „Почиње трећи циклус пројекта "Стварамо знање". Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 06. 11. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020. 
  21. ^ „Програмери, јавите се: мтс апп конкур за средњошколце”. www.pcpress.rs. Приступљено 22. 4. 2020. 
  22. ^ „мтс стартап убрзање - шанса за оне који тек развијају пословну идеју”. www.b92.net. Приступљено 22. 4. 2020. 
  23. ^ „Извептај за глобални договор УН” (PDF). pdf. Приступљено 22. 5. 2020. 
  24. ^ „мтс Чува твој свет”. Маркетинг мрежа. Приступљено 22. 5. 2020. 
  25. ^ „мтс уређује "београдску Амазонију". www.espreso.rs. Приступљено 22. 5. 2020. 
  26. ^ „Пројекат: Зелена енергија у основним школама - "ЗЕнергија свима прија". Удружење грађана ПЛАНТ - НВО плант. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  27. ^ „Profil grupacije”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 27. 9. 2019. 
  28. ^ „Profil grupacije”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 14. 10. 2019. 
  29. ^ „Награда за кампању "Када возиш, паркирај телефон!". www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  30. ^ „Ово су најбоље апликације мтс Андроид конкурса”. www.pcpress.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  31. ^ „Теслин времеплов”. www.seecult.org. Приступљено 25. 5. 2020. 
  32. ^ „European excellence awards; Best of 2016”. www.eu-pr.excellence-awards.com/. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  33. ^ „"Теслин времеплов" добитник BelCannes награде за најбољи регионални пројекат”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  34. ^ „Додељене Светосавске награде”. Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 13. 03. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  35. ^ „Компанији Телеком Србија додељен Орден Светог Саве првог степена”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020. 
  36. ^ „Национална награда за друштвено одговорно пословање”. Привредна комора Србије. Приступљено 13. 7. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]