Ana Atanasković's Reviews > Papir

KAD PISAC "OBJASNI" NA PRVO LISTANJE
O, postoje ljubavi na prvi pogled, postoje i sudbinski susreti sa knjigama, postoje situacije kad znaš da je početni pogled na početne reči tvoj susret sa oblakom. Oblak u ovom slučaju "igra ulogu" večnosti.
Retko čitam beletristiku dok radim na novom romanu, čitam onu koja mi pomaže kao izvor. Sada sam pri kraju prve faze a ima ih četiri-pet. No, rekla sam sebi, kada budem mogla da udahnem svet van svog rukopisa, čitaću prvo "Papir" Gorana Petrovića. Zašto? Jedno zašto, hiljadu zato.
Zato što sam ga čitala ranije.
Zato što je postao moderni klasik.
Zato što je pravi pisac.
Zato što je ostavio trag na mom srcu.
Zato što magija njegovih romana i dalje piri u meni.
Zato što volim njegov stil.
Zato što piše i magično i intelektualno.
Zato što je između svakog njegovog reda znanje i iskustvo arhetipa.
Veliki pišu arhetipima, tj. arhetipi pišu kroz njih!
I, odem do biblioteke po literaturu koja mi je potrebna. Kad tamo, na pultu, PAPIR!
Uzmem knjigu, sa emocijom "starih" ljubavnika. Krenem da čitam. Linearno, nelinearno, i tamo-vamo i redom. Svakako.
Gutam. Gugučem. Uživam. Znam da je dobra. Priča uvlači. Kao vulkan koji ne samo da izbacuje svoju već se hrani i lavom emocija čitalaca.
Sve ostalo je istorija.