Телеком Србија
Телеком Србија | |
---|---|
деоничарско друштво | |
Индустрија | телекомуникације |
Основано | 23. мај 1997. |
Седиште | Таковска 2, Београд |
Руководиоци | Владимир Лучић (извршни директор) |
Производи | фиксна телефонија мобилна телефонија широкопојасне интернет услуге ИЦТ сервиси ИТ услуге IPTV Мултимедија |
Приход | 1,350 милијарди евра (2022)[1] |
Профит | 29,54 милиона евра (2022)[1] |
Укупна актива | 4,688 милијарди евра (2022)[2] |
Укупан капитал | 1,523 милијарди евра (2022)[2] |
Власник | види структуру акцијског капитала |
Број запослених | 12.682 (2023) |
Веб-сајт | mts |
Телеком Србија је српски државни телекомуникациони оператор. Основан је у мају 1997. године као акционарско друштво, издвајањем телекомуникационих делатности из ПТТ Србија (данас „Пошта Србије”). У априлу 2015. Телеком Србија је почео да пружа све услуге у Србији под брендом мтс.[3]
У 2023. Телеком Србија (у комбинацији са брендом Супернова) највећи је провајдер интернета са тржишним уделом од 55,7% [4], највећи провајдер у дистрибуцији медијских садржаја са 52,6%[5] и највећа фиксна телекомуникациона мрежа са тржишним уделом од 73,5%.[6] Такође је највећи оператор мобилне телефоније са тржишним уделом од 44,1%.[7]
Историја
[уреди | уреди извор]1997. - У процесу трансформације ПТТ система Србијегодине основана је компанија „Телеком Србија“ а.д. Београд. Јуна исте године је постала власништво три акционара: ЈП ПТТ саобраћаја „Србија“ (данас ЈП „Пошта Србије“), Телеком Италија (Telecom Italia) и OTE Грчка.
2003. - JP ПТТ саобраћаја „Србија“ (данас ЈП „Пошта Србије“) је постала власник 80% удела, откупом акција од италијанског партнера Telecom Italia.
2007. - Компанија се регионално проширила у БиХ и Црну Гору и тада су основане Телекомуникације Републике Српске а.д. Бања Лука (мтел а.д. Бања Лука) и Друштво за телекомуникације мтел д.о.о. Подгорица.
2011. - У августу je компанија постала већински власник Друштва за телекомуникације HD WIN д.o.o. Београд (ТВ канали Арена Спорт).
2012. - У јануару je компанија постала власник 20% акција основног капитала, које су до тада биле у власништву OTE Грчка.[8] Исте године грађани, запослени и бивши запослени Телекома Србија а.д. Београд, су добили могућност да постану власници акција.
2015. - У складу са Бриселским споразумом и Акционим планом из области телекомуникација, у октобру je сновано Привредно друштво мтс Д.О.О, ради обављања телекомуникационе делатности на подручју Косова и Метохије.
2016. - У марту je Телеком Србијa основао компанију мтс Антена ТВ д.о.о. Београд.
2018. - У новембру je Телеком Србија постао власник Kopernikus technology д.о.о. Београд[9], у децембру компаније AVCOM д.о.о. Београд
2019. - У јануару је Телеком Србија постао власник компанија Радијус вектор д.о.о. Београд[10] и МАСКО д.о.о. Београд[11].
Услуге и пословање
[уреди | уреди извор]Мобилна мрежа Телекома Србија је основана 9. јуна 1997. године. Компанија је почела да пружа услуге мобилне телефоније 1998. године. 3Г технологија и услуга ADSL интернета су уведени 2006[12], мултимедијални сервиси (IPTV) 2008. године[13], а 2015. је уведена LTE (4G) технологија[14]. Данас компанија Телеком Србија пружа следеће услуге:
- фиксна телефонија (PSTN и VoIP)
- мобилна телефонија (GSM, UMTS, LTE)
- интернет (кабловски, DSL, оптички и мобилни)
- ICT сервиси и пословна решења (Дигитални Старт, Дигитална безбедност, Дигитално пословање и Дигитална решења на захтев)
- дигитална телевизија (кабловска, IPTV, сателитска, земаљска)
- Интегрисане услуге (мтс BOX пакети, мтс Biz пакет, Super PLAN пакет)
- IoT решења (телеметрија, пољопривреда, надзор објеката, паметне канцеларије)
- Производња и дистрибуција видео садржаја
Подаци о фиксној телефонији
[уреди | уреди извор]Телеком Србија има 1,8 милиона приватних и око 297 хиљада пословних корисника и највећи је оператор у Србији по броју корисника услуга фиксне телефоније, са учешћем на тржишту од 73,5% (податак из 2023).
Подаци о мобилној мрежи
[уреди | уреди извор]Позивни бројеви мтс мреже су 064 (међународни: +381 64), 065 (међународни +381 65) и 066 (међународни +381 66). Телеком Србија има 4,2 милиона корисника и највећи је мобилни оператор у Србији по броју корисника услуга мобилне телефоније, са учешћем на тржишту од 45%.
Према извештају регулаторног тела за телекомуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ), Телеком Србија је имао најбољи укупни резултат међу операторима у Србији, на основу укупних перформанси и рангирања мобилних мрежа у 2019. и 2020. години.[15][16]
Друштвена одговорност
[уреди | уреди извор]Телеком Србија активно учествује у друштвено одговорним пројектима, као иницијатор и партнер. Члан је локалне канцеларије Глобалног договора Уједињених нација и следи циљеве одрживог развоја у оквиру Агенде 2030. Компанија такође учествује у раду Форума за одговорно пословање који окупља друштвено одговорне компаније у Србији.[17] Члан је и Српског филантропског форума, кровне организације фондација и донатора Србији.[18]
Друштвене активности - пројекти
[уреди | уреди извор]„Покрећемо покретаче“[19] је кровни програм Телекома Србија, осмишљен да мотивише институције и појединце да у свом окружењу покрећу позитивне промене. Састоји се од појединачних пројеката „Стварамо знање“, „мтс app конкурс“ и „мтс стартап убрзање“ који се организују сваке године.
Пројекат „Стварамо знање“[20] се спроводи кроз донације рачунарске опреме за опремање информатичких кабинета у основним школама у Србији.
„мтс app конкурс“[21] за израду апликација за мобилне уређаје организује се од 2011. године. Од 2017. године конкурс се реализује и у Босни и Херцеговини и Црној Гори, у организацији мтел Бања Лука и мтел Подгорица.
„мтс стартап убрзање“[22] Телеком Србија организује са стратешким партнером, организацијом Стартит, као подршку изградњи стартап екосистема у Србији.
Заштита животне средине
[уреди | уреди извор]Компанија Телеком Србија је инвестицијом у савремене телекомуникационе технологије допринела примени чистих технологија и технологија које троше мање електричне енергије, емитују мању буку у односу на уређаје који су коришћени протеклих деценија.[23] У оквиру кампање „мтс - Чува твој свет“[24] промовисане су нове постпејд тарифе, а од сваког месечног рачуна почео је да се издваја по један динар за очување природе Србије. Једна од акција која је финансирана прикупљеним новцем, а коју је препоручило Министарство за заштиту животне средине, било је чишћење канала у сливу Бељарице у близини Београда.[25] Током децембра 2018. и јануара 2019. Телеком Србија је била покровитељ пројекта „Зелена енергија у основним школама – „ЗЕнергија свима прија“[26] у организацији удружења грађана Плант. Циљ пројекта је био промоција права на здраву животну средину и развијање еколошке свести ученика сеоских основних школа.
Власништво
[уреди | уреди извор]Већински власник компаније је Република Србија са 58,11% удела у власништву. Поред Републике Србије, власници капитала су Телеком Србија а.д. Београд са 20% акција, грађани Републике Србије са 14,95% и запослени и бивши запослени Телекома Србија а.д. Београд и његовог претходника са 6,94%.
Поред Телекома Србија а.д. Београд као матичног привредног друштва, део Телеком Србија групе чине следећа повезана правна лица:[27]
- „Телеком Српске“ а.д. Бања Лука,
- м:тел д.o.o. Подгорица,
- Телус a.д. Београд,
- HD-WIN д.o.o. Београд,
- Поштанска штедионица a.д. Београд,
- GO4YU д.o.o. Београд,
- мтс Aнтена TВ д.o.o. Београд,
- мтс Д.O.O.
- YUNET INTERNATIONAL д.о.о.
- Kopernikus technology д.o.o. Београд,
- Предузеће за аудио и видео комуникације „AVCOM“ д.o.o. Београд,
- Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „Radijus vektor“ д.o.o. Београд,
- Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „MASKO“ д.о.о. Београд,
- Предузеће за промет, услуге, инжењеринг, и телекомуникације „BPP ING“ д.o.o. Гроцка,
- Telemark systems д.o.o. Чачак
Учешће у власништву
[уреди | уреди извор]Учешће Телекома Србија а.д. Београд у капиталу повезаних правних лица:[28]
- „Телеком Српске“ a.д. Бања Лука – 65%
- м:тел д.o.o. Подгорица - 51%
- Телус a.д. Београд - 100%
- HD-WIN д.o.o. Београд - 100%
- мтс банка a.д. Београд - 84,21%
- GO4YU д.o.o. Београд - 100%
- мтс Антена ТВ д.o.o. Београд - 50%
- мтс д.о.о. - 100%
- YUNET INTERNATIONAL д.o.o. - 82,026%
- Kopernikus technology д.o.o. Београд - 100%
- Предузеће за аудио и видео комуникације „AVCOM„ д.о.о. Београд - 100%
- Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „Radijus vektor“ д.o.o. Београд - 100%
- Друштво за инжењеринг, трговину и услуге „MASKO“ д.o.o. Београд - 100%
- Предузеће за промет, услуге, инжењеринг и телекомуникације „BPP ING“ Гроцка - 100%
- Telemark systems д.о.о. Чачак - 100%
Награде и признања
[уреди | уреди извор]Кампања о безбедној употреби мобилног телефона током вожње „Када возиш, паркирај телефон!“ је 2015. године добила Националну награду за друштвено одговорно пословање Привредне коморе Србије[29] и награду Удружења за тржишне комуникације Србије.
Пројекат „мтс app конкурс“ из 2015. године се нашао на листи европске организације за друштвену одговорност CSR Europe.[30]
Мултимедијални пројекат „Теслин времеплов“[31], посвећен обележавању 160 година од рођења Николе Тесле, сврстан је међу пет најбољих пројеката из области науке и образовања у Европи на конкурсу „Excellence Awards 2016“[32] и освојио је „Balcannes 2017“[33] за најбољи регионални пројекат на Weekend Media фестивалу у Ровињу.
Компанија Телеком Србија је 2017. године добила Светосавску награду[34] за изузетан допринос и континуирано улагање на пољу образовања. Такође, 2018. године компанија је добила орден Светог Саве првог степена за континуирано учешће у активностима Српске православне цркве.[35]
За пројекат „Покрећемо покретаче“ и посвећеност принципима друштвено одговорног пословања Телеком Србија је 2019. године награђен једном од најзначајнијих награда за друштвено одговорно пословање коју додељује Привредна комора Србије, под називом „Ђорђе Вајферт“.[36]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС УСПЕХА (2022) – Telekom Srbija a.d.”. apr.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2023.
- ^ а б „КОНСОЛИДОВАНИ БИЛАНС СТАЊА (2022) – Telekom Srbija a.d.”. apr.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 19. 10. 2023.
- ^ „"mts" postaje brend za sve usluge "Telekoma Srbije"”. ekapija.com. 6. 4. 2015.
- ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024.
- ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024.
- ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024.
- ^ „PREGLED TRŽIŠTA TELEKOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA U REPUBLICI SRBIJI U 2023. GODINI” (PDF). ratel.rs. RATEL. Приступљено 15. 8. 2024.
- ^ „"Телеком Србија" званично постао Српска компанија”. www.blic.rs. Приступљено 26. 11. 2019.
- ^ „"Телеком Србија" постао власник кабловског оператора Коперникуса”. www.blic.rs. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Телеком Србија купио Радијус Вектор!”. www.pcpress.rs. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ „Комисија за заштиту конкуренције одобрила Телекому куповину још једног оператера”. www.blic.rs. Приступљено 15. 1. 2020.
- ^ rs/telefonija-f23/erikson-i-telekom-srbija-uvode-3g-mrezu-t1028.html „Ериксон и Телеком Србија уводе 3Г мрежу” Проверите вредност параметра
|url=
(помоћ). opusteno rs. Приступљено 16. 2. 2020.[мртва веза] - ^ „Телеком Србија уводи ИПТВ”. www.b92.net. Приступљено 17. 2. 2020.
- ^ „Телеком увео 4Г”. www.pcpress.rs. Приступљено 17. 2. 2020.
- ^ „Преглед резултата”. www.benchmark.ratel.rs/. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Преглед резултата”. www.benchmark.ratel.rs/. Приступљено 26. 11. 2020.
- ^ „Од Телекома Србији” (PDF). мтс. Приступљено 22. 5. 2020.
- ^ „Списак чланица Српског филантропског форума”. Српски филантропски форум. Приступљено 13. 7. 2020.
- ^ „Програм Телекома Србија: Покрећемо покретаче!”. www.zurnal.rs. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ „Почиње трећи циклус пројекта "Стварамо знање"”. Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 06. 11. 2020. г. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ „Програмери, јавите се: мтс апп конкур за средњошколце”. www.pcpress.rs. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ „мтс стартап убрзање - шанса за оне који тек развијају пословну идеју”. www.b92.net. Приступљено 22. 4. 2020.
- ^ „Извептај за глобални договор УН” (PDF). pdf. Приступљено 22. 5. 2020.
- ^ „мтс Чува твој свет”. Маркетинг мрежа. Приступљено 22. 5. 2020.
- ^ „мтс уређује "београдску Амазонију"”. www.espreso.rs. Приступљено 22. 5. 2020.
- ^ „Пројекат: Зелена енергија у основним школама - "ЗЕнергија свима прија"”. Удружење грађана ПЛАНТ - НВО плант. Архивирано из оригинала 10. 05. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020.
- ^ „Profil grupacije”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 27. 9. 2019.
- ^ „Profil grupacije”. mts Tvoj svet (на језику: српски). Приступљено 14. 10. 2019.
- ^ „Награда за кампању "Када возиш, паркирај телефон!"”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Ово су најбоље апликације мтс Андроид конкурса”. www.pcpress.rs. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Теслин времеплов”. www.seecult.org. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „European excellence awards; Best of 2016”. www.eu-pr.excellence-awards.com/. Архивирано из оригинала 22. 03. 2019. г. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „"Теслин времеплов" добитник BelCannes награде за најбољи регионални пројекат”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Додељене Светосавске награде”. Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Архивирано из оригинала 13. 03. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Компанији Телеком Србија додељен Орден Светог Саве првог степена”. www.blic.rs. Приступљено 25. 5. 2020.
- ^ „Национална награда за друштвено одговорно пословање”. Привредна комора Србије. Приступљено 13. 7. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Званични веб-сајт (КиМ)
- Тржиште телекомуникација Србије за 2016. на сајту ratel.rs
- Мондо
- Арена спорт