Пређи на садржај

Kralj Artur

С Википедије, слободне енциклопедије
Skulptura urađena u bronzi koja predstavlja kralja Artura u punoj ratnoj opremi

Kralj Artur (engl. King Arthur) bio je legendarni britanski kralj koji je vladao početkom 6. veka nove ere. Artur je jedan od najpoznatijih likova keltske mitologije; od 12. veka je glavni lik brojnih književnih dela. Detalji priče o Arturu se uglavnom sastoje od folklornih i književnih izuma, a njegovo istorijsko postojanje je debatovano i osporavano među modernim istoričarima.[1] Retka istorijska pozadina Artura prikupljena je iz raznih izvora, uključujući Annales Cambriae, Historia Brittonum, i Gildine zapise. Arturovo ime se isto tako javlja u ranim poetskim izvorima, kao što je J Gododin.[2]

Istorijski izvori

[уреди | уреди извор]

Velški hroničar Nenije (Nennius) u svom delu Istorija Brita (Historia Brittonum) nastalom početkom 9. veka pominje Artura kao vođu keltskih Brita u dvanaest bitaka protiv Anglosaksonaca. Taj pohod se završio Arturovom pobedom u bici kod Mons Badonicusa (engl. Mount Badon) 516. godine.

Međutim, najstariji prepis Istorije Brita je nastao oko 1000. godine, pa nije dovoljno pouzdan. Nenije ističe i da se u Britaniji u prvoj polovini 6. veka, nakon odlaska Rimljana, živelo mirno i bez ratova.

Uopšteno, istorijski izvori o Arturu su magloviti i nejasni, ali se svi slažu oko činjenice da je krajem 5. veka, na teritoriju današnjeg Velsa i Engleske, u tadašnjem britskom kraljevstvu Pauvis (vel. Powys), živeo ratni vođa koji je objedinio razjedinjena britska kraljevstva u borbi protiv nadirućih Angla i Sasa (svi izvori ističu da Artur nije bio kralj, nego „Dux bellorum“ — ratni vođa).

Smatra se da Artur nije bilo njegovo pravo ime, nego titula, koja je simbolizovala udruživanje Brita koji su zadržali stare, keltske običaje, i onih Brita koji su tokom vladavine Rimljana romanizovani i koji su prihvatili hrišćanstvo. Te dve frakcije su, naime, bile u sukobu u vreme početka invazije Angla i Sasa, i bilo ih je potrebno ujediniti. Stoga je Arthur uzeo ovaj pseudonim, skovan od britske i latinske reči za medveda (simbol Arturov) — „Arth“ i „Ursus“, od čega je nastalo ime „Arthursus“, tj. „Arthur“.

Prema nekim izvorima, britanska kraljevstva su bila tako posvađana da je čovek koji bi ih ujedinio morao doći izdaleka. Stoga postoje pretpostavke da je Artur zapravo došao iz plemena Votadini (Goddodin) koje je živelo na području na kojem se danas nalazi grad Edinburg. Arturove sjajne pobede nad Sasima, koje su zabeležene u istoriji, verovatno su bile posledica njegove jedinstvene borbene taktike koja se oslanjala na upotrebu konjice, roda vojske nepoznatog varvarskim plemenima koja su nadirala s istoka Britanskog ostrva.

Postoji teorija prema kojoj su njegovi konjanici („vitezovi“) bili potomci Sarmaćana, prisiljeni na službu Rimskom carstvu, koji su bili vrhunski jahači (ova teorija prikazana je u filmu „Kralj Artur“). Prema nekim drugim teorijama, bili su to ostaci rimske aristokratije („equites“) koja je bila obučena za upotrebu konja u ratovanju. Nakon niza od 12 sjajnih pobeda protiv osvajača, čini se da je Artur postao žrtva istih onih sukoba među kraljevstvima zbog kojih je i došao na položaj zapovednika. Bitka kod Kamlana, u kojoj je poginuo, bila je navodno sukob dva britska kraljevstva. Nedugo po njegovoj smrti, Angli i Sasi su nastavili s osvajanjem Britanskog ostrva, i samo 50 godina nakon njegove smrti poslednji Briti su bili potisnuti u udaljena brda Velsa i Kornvala, gde su se do današnjih dana sačuvali stari keltski običaji.

Godine 1191. u gradu Glastonberi navodno su pronađeni posmrtni ostaci kralja Artura i kraljice Genoveve. Kosti su kasnije prebačene u gradsku crkvu, ali je grob uništen u doba engleske reformacije, a kosti su nestale. Međutim, otkrilo se da je reč o propagandnom potezu tadašnjih lokalnih vlasti, koje su želele da privuku hodočasnike. Pravi Arturov grob nikada nije otkriven, iako je prema legendi prenesen na ostrvo Avalon, kako bi njegove smrtne rane zacelile.

Legenda o Arturu

[уреди | уреди извор]

Legenda o kralju Arturu je prvi put izneta u delu Historia Regum Britanniae, oko 1139. godine. Artur se spominje i u delima Bruta, oko 1200. godine, Lajamona, zatim Le Morte d'Arthur od Tomasa Malorija, a najpoznatiji biograf kralja Artura je Džefri od Monmuta. Ističu se i dela Roberta de Borona: Joseph d'Arimathe, Merlin i Perceval.

Likovi u legendama o kralju Arturu nisu uvek u istim odnosima, već su različito povezani u raznim verzijama priče. Artur je sin kralja Utera Pendragona i kraljice Igraine. Njegova draga kojom se oženio je Genoveva (Guinevere). Lanselot je Arturov najbolji prijatelj i najpouzdaniji vitez. Međutim, ljubavna veza Lanselota i Genoveve označava i početak Arturovog pada. Merlin je mudar čovek i čarobnjak. Morgana (Morgan le Fay) je Arturova sestra koja mu je otkrila ljubavnu vezu Lanselota i Genoveve. U drugim verzijama ona je vila ili simbol sreće, a ponekad i negativan lik koji želi da vlada umesto Artura. Tu su još i vitezovi Parsifal, Galahad i Gavain, koji se ističu kao idealni vitezovi odani Arturu.

Njegov mač Ekskalibur i priča o maču u kamenu opšte su poznati. Artur je kao mladić izvadio mač iz kamena. Legenda tvrdi da onaj ko izvuče mač jeste sin Utera Pendragona, pa je Artur postao kralj. Okrugli sto za kojim sede Arturovi vitezovi okruglog stola i dvorac Kamelot takođe su sastavni deo priča o kralju Arturu. Posebno treba spomenuti potragu za gralom. Gral, mistični predmet, može pronaći samo vitez čistog srca. Tako se u srednjem veku objašnjavalo koje osobine mora imati idealan vitez.

U nekim verzijama Artur je poginuo u boju protiv svog nećaka Mordreda, koji je digao bunu protiv njega. U kasnijim verzijama, Mordred je sin incestuozne veze Artura i njegove sestre Morgane. Bitka kod Kamlana iz 537. godine je bitka u kojoj je Artur poginuo. Nakon bitke, Artura su odveli na ostrvo Avalon, gde mu rane zaceljuju. Prema priči, jednog dana Artur će se vratiti i ponovo vladati.

Jedna od legendi o njemu je legenda o svetom gralu.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Higham 2002, стр. 11–37, has a summary of the debate on this point.
  2. ^ Charles-Edwards 1991, стр. 15; Sims-Williams 1991. Y Gododdin cannot be dated precisely: it describes 6th-century events and contains 9th- or 10th-century spelling, but the surviving copy is 13th-century.

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Anderson, Graham (2004), King Arthur in Antiquity, London: Routledge, ISBN 978-0-415-31714-6 .
  • Ashe, Geoffrey (1985), The Discovery of King Arthur, Garden City, NY: Anchor Press/Doubleday, ISBN 978-0-385-19032-9 .
  • Ashe, Geoffrey (1996), „Geoffrey of Monmouth”, Ур.: Lacy, Norris, The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 179—82, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Ashe, Geoffrey (1968), „The Visionary Kingdom”, Ур.: Ashe, Geoffrey, The Quest for Arthur's Britain, London: Granada, ISBN 978-0-586-08044-3 .
  • Ashley, Michael (2005), The Mammoth Book of King Arthur, London: Robinson, ISBN 978-1-84119-249-9 .
  • Barber, Richard (1986), King Arthur: Hero and Legend, Woodbridge, UK: Boydell Press, ISBN 978-0-85115-254-7 .
  • Barber, Richard (2004), The Holy Grail: Imagination and Belief, London: Allen Lane, ISBN 978-0-7139-9206-9 .
  • Bibliothèque nationale de France [French National Library] (c. 1475), Français 116: Lancelot en prose [French MS 116: The Prose Lancelot] (на језику: French), Illuminated by Évrard d'Espinques. Originally commissioned for Jacques d'Armagnac, now held by the BNF Department of Manuscripts (Paris) 
  • Binyon, Laurence (1923), Arthur: A Tragedy, London: Heinemann, OCLC 17768778 .
  • Bradley, Marion Zimmer (1982), The Mists of Avalon, New York: Knopf, ISBN 978-0-394-52406-1 .
  • Bromwich, Rachel (1978), Trioedd Ynys Prydein: The Welsh Triads, Cardiff: University of Wales Press, ISBN 978-0-7083-0690-1 . 2nd ed.
  • Bromwich, Rachel (1983), „Celtic Elements in Arthurian Romance: A General Survey”, Ур.: Grout, P. B.; Diverres, Armel Hugh, The Legend of Arthur in the Middle Ages, Woodbridge: Boydell and Brewer, стр. 41—55, ISBN 978-0-85991-132-0 .
  • Bromwich, Rachel (1991), „First Transmission to England and France”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 273—98, ISBN 978-0-7083-1107-3 .
  • Bromwich, Rachel; Evans, D. Simon (1992), Culhwch and Olwen. An Edition and Study of the Oldest Arthurian Tale, Cardiff: University of Wales Press, ISBN 978-0-7083-1127-1 .
  • Brooke, Christopher N. L. (1986), The Church and the Welsh Border in the Central Middle Ages, Woodbridge: Boydell, ISBN 978-0-85115-175-5 .
  • Budgey, A. (1992), „'Preiddeu Annwn' and the Welsh Tradition of Arthur”, Ур.: Byrne, Cyril J.; Harry, Margaret Rose; Ó Siadhail, Padraig, Celtic Languages and Celtic People: Proceedings of the Second North American Congress of Celtic Studies, held in Halifax, August 16–19, 1989, Halifax, Nova Scotia: D'Arcy McGee Chair of Irish Studies, Saint Mary's University, стр. 391—404, ISBN 978-0-9696252-0-9 .
  • Bullock-Davies, C. (1982), „Exspectare Arthurum, Arthur and the Messianic Hope”, Bulletin of the Board of Celtic Studies (29): 432—40 .
  • Burgess, Glyn S.; Busby, Keith, ур. (1999), The Lais of Marie de France, London: Penguin, ISBN 978-0-14-044759-0 . 2nd. ed.
  • Burns, E. Jane (1985), Arthurian Fictions: Re-reading the Vulgate Cycle, Columbus: Ohio State University Press, ISBN 978-0-8142-0387-3 .
  • Carey, John (1999), „The Finding of Arthur's Grave: A Story from Clonmacnoise?”, Ур.: Carey, John; Koch, John T.; Lambert, Pierre-Yves, Ildánach Ildírech. A Festschrift for Proinsias Mac Cana, Andover: Celtic Studies Publications, стр. 1—14, ISBN 978-1-891271-01-4 .
  • Carley, J. P. (1984), „Polydore Vergil and John Leland on King Arthur: The Battle of the Books”, Arthurian Interpretations (15): 86—100 .
  • Chambers, Edmund Kerchever (1964), Arthur of Britain, Speculum Historiale .
  • Charles-Edwards, Thomas M. (1991), „The Arthur of History”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 15—32, ISBN 978-0-7083-1107-3 .
  • Coe, John B.; Young, Simon (1995), The Celtic Sources for the Arthurian Legend, Felinfach, Lampeter: Llanerch, ISBN 978-1-897853-83-2 .
  • Crick, Julia C. (1989), The "Historia regum Britanniae" of Geoffrey of Monmouth. 3: A Summary Catalogue of the Manuscripts, Cambridge: Brewer, ISBN 978-0-85991-213-6 .
  • Dumville, D. N. (1977), „Sub-Roman Britain: History and Legend”, History, 62 (62): 173—92, doi:10.1111/j.1468-229X.1977.tb02335.x .
  • Dumville, D. N. (1986), „The Historical Value of the Historia Brittonum”, Arthurian Literature (6): 1—26 .
  • Eliot, Thomas Stearns (1949), The Waste Land and Other Poems, London: Faber and Faber, OCLC 56866661 .
  • Field, P. J. C. (1993), The Life and Times of Sir Thomas Malory, Cambridge: Brewer, ISBN 978-0-585-16570-7 .
  • Field, P. J. C. (1998), Malory: Texts and Sources, Cambridge: Brewer, ISBN 978-0-85991-536-6 .
  • Ford, P. K. (1983), „On the Significance of some Arthurian Names in Welsh”, Bulletin of the Board of Celtic Studies (30): 268—73 .
  • Forbush, William Byron; Forbush, Dascomb (1915), The Knights of King Arthur: How To Begin and What To Do, The Camelot Project at the University of Rochester, Приступљено 22. 5. 2008 .
  • Gamerschlag, K. (1983), „Tom Thumb und König Arthur; oder: Der Däumling als Maßstab der Welt. Beobachtungen zu dreihundertfünfzig Jahren gemeinsamer Geschichte”, Anglia (на језику: German) (101): 361—91 .
  • Gilbert, Adrian; Wilson, Alan; Blackett, Baram (1998), The Holy Kingdom, London: Corgi, ISBN 978-0-552-14489-6 .
  • Green, Caitlin (2009), „The Historicity and Historicisation of Arthur”, Arthuriana, Приступљено 9. 7. 2018 .
  • Green, Thomas (avgust 2007a), „Tom Thumb and Jack the Giant Killer: Two Arthurian Fairytales?”, Folklore, 118 (2): 123—40, doi:10.1080/00155870701337296 . (EBSCO subscription required.)
  • Green, Thomas (2007b), Concepts of Arthur, Stroud: Tempus, ISBN 978-0-7524-4461-1 .
  • Haycock, M. (1983—84), „Preiddeu Annwn and the Figure of Taliesin”, Studia Celtica' (18/19): 52—78 .
  • Haycock, M. (2007), Legendary Poems from the Book of Taliesin, Aberystwyth: CMCS, ISBN 978-0-9527478-9-5 .
  • Hardy, Thomas (1923), The Famous Tragedy of the Queen of Cornwall at Tintagel in Lyonnesse: A New Version of an Old Story Arranged as a Play for Mummers, in One Act, Requiring No Theatre or Scenery, London: Macmillan, OCLC 1124753 .
  • Harty, Kevin J. (1996), „Films”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 152—155, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Harty, Kevin J. (1997), „Arthurian Film”, Arthuriana/Camelot Project Bibliography, Приступљено 22. 5. 2008 .
  • Heroic Age (1999), „Early Medieval Tintagel: An Interview with Archaeologists Rachel Harry and Kevin Brady”, The Heroic Age (1), Архивирано из оригинала 21. 8. 2014. г. .
  • Higham, N. J. (2002), King Arthur, Myth-Making and History, London: Routledge, ISBN 978-0-415-21305-9 .
  • Jones, Gwyn; Jones, Thomas, ур. (1949), The Mabinogion, London: Dent, OCLC 17884380 .
  • Johnson, Flint (2002), The British Sources of the Abduction and Grail Romances, University Press of America .
  • Kibler, William; Carroll, Carleton W., ур. (1991), Chrétien de Troyes: Arthurian Romances, London: Penguin, ISBN 978-0-14-044521-3 .
  • Koch, John T. (1996), „The Celtic Lands”, Ур.: Lacy, Norris J., Medieval Arthurian Literature: A Guide to Recent Research, New York: Garland, стр. 239—322, ISBN 978-0-8153-2160-6 .
  • Koch, John T.; Carey, John (1994), The Celtic Heroic Age: Literary Sources for Ancient Celtic Europe and Early Ireland and Wales, Malden, MA: Celtic Studies Publications, ISBN 978-0-9642446-2-7 .
  • Koch, John T. (1994), Celtic Culture: A Historical Encyclopedia, Santa Barbara, CA: ABC-CLIO, ISBN 978-1-85109-440-0 .
  • Lacy, Norris J. (1992), Lancelot-Grail: The Old French Arthurian Vulgate and Post-Vulgate in Translation, New York: Garland, ISBN 978-0-8153-0757-0 . 5 vols.
  • Lacy, Norris J. (1996a), „Character of Arthur”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 16—17, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Lacy, Norris J. (1996b), „Chrétien de Troyes”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 88—91, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Lacy, Norris J. (1996c), „Nine Worthies”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 344, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Lacy, Norris J. (1996d), „Popular Culture”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 363—64, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Lagorio, V. M. (1996), „Bradley, Marion Zimmer”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 57, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Lanier, Sidney, ур. (1881), The Boy's Mabinogion: being the earliest Welsh tales of King Arthur in the famous Red Book of Hergest, Illustrated by Alfred Fredericks, New York: Charles Scribner's Sons .
  • Lanier, Sidney, ур. (1922), The Boy's King Arthur: Sir Thomas Malory's History of King Arthur and His Knights of the Round Table, Illustrated by N.C. Wyeth, New York: Charles Scribner's Sons .
  • Littleton, C. Scott; Malcor, Linda A. (1994), From Scythia to Camelot: A Radical Reassessment of the Legends of King Arthur, the Knights of the Round Table and the Holy Grail, New York: Garland, ISBN 978-0-8153-1496-7 .
  • Loomis, Roger Sherman (1956), „The Arthurian Legend before 1139”, Ур.: Loomis, Roger Sherman, Wales and the Arthurian Legend, Cardiff: University of Wales Press, стр. 179—220, OCLC 2792376 .
  • Lupack, Alan; Lupack, Barbara (1991), King Arthur in America, Cambridge: D. S. Brewer, ISBN 978-0-85991-543-4 .
  • Lupack, Alan (2002), „Preface”, Ур.: Sklar, Elizabeth Sherr; Hoffman, Donald L., King Arthur in Popular Culture, Jefferson, NC: McFarland, стр. 1—3, ISBN 978-0-7864-1257-0 .
  • Malone, Kemp (maj 1925), „Artorius”, Modern Philology, 22 (4): 367—74, JSTOR 433555, doi:10.1086/387553 . (JSTOR subscription required.)
  • Mancoff, Debra N. (1990), The Arthurian Revival in Victorian Art, New York: Garland, ISBN 978-0-8240-7040-3 .
  • Masefield, John (1927), Tristan and Isolt: A Play in Verse, London: Heinemann, OCLC 4787138 .
  • Merriman, James Douglas (1973), The Flower of Kings: A Study of the Arthurian Legend in England Between 1485 and 1835, Lawrence: University of Kansas Press, ISBN 978-0-7006-0102-8 .
  • Morris, John (1973), The Age of Arthur: A History of the British Isles from 350 to 650, New York: Scribner, ISBN 978-0-684-13313-3 .
  • Morris, Rosemary (1982), The Character of King Arthur in Medieval Literature, Cambridge: Brewer, ISBN 978-0-8476-7118-2 .
  • Myres, J. N. L. (1986), The English Settlements, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-282235-2 .
  • Neubecker, Ottfried (1998—2002), Wappenkunde (на језику: German), Munich: Orbis Verlag, стр. 170, ISBN 978-3-572-01336-4 .
  • Padel, O. J. (1994), „The Nature of Arthur”, Cambrian Medieval Celtic Studies (27): 1—31 .
  • Padel, O. J. (jesen 1995), „Recent Work on the Origins of the Arthurian Legend: A Comment”, Arthuriana, 5 (3): 103—14 .
  • Padel, O. J. (2000), Arthur in Medieval Welsh Literature, Cardiff: University of Wales Press, ISBN 978-0-7083-1682-5 .
  • Parins, Marylyn Jackson (1995), Sir Thomas Malory: The Critical Heritage, London: Routledge, ISBN 978-0-415-13400-2 .
  • Phillips, Graham; Keatman, Martin (1992), King Arthur: The True Story, London: Century, ISBN 978-0-7126-5580-4 .
  • Potwin, L. S. (1902), „The Source of Tennyson's 'The Lady of Shalott'”, Modern Language Notes, Modern Language Notes, 17  (8):.812, 17 (8): 237—239, doi:10.2307/2917812 .
  • Pryor, Francis (2004), Britain AD: A Quest for England, Arthur, and the Anglo-Saxons, London: HarperCollins, ISBN 978-0-00-718186-5 .
  • Pyle, Howard (1903), The Story of King Arthur and His Knights, Illustrated by Howard Pyle, New York: Charles Scribner's Sons 
  • Rahtz, Philip (1993), English Heritage Book of Glastonbury, London: Batsford, ISBN 978-0-7134-6865-6 .
  • Reno, Frank D. (1996), The Historic King Arthur: Authenticating the Celtic Hero of Post-Roman Britain, Jefferson, NC: McFarland, ISBN 978-0-7864-0266-3 .
  • Roach, William, ур. (1949—83), The Continuations of the Old French 'Perceval' of Chrétien de Troyes, Philadelphia: University of Pennsylvania Press  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ). 5 vols.
  • Roberts, Brynley F. (1980), Brut Tysilio: darlith agoriadol gan Athro y Gymraeg a'i Llenyddiaeth (на језику: Welsh), Abertawe: Coleg Prifysgol Abertawe, ISBN 978-0-86076-020-7 .
  • Roberts, Brynley F. (1991a), „Culhwch ac Olwen, The Triads, Saints' Lives”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 73—95, ISBN 978-0-7083-1107-3 .
  • Roberts, Brynley F. (1991b), „Geoffrey of Monmouth, Historia Regum Britanniae and Brut Y Brenhinedd”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 98—116, ISBN 978-0-7083-1107-3 .
  • Rosenberg, John D. (1973), The Fall of Camelot: A Study of Tennyson's 'Idylls of the King', Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0-674-29175-1 .
  • Simpson, Roger (1990), Camelot Regained: The Arthurian Revival and Tennyson, 1800–1849, Cambridge: Brewer, ISBN 978-0-85991-300-3 .
  • Sims-Williams, Patrick (1991), „The Early Welsh Arthurian Poems”, Ур.: Bromwich, Rachel; Jarman, A. O. H.; Roberts, Brynley F., The Arthur of the Welsh, Cardiff: University of Wales Press, стр. 33—71, ISBN 978-0-7083-1107-3 .
  • Smith, C.; Thompson, R. H. (1996), „Twain, Mark”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 478, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Staines, D. (1996), „Tennyson, Alfred Lord”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 446—449, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Stokstad, M. (1996), „Modena Archivolt”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 324—326, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Sweet, Rosemary (2004), Antiquaries: The Discovery of the Past in Eighteenth-century Britain, London: Continuum, ISBN 978-1-85285-309-9 .
  • Taylor, Beverly; Brewer, Elisabeth (1983), The Return of King Arthur: British and American Arthurian Literature Since 1800, Cambridge: Brewer, ISBN 978-0-389-20278-3 .
  • Tennyson, Alfred (1868), Enid, Illustrated by Gustave Doré, London: Edward Moxon & Co. .
  • Thomas, Charles (1993), Book of Tintagel: Arthur and Archaeology, London: Batsford, ISBN 978-0-7134-6689-8 .
  • Thompson, R. H. (1996), „English, Arthurian Literature in (Modern)”, Ур.: Lacy, Norris J., The New Arthurian Encyclopedia, New York: Garland, стр. 136—144, ISBN 978-1-56865-432-4 .
  • Thorpe, Lewis, ур. (1966), Geoffrey of Monmouth, The History of the Kings of Britain, Harmondsworth: Penguin, OCLC 3370598 .
  • Tondro, Jason (2002), „Camelot in Comics”, Ур.: Sklar, Elizabeth Sherr; Hoffman, Donald L., King Arthur in Popular Culture, Jefferson, NC: McFarland, стр. 169—181, ISBN 978-0-7864-1257-0 .
  • Twain, Mark (1889), A Connecticut Yankee in King Arthur's Court, New York: Webster, OCLC 11267671 .
  • Ulrich von Zatzikhoven (2005) [c. 1194], Lanzelet, Translated by Thomas Kerth, New York: Columbia University Press, ISBN 978-0-231-12869-8 .
  • Vinaver, Sir Eugène, ур. (1990), The Works of Sir Thomas Malory, Oxford: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-812346-0 . 3rd ed., revised.
  • Watson, Derek (2002), „Wagner: Tristan und Isolde and Parsifal”, Ур.: Barber, Richard, King Arthur in Music, Cambridge: D. S. Brewer, стр. 23—34, ISBN 978-0-85991-767-4 .
  • Walter, Philippe (2005) [2002], Artù. L'orso e il re [Original French title: Arthur: l'ours et le roi; English: Arthur: The Bear and the King] (на језику: Italian), Translated by M. Faccia, Edizioni Arkeios (Original French publisher: Imago) .
  • White, Terence Hanbury (1958), The Once and Future King, London: Collins, OCLC 547840 .
  • Williams, Sir Ifor, ур. (1937), Canu Aneirin (на језику: Welsh), Caerdydd [Cardiff]: Gwasg Prifysgol Cymru [University of Wales Press], OCLC 13163081 .
  • Wordsworth, William (1835), „The Egyptian Maid, or, The Romance of the Water-Lily”, The Camelot Project, The University of Rochester, Приступљено 22. 5. 2008 .
  • Workman, L. J. (1994), „Medievalism and Romanticism”, Poetica (39–40): 1—44 .
  • Wright, Neil, ур. (1985), The Historia Regum Britanniae of Geoffrey of Monmouth, 1: Bern, Burgerbibliothek, MS. 568, Cambridge: Brewer, ISBN 978-0-85991-211-2 .
  • Zimmer, Stefan (2006), Die keltischen Wurzeln der Artussage: mit einer vollständigen Übersetzung der ältesten Artuserzählung Culhwch und Olwen .
  • Zimmer, Stefan (2009), „The Name of Arthur — A New Etymology”, Journal of Celtic Linguistics, University of Wales Press, 13 (1): 131—136 .
  • Halsall, Guy (2013). Worlds of Arthur: Facts & Fictions of the Dark Ages. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-870084-5. 
  • Breeze, Andrew (septembar 2015). „The Historical Arthur and Sixth-Century Scotland”. Northern History. LII (2): 158—81. 
  • Breeze, Andrew (septembar 2016). „Arthur's Battles and the Volcanic Winter of 536-7”. Northern History. LIII (2): 161—72. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Kralj Artur на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kralj_Artur&oldid=28522163”