Животна средина
Животна средина, човекова околина или окружење представља насељени део Земљиног простора на којим је могућ опстанак живих бића. Људи, животиње и биљке настају, расту и развијају се у једном простору који их окружује и који можемо да назовемо њиховом животном средином.[1][2]
У животној средини сва жива бића живе у групама јединица који спадају у исту групу заједно са многобројним јединицама других врста. Сем тога, у простору на којем живе жива бића, налазе се разне форме неживе материје и енергије, неопходних за њихов живот.[1]
Однос између живих бића и средине која их окружује је узајаман тако да та средина на жива бића делује физичким, биолошким, хемијским и другим факторима значајно утичући на њих.[2]
Животна средина се може посматрати као петокомпонентни систем који чине: атмосфера, хидросфера, литосфера, земљиште и организми[2]
Природна животна средина
[уреди | уреди извор]У простору у којем се одвија живот, разне врсте живих бића, неживе материје и енергије су повезани тако да творе јединство — екосистем.[1]
У зависности од основних особина простора, постоје два типа природне животне средине: водена животна средина и копнена животна средина[1]
Водена животна средина
[уреди | уреди извор]Карактеристична је по истим еколошким условима сваке године, као што су температура, количина Сунчеве светлости, притисак и густина.[3]
Вода је у летњем периоду хладнија од ваздуха, а током зиме топлија, чиме одржава скоро сталну температуру од 4 °C. Однос гасова, кисеоника и угљен-диоскида није исти у води и на копну.[3]
Водена животна средина обухвата област мора, и област копнених вода.[4]
Област мора
[уреди | уреди извор]У област мора спада обалска зона, зона слободне воде, као и морско дно.
Област копнених вода
[уреди | уреди извор]Копнене воде се деле на текуће (реке, извори, ушћа, потоци и водопади) и стајаће воде (језера, баре и мочваре).[4]
Копнена животна средина
[уреди | уреди извор]- ваздушна
- површинска
- подземна
Живот на копну највише зависи од промене годишњих доба односно од промене температуре.[3]
Неке животиње пак зависе од обе животне средине — и водене и копнене. То јесу жабе, крокодили, даброви, моржеви, као и многе друге животиње.[3]
Животна средина људи
[уреди | уреди извор]Животна средина људи је простор у ком људи живе и делују. Та област је просторно локализована тако да обухвата простор који одговара висини човека, али обухвата и животне услове на местима где човек обавља своје делатности (насеља, рудници, индустријски објекти, итд.).[2]
Током својих активности, које могу бити урбанизација или експлоатација, човек мења природно окружење и то често тако што нарушава природну околину. Изградњом хидроцентрала и акумулација, сечом шума, пошумљавањем, експлоатацијом минералних сировина, стварањем депонија, емисијом гасова, нуклеарним пробама и др. човек утиче на промену читавих подручја. Као резултат човекових активности долази до промена или нарушавања екосистема и климатских промена на локалном и глобалном нивоу.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Дмитар Лакушић, Слободан Јовановић (2011). Биологија за 8. разред основне школе. Београд: завод за уџбенике. стр. 33. ISBN 978-86-17-17694-3.
- ^ а б в г д Михаиловић, Драгутин (2014). „Модели прогнозе животне средине у органској пољопривреди” (PDF). Приступљено 09. 03. 2020.
- ^ а б в г „Životna sredina”. Shtreber (на језику: српски). Приступљено 2020-03-05.
- ^ а б The Little Art School "The Blue Bunny" (2015-05-18). „Životna sredina”.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |