Tatjana Todorovic's Reviews > Papir
Papir
by
by
Papir
sa vodenim znakom
Goran Petrović
Izdavač: Laguna
Ovaj knjižurak po obimu zapravo je jedna bogata priča satkana od više manjih, tako sam ja to doživela. Svaka opisana dogodovština na putovanju o kojem je ovde reč, može biti priča za sebe, neke su tužne ili obične životne, a neke duhovite, pa uhvatite sebe kako se smešite na ovaj humor. Bogatih opisa krajeva, kompletnih likova i njihovih emocija, zapravo zaokružuje u celinu ovu priču iz doba renesansne Italije, s početka XV veka, o pohodu napuljske kraljice da bi kupila papir od čuvene porodice, iz esnafa u Amalfiju, tada najpoznatije za proizvodnju ove retke tvorevine. Naime, birali su kome će ga prodati, ko je zaslužio čast da piše na njihovom papiru, a ko nije, pa su se tako i zamerali viđenijim i opasnim ljudima tog vremena, što ih i nije mnogo doticalo, znali su da mogu ucenjivati, jer imaju vrhunski proizvod.
Interesantno mi je kako autor iz jedne potpuno nove perspektive posmatra, a onda i mi tako, šta za čoveka znači pero i papir, šta je to donelo civilizaciji.
"A čovek? Šta je zaboravio ili nije - ko ga je stvorio, odakle je, iz kojeg roda ili porodice potiče... On može i da se svukud slavodobitno ispentra ili da ceo svoj vek uporno poskakuje, ali bez najobičnijeg pera za pisanje nije baš bogzna koliko odmakao od sebe - zalud mu je."
" Ovu su izmešanu odeću strvinari prodavali gotovo u bescenje, budući da je bila neupotrebljiva, osim da bude prokuvana, natopljena velikim količinama kreča i razgrađena u vlakna koja će zatim činiti tkanje papira zadivljujuće bele boje."
Eto,čak i tadašnja pošast, kuga, što jeste morbidno, išla im je na ruku, jer su posle smrti tolikih brojnih ljudi, njihovu odeću rođaci rasprodavali, a kako je bila kužna, niko nije ni želeo da je nosi, pa su je proizvođači papira za budzašto dobijali.
Ova knjiga je prva priča, kako se kaže tamo, "prvi tok" u Romanu delti ovog autora, obavezno ću nabaviti i svaki sledeći, da ispratim taj tok, što i Vama preporučujem.
Kada sam napravila ovu sliku, danas na poslu, pomislih šta bi mi i gde bi danas bili da nema papira, kako bi uživali u ovom velikom zadovoljstvu koje nam knjige pričinjavaju svakodnevno. Uznemirava me i samo takva pomisao, a Vas?
sa vodenim znakom
Goran Petrović
Izdavač: Laguna
Ovaj knjižurak po obimu zapravo je jedna bogata priča satkana od više manjih, tako sam ja to doživela. Svaka opisana dogodovština na putovanju o kojem je ovde reč, može biti priča za sebe, neke su tužne ili obične životne, a neke duhovite, pa uhvatite sebe kako se smešite na ovaj humor. Bogatih opisa krajeva, kompletnih likova i njihovih emocija, zapravo zaokružuje u celinu ovu priču iz doba renesansne Italije, s početka XV veka, o pohodu napuljske kraljice da bi kupila papir od čuvene porodice, iz esnafa u Amalfiju, tada najpoznatije za proizvodnju ove retke tvorevine. Naime, birali su kome će ga prodati, ko je zaslužio čast da piše na njihovom papiru, a ko nije, pa su se tako i zamerali viđenijim i opasnim ljudima tog vremena, što ih i nije mnogo doticalo, znali su da mogu ucenjivati, jer imaju vrhunski proizvod.
Interesantno mi je kako autor iz jedne potpuno nove perspektive posmatra, a onda i mi tako, šta za čoveka znači pero i papir, šta je to donelo civilizaciji.
"A čovek? Šta je zaboravio ili nije - ko ga je stvorio, odakle je, iz kojeg roda ili porodice potiče... On može i da se svukud slavodobitno ispentra ili da ceo svoj vek uporno poskakuje, ali bez najobičnijeg pera za pisanje nije baš bogzna koliko odmakao od sebe - zalud mu je."
" Ovu su izmešanu odeću strvinari prodavali gotovo u bescenje, budući da je bila neupotrebljiva, osim da bude prokuvana, natopljena velikim količinama kreča i razgrađena u vlakna koja će zatim činiti tkanje papira zadivljujuće bele boje."
Eto,čak i tadašnja pošast, kuga, što jeste morbidno, išla im je na ruku, jer su posle smrti tolikih brojnih ljudi, njihovu odeću rođaci rasprodavali, a kako je bila kužna, niko nije ni želeo da je nosi, pa su je proizvođači papira za budzašto dobijali.
Ova knjiga je prva priča, kako se kaže tamo, "prvi tok" u Romanu delti ovog autora, obavezno ću nabaviti i svaki sledeći, da ispratim taj tok, što i Vama preporučujem.
Kada sam napravila ovu sliku, danas na poslu, pomislih šta bi mi i gde bi danas bili da nema papira, kako bi uživali u ovom velikom zadovoljstvu koje nam knjige pričinjavaju svakodnevno. Uznemirava me i samo takva pomisao, a Vas?
Sign into Goodreads to see if any of your friends have read
Papir.
Sign In »
Reading Progress
Finished Reading
September 9, 2023
– Shelved